Publisher: Memoria Liber Publishing
Zbirka priča: „Gobsek“, „Gospođa Firmijani“, „Poruka“, „Bezbožnikova misa“, „Pjer Grasu“, „Slavni Godisar“, „Fačino Kane“, „Jedan kralj boema“, „Godisar II“ i „El Verdugo“.
Pomalo zasnovana na stvarnim događajima, priča se dešava u Francuskoj u dva različita perioda 1699. i 1717. i uključuje stvarne istorijske likove kao što je Filip II, vojvoda od Orleana.„Ako ne dođeš u Lagarder, Lagarder će doći tebi!“Takva je zakletva koju je avanturista Lagarder dao opakom princu od Gonzaga, koji je skovao zaveru da ubije ćerku i prigrabi bogatstvo hrabrog vojvode de Nevera. Princ od Gonzaga ubija vojvodu od Nevera. Anri Lagarder spasava Neverovu ćerku Auroru i odgaja je u izgnanstvu, gde se sprijatelji s devojkom Cigankom Flor. Roman potom opisuje Lagarderov trijumf nad princom od Gonzaga.Show book
Ako ovo nije moj život, čija je moja smrt? Roman Petera Flama – Ja? nastaje nakon Prvog svetskog rata, sukoba koji je promenio svet i živote i pobednika i poraženih. Ekspresionistička proza tog vremena, mračna i duboka u saznanjima i iskustvima pisaca i gorka u spoznajama života i smrti, pokušavala je da odgovori na ona dubinska pitanja na koja ni rat ni mir nisu uspeli. Ovaj roman Eriha Mosea – Petera Flama, skoro čitav vek je čamio u arhivama izdavača „S. Fišera“, ali nije nimalo izgubio na aktuelnosti, naprotiv. Kao da ova lična drama, mračni vrtlog među strujama evropske književnosti, lavirint identiteta, stenogram psihičkog zemljotresa, tek sa modernim vremenima dobija na aktuelnosti i otkriva kodove za konačno dešifrovanje. Kao da je jedna civilizacija nestala u velikom ratnom sukobu, a posledice ljudske auto destrukcije tek sada, vek kasnije, dekodiramo pomoću ove knjige. Hirurg Hans se vraća iz rata u Berlin, 1918. Ali duboko u sebi oseća da nije više onaj isti čovek koji je otišao u rat. Veruje da živi u tuđem telu. Iako ga svi ga prepoznaju i misle da znaju sa kim razgovaraju, on sve manje prepoznaje sam sebe. Da li je ovo njegov pravi dom? Da li je on zapravo oženjen mladom, vitkom, lepom Gretom? Da li zaista imaju malog sina? Da li je on zaista buržoaski hirurg Hans ili je više Vilhelm Plahta, mrtvi ratni drug, pekarov sin iz Frankfurta? Za što pas Nero reži svaki put kada ga vidi, kao da je uljez? Iako se postepeno navikava na životnu rutinu i ponovo počinje lekarsku praksu, oseća se potpuno otuđenim od okoline. Iskustva života i smrti iz rovova nagrizla su njegov identitet. Nakon godinu dana, prošlost ga sustiže posle forenzičke obdukcije i svedočenja na sudu. Gorčina iskustva pojavljuje se iz mraka identiteta i opisuje najdublje tamnine duše. Prevod s nemačkog: Maja Matić „Fascinantno ponovno otkriće.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung „Kao teško, intenzivno crveno vino. Sa izuzetno dugim ukusom.“ Deutschlandfunk KulturShow book
U zbirci priča za decu Priroda i deca Milica Janković kroz priče o biljkama, životinjama, prirodi oko nas podučava decu važne životne lekcije o istrajnosti, trudu, hrabrosti, slozi, očuvanju prirode. Iz „istinitih priča o čudima kojih ima mnogo u ogromnoj i divnoj prirodi“ deca na zabavan način uče tajne prirode i načine na koje nas leči i hrani, kako se uzgajaju svilene bube, kako se pobeđuje strah... Milica je ispričala dirljive priče malih junaka, često siromašne dece, koji uče kako da brinu o prirodi i jedni o drugima.Show book
Priča o Vranju na prelomu vekova, u doba kada je Otomanska moć slabila a srpska se širila i jačala, o porodici koja pokušava da istraje u oluji istorijskih promena, priča o erotici, novcu, izdajstvu, o sputanim strastima i porodičnim dužnostima. Priča o prelepoj Sofki i njenom doživljaju sveta.Show book
Zbirka priča Među zidovima je refleksivna proza, u kojoj spisateljica ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa spoljnim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna...Show book
Prvo izdanje ovih sličica, napisanih u logoru za vreme primirja, po svršenom srpsko-bugarskom ratu, izašlo je u Beogradu odmah po zaključenju mira 1885. godine. U tom izdanju bilo je svega devet sličica. Docnije je pisac pribrao i ostale rasute u tadašnjim književnim listovima (Otadžbina, Kolo, Stražilovo, Preodnica, Delo, Bosanska vila, Brankovo kolo) te ih je, dvadeset na broju, ponovo izdao 1895. godine u Sremskim Karlovcima. Iz tog drugog izdanja preštampavaju se te sličice pod imenom pripovedaka, koje ime, iako ne u svemu tačno, nose od prve svoje pojave.Show book
