Editora: Memoria Liber Publishing
Smešten u 1660-te i bavi se ranom vladavinom Luja XIV, roman je nazvan pričom o „poreklu“ kralja, „pričom o obrazovanju mladog čoveka koji je vladao preko 70 godina i postao jedan od najomiljenijih francuskih monarha“. Naravno, u romanu o Diminim musketarima, likovi igraju važnu ulogu u Lujevom obrazovanju.
Pomalo zasnovana na stvarnim događajima, priča se dešava u Francuskoj u dva različita perioda 1699. i 1717. i uključuje stvarne istorijske likove kao što je Filip II, vojvoda od Orleana.„Ako ne dođeš u Lagarder, Lagarder će doći tebi!“Takva je zakletva koju je avanturista Lagarder dao opakom princu od Gonzaga, koji je skovao zaveru da ubije ćerku i prigrabi bogatstvo hrabrog vojvode de Nevera. Princ od Gonzaga ubija vojvodu od Nevera. Anri Lagarder spasava Neverovu ćerku Auroru i odgaja je u izgnanstvu, gde se sprijatelji s devojkom Cigankom Flor. Roman potom opisuje Lagarderov trijumf nad princom od Gonzaga.Ver livro
Erazmo Roterdamski, nekad najveća i najsvetlija slava svoga veka, danas je, što da to poričemo, jedva nešto više od pukog imena. Njegova bezbrojna dela, napisana na jednom zaboravljenom, nadnacionalnom jeziku, na humanističkom latinskom jeziku, spavaju nesmetano u bibliotekama; jedva da glas jednog jedinog od tih nekada širom celog sveta poznatih dela dopire i u naše doba. I njegov lik, jer je teško shvatljiv i sav u prelivima polutonova i protivrečnosti, zasenile su jače i silnije figure drugih svetskih reformatora, i o njegovom privatnom životu ne može da se kaže mnogo zanimljivog: čovek tišine i neprekidnog rada retko sebi stvara izrazitu biografiju. Štaviše, i samo njegovo delo za svest današnjih vremena zatrpano je i skriveno kao kamen temeljac pod već podignutom zgradom. Stoga treba unapred jasno i sažeto reći da je ono što nam Erazma Roterdamskog, tog velikog zaboravljenika, čini još i danas, i upravo danas, tako dragim upravo činjenica što je on među svim piscima i stvaraocima Zapada bio prvi svesni Evropejac, prvi borbeni prijatelj mira, najrečitiji branilac humanističkog, svetu i duhu upravljenog ideala. I što je on, povrh toga, u svojoj borbi bio za pravednije, dogovorno oblikovanje našeg duhovnog sveta, ta njegova tragična sudbina samo ga još prisnije veže s našim bratskim osećanjem.Erazmo je voleo mnogo onoga što i mi volimo, poeziju i filozofiju, knjige i umetnička dela, jezike i narode, i, bez razlikovanja među njima, celo čovečanstvo u ime zadatka višeg moralnog usavršavanja. I on je samo jednu stvar na zemlji, kao suprotnost razumu, istinski mrzeo: fanatizam.Ver livro
Ako ovo nije moj život, čija je moja smrt? Roman Petera Flama – Ja? nastaje nakon Prvog svetskog rata, sukoba koji je promenio svet i živote i pobednika i poraženih. Ekspresionistička proza tog vremena, mračna i duboka u saznanjima i iskustvima pisaca i gorka u spoznajama života i smrti, pokušavala je da odgovori na ona dubinska pitanja na koja ni rat ni mir nisu uspeli. Ovaj roman Eriha Mosea – Petera Flama, skoro čitav vek je čamio u arhivama izdavača „S. Fišera“, ali nije nimalo izgubio na aktuelnosti, naprotiv. Kao da ova lična drama, mračni vrtlog među strujama evropske književnosti, lavirint identiteta, stenogram psihičkog zemljotresa, tek sa modernim vremenima dobija na aktuelnosti i otkriva kodove za konačno dešifrovanje. Kao da je jedna civilizacija nestala u velikom ratnom sukobu, a posledice ljudske auto destrukcije tek sada, vek kasnije, dekodiramo pomoću ove knjige. Hirurg Hans se vraća iz rata u Berlin, 1918. Ali duboko u sebi oseća da nije više onaj isti čovek koji je otišao u rat. Veruje da živi u tuđem telu. Iako ga svi ga prepoznaju i misle da znaju sa kim razgovaraju, on sve manje prepoznaje sam sebe. Da li je ovo njegov pravi dom? Da li je on zapravo oženjen mladom, vitkom, lepom Gretom? Da li zaista imaju malog sina? Da li je on zaista buržoaski hirurg Hans ili je više Vilhelm Plahta, mrtvi ratni drug, pekarov sin iz Frankfurta? Za što pas Nero reži svaki put kada ga vidi, kao da je uljez? Iako se postepeno navikava na životnu rutinu i ponovo počinje lekarsku praksu, oseća se potpuno otuđenim od okoline. Iskustva života i smrti iz rovova nagrizla su njegov identitet. Nakon godinu dana, prošlost ga sustiže posle forenzičke obdukcije i svedočenja na sudu. Gorčina iskustva pojavljuje se iz mraka identiteta i opisuje najdublje tamnine duše. Prevod s nemačkog: Maja Matić „Fascinantno ponovno otkriće.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung „Kao teško, intenzivno crveno vino. Sa izuzetno dugim ukusom.“ Deutschlandfunk KulturVer livro
Priča o Vranju na prelomu vekova, u doba kada je Otomanska moć slabila a srpska se širila i jačala, o porodici koja pokušava da istraje u oluji istorijskih promena, priča o erotici, novcu, izdajstvu, o sputanim strastima i porodičnim dužnostima. Priča o prelepoj Sofki i njenom doživljaju sveta.Ver livro
Epska saga o čoveku koji je više od svega želeo da bude slobodan.U ovom napetom i uzbudljivom istorijskom romanu Rafaelo Đovanjoli nas vodi u teška, opasna i uzbudljiva vremena previranja u Rimskoj republici i upoznaje nas s najpoznatijim gladijatorom na svetu, čovekom koji je u robovlasničkoj republici podigao najmasovniji ustanak robova u istoriji i uzdrmao same temelje Rima, pred čijom je drskošću, hrabrošću, veličanstvenim vojnim uspesima, i strateškom genijalnošću čitava republika drhtala – Tračaninom Spartakom, ali i s mnogim drugim znamenitim istorijskim ličnostima tog vremena – surovim diktatorom Sulom, lukavim Krasom, moćnim Pompejem, hrabrim Julijem Cezarom, principijelnim Katonom, mudrim Ciceronom i mnogim drugim, manje ili više poznatim ljudima koji su obeležili to burno vreme.Ver livro
Prvo izdanje ovih sličica, napisanih u logoru za vreme primirja, po svršenom srpsko-bugarskom ratu, izašlo je u Beogradu odmah po zaključenju mira 1885. godine. U tom izdanju bilo je svega devet sličica. Docnije je pisac pribrao i ostale rasute u tadašnjim književnim listovima (Otadžbina, Kolo, Stražilovo, Preodnica, Delo, Bosanska vila, Brankovo kolo) te ih je, dvadeset na broju, ponovo izdao 1895. godine u Sremskim Karlovcima. Iz tog drugog izdanja preštampavaju se te sličice pod imenom pripovedaka, koje ime, iako ne u svemu tačno, nose od prve svoje pojave.Ver livro
