Other books that might interest you

• 

  Zamršena priča

  Luis Kerol

  • 0
  • 2
  • 0

              Zamršena priča  je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna.
   
              Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora.  U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“

  Show book

• 

  Kina

  Nada Marinković

  • 0
  • 0
  • 0

  „...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja.
  
  Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja.
  
  Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima.
  Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“
   

  Show book

• 

  Pometnje pitomca Terlesa i...

  Robert Muzil

  • 0
  • 0
  • 0

  U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila.
  Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka.
  Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”.
  U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi.
   
  Prevod sa nemačkog: Milorad Sofronijević, Đorđe Katić, Svetomir Janković

  Show book

• 

  Sabrana dela I

  Radoje Domanović

  • 0
  • 2
  • 0

  Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Na mesečini“, „Baba-Stana“, „Smrt“, „A hleba...!“, „Zamena“, „Uspomene iz detinjstva“, „Lovčev zapisnik“, „Pored vatre“, „Pod hrastom“, „Najteža osuda“, „Šule“, „Zbog ljubavi“, „Braća“, „U seoskoj me’ani“, „Gučov ribolov“, „Slava“, „Jedva jednom“, „Iz beležaka sa sela“, „Rođendan“, „Objava“, „Slika sa ulice“, „Snovi i java“, „Na mlađima svet ostaje“, „Ja sam Srbin“, „Na raskršću“, „Razorena sreća“, „Promašena sreća“, „Idealista“, „Pevačev Uskrs“, „Osveta“, „Sreća“, „Božje suze“ i „Sasušen list“.

  Show book

• 

  Sabrana dela II

  Radoje Domanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Demon“, “Pozorište u palanci“, „Ukidanje strasti“, „Ne razumem“, „Ozbiljne, naučne stvari“, „Danga“, „Hajduk Stanko“, „Vođa“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“, „Naša posla“, „Nigde spasa“, „Glasam za slepce“, „Sima penzioner“, „Stradija“, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“, „Mrtvo more“, „San jednog ministra“, „Moderni ustanak“, „Uzgrednice“, „Priča o tome kako je načelnički položaj bez ikakva zazora i stida nasrnuo na dobrog i valjanog građanina gospodina Đoku Kara-Jovanovića“, „Ko ugušuje štampu?“, „Ne mešaj se u tuđ posao“, „Ča-Đorđev đogat“, „Domišljan“, „Baš je bezobrazluk“, „To je narod“, „Pismo gospodinu Savi Šibaliću“, „The, šta ćeš?“, „Kao u Stradiji...“ i „Mitropolitov mačor“.

  Show book

• 

  Dvadeset stepenika i druge priče

  Elija Koreja

  • 0
  • 2
  • 0

  Zbirka Dvadeset stepenika donosi jedanaest pripovedaka koje su sve napisane zbog nečije želje. Uhvaćena je, recimo, „drugi pogled“ na Ugledanje na ružu čuvene brazilske spisateljice Klaris Lispektor, dok je Noć u Ladendenu omaž Emili Bronte, a Jedinstvena dama lična posveta autorke samoj književnosti.
   
  U svim pričama glavne su junakinje, smeštene u grotesknom univerzumu gde se dobro i zlo jedva razlikuju. „U pitanju je čudovišna, htonska ženstvenost, u nevidljivom vremenu. Začarane, osakaćene, žene obeležene fatalnom sudbinom, daleko od snova i uhvaćene u svoje priče, uz muškarce koji su tu gotovo uvek da potcrtaju tragičnu ženstvenost.“ (iz pogovora Ane Kuzmanović Jovanović)
   
  Elija Koreja je značajna, upečatljiva, originalna i višestruko nagrađivana portugalska autorka koja prvi put pred srpskom čitalačkom publikom rasprostire svoj autentični književni univerzum.

  Show book