Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Sam među Ircima - cover

Sam među Ircima

Miodrag Vuković

Publisher: V.B.Z. d.o.o.

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

„Valja čist ući u veseli svet mrtvaca.“
 
Za čitatelje koji su propustili detaljno pratiti zbivanja u crnogorskoj književnosti tijekom posljednjih nekoliko desetljeća, Miodrag Vuković mogao bi se pokazati njezinom najbolje čuvanom tajnom. Ovaj pisac i novinar svojim je apartnim, originalnim i stilski virtuoznim kratkim pričama od kraja sedamdesetih do svoje smrti 2013. godine utirao sasvim nove prozne smjerove, izravno utječući i na danas mnogo prepoznatljivija književna imena, poput bliskog mu prijatelja Svetislava Basare. Priča u njezinom klasičnom smislu – naracija – povlači se u pozadinu, i pozornicu prepušta jeziku. Način na koji mu Vuković pristupa i prepušta mu se, u potpunosti redefinira ustaljene prozne obrasce. Upravo je jezik, njegova nezadrživa energija, radost imenovanja, njegova prevrednujuća snaga i subverzivni potencijal koji se često ostvaruje kroz britku ironiju – glavni junak ovih furioznih redaka: svaki put kada se suočite s bjelinom margine suočeni ste s ponorom. Predvidjeti kakvim će vas obratom, naizgled niotkud izniklim novim likom (vestern-revolverašem ili kondukterom lokalnog vlaka, golmanom Partizana ili Sherlockom Holmesom samim), ili briljantnom lirskom slikom Vukovićev zaigrani, ludistički jezični stroj zaskočiti posve je nemoguće. Sigurni možete biti samo u jedno: u izgrebenom ogledalu saloona ugledat ćete drhtav, rijetko uhvatljiv lik beskompromisne, vrhunske proze.
Available since: 10/20/2017.

Other books that might interest you

  • Espirando - cover

    Espirando

    Srđan Srdić

    • 0
    • 2
    • 0
    Srdićev pripovedač se do te mere poigrava sa perspektivama da čitalac postaje grupa koja osuđuje: mi smo publika u cirkusu, mi smo komšije, učenici, okolina. Čitalac postaje neko drugi, on je onaj koji ne razume pojedinačan slučaj, onaj koji tek sada dobija uvid u ono šta se dešava unutar samih likova. Odnos likova među sobom kao i odnos likova sa okolinom zapravo diktira i naš odnos prema njima. Njihov pogled na stvarnost najčešće je izražen njihovim specifičnim jezikom, čime se postiže i njihova karakterizacija. Srdić se potrudio da uđe u živote likova onakvih kakvi jesu i prikazao nam stvarne ljude sa svim njihovim problemima.  (Vesna Radman)Za ovu zbirku Srdić je dobio nagradu "Biljana Jovanović" za najbolju knjigu 2011. godine i regionalnu književnu nagradu "Edo Budiša".
    Show book
  • Kaluđer iz Rusije - cover

    Kaluđer iz Rusije

    Milica Janković

    • 0
    • 0
    • 0
    „Na verandi jedne vile sedela je bolesna devojka i gledala proleće oko sebe i osećala jesen u sebi. U njenoj duši je bilo vedro i ona se radovala tuđem proleću koje i njoj daje toplote i njenim očima uživanje. Ona je došla dotle da više ništa ne želi i bila zadovoljna s malo udobnosti koja je njenoj slabosti bila potrebna.
    I osećala da otkad ništa ne želi, mnogo dobija.
    Proleće oko nje, odeveno u bele i ružičaste velove behara i u zelenu svilu mladog lepljivog lišća, nežno i razdragano, raskošno je rasipalo svoju mladost i mirisalo je na ljubav. U gaju zapevaše slavuji. Obuze je neka draga tuga i ona poče da se seća.
    Bilo je to godine 1902. kad je započela prepisku s njim. Njihovo se poznanstvo na tome i svršilo. A pisma je sagorela sa svim svojim hartijama jednoga dana kad joj se učinilo da crna gospa dolazi i po nju i da je vreme da ostavi ovaj svet. Htela je i što manje traga da ostavi za sobom. Docnije joj je bilo mnogo žao.
    To je bilo u ono doba mladosti kad je svu ljubav iz njenog srca imalo slikarstvo i ruska literatura i kad je pored sve svoje iskrene ali smešne ozbiljnosti i pored sve svoje istinite, ali nerazborite inteligencije imala vrlo detinjastih snova. Priroda voli da se naruga čoveku: kad smo najbolji, onda smo najgluplji...“
    Show book
  • Nema i neka ne bude - cover

    Nema i neka ne bude

    Edina Svoren

    • 0
    • 0
    • 0
    EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
     
    Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
    Show book
  • Robovanje i veličina vojničkog poziva - cover

    Robovanje i veličina vojničkog...

    Alfred de Vinji

    • 0
    • 0
    • 0
    De Vinji je bio vojni oficir od 1814-1827. Ovo su pripovetke zasnovane na njegovom vojnom iskustvu i doživljaju vojničkog života.
    Show book
  • Među zidovima - cover

    Među zidovima

    Milica Janković

    • 0
    • 0
    • 0
    Zbirka priča Među zidovima je refleksivna proza, u kojoj spisateljica ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa spoljnim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna...
    Show book
  • Prvi sneg - cover

    Prvi sneg

    Milica Jakovljević Mir-Jam

    • 0
    • 5
    • 0
    O ljudskim ljubavima i porodičnim odnosima malo ih je na našem jeziku pisalo s takvom toplinom i dubokim poznavanjem karaktera i društvenih prilika kako je to radila Milica Jakovljević, koju su čitaoci svih generacija i sad već različitih epoha zavoleli pod imenom Mir-Jam.
    Mladi činovnik kome preti „redukcija“; devojka iz siromašne činovničke porodice koja želi u visoko društvo i dobrostojećeg muža; maturantkinje zaljubljene u oficira koji stanuje preko puta škole i ni kriv ni dužan je uzrok svakojekih spletki usplahirene ženskadije; žene koje bi da obrlate muževe da urade što one hoće; neverne žene i ljubavnici koji nečasno napuštaju devojke s kojima su se zabavili... Likovi i sudbine prepoznatljivi u svakom dobu, i stoga uvek bliski, čak i danas, kada više ne znamo šta znači trošak za „kòst i stan“, i ne sećamo se ni šta je „heniranje“ frizure ni ko su ambiturijenti...
    Ove priče će vam dočarati kakav je svet nekada bio, i mada je povremeno okrutan prema svojim savremenicima i junacima – kao što je život vazda – učiniće da vam se on učini boljim, humanijim, s mnogo ukusa, mirisa i boja koje su se s vremenom izgubile...
    Show book