Priče

Leonid Dobičin

Summary

Leonid Dobičin (1894−1936), gledano iz perspektive aktuelne recepcije, jedan je od najznačajnijih ruskih pripovedača iz druge i treće decenije dvadesetog veka. U ovom periodu su, pored njega, delovali i postigli svoje najznačajnije književne rezultate mnogi izuzetni pisci. Leonid Dobičin se, među njima, ističe originalnim viđenjem stvarnosti i načinom pisanja, zahvaljujući kojima je ostvario znatan uticaj na savremenu rusku književnost.

Ruski pesnik Oleg Jurjev (1959−2018) objavio je apokrifno „Nepoznato pismo pisca L. Dobičina Korneju Ivanoviču Čukovskom“ (2012). Taj postmodernistički tekst nudi alternativnu verziju događaja, po kojoj je Dobičin inscenirao samoubistvo, zaposlio se u obližnjem kolhozu „Šušari“, proveo rat pod okupacijom, odslužio kaznu u logoru i ponovo se zaposlio u istom kolhozu. Dobičin tobože piše pismo Čukovskom 1954. godine, posle penzionisanja, a postskriptumi uz pismo sežu do 1994. godine i predstavljaju, kao i tekst pisma, parodijski komentar na opštepoznate i manje poznate činjenice iz istorije književnosti (poput pretpostavke da je pesnik Nikolaj Olejnikov mogući autor romana „Tihi Don“).

Iako je do devedesetih godina prošlog veka Leonid Dobičin bio gotovo nepoznat, njegovo delo nesumnjivo pripada krugu ruske klasike, a on sam, po rečima Viktora Jerofejeva, postao je „heroj ruske književnosti dvadesetog veka koji se posthumno popeo na književni Olimp brže čak i od autora „Majstora i Margarite“.

Zorislav Paunković

Available since: 11/11/2015.

Other books that might interest you

Popis nekih gubitaka

Judit Šalanski

... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako...
 
 
Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja.
 
Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive.
Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje.
 
Nagrada Wilhelm Raabe, 2018.
Nagrada Strega, 2020.
 
 
Prevod sa nemačkog: Slobodan Damnjanović

Show book

Ben Akiba

Branislav Nušić

Ovo je jednotomna zbirka svih novinskih tekstova koje je Nušić napisao pod pseudonimom Ben Akiba.

Show book

Čarobni trenuci i druge priče

Saša Dimoski

U zbirci pripovedaka Čarobni trenuci Saša Dimoski našim aktuelnim istorijskim, političkim i društvenim temama pristupa na originalan, pronicljiv i izrazito duhovit način, gradeći uzbudljive pripovedne linije pune neočekivanih dramskih i humornih obrta. Njegove priče donose paradoksalno ubedljive alternativne tokove kojima naši životi poslednjih decenija nisu pošli, zalazeći u skrivene, mučne, šašave i mračne kutke duševnih profila pripovednih junaka. Sposobnost Dimoskog da ono što tamo nađe čitaocu servira na tanjiru produbljenog razumevanja, garnirano smehom, gorkim i ozbiljnim, ironičnim i razuzdanim, čini njegov književni glas veoma prepoznatljivim u žamoru savremene srpske proze, a Čarobne trenutke knjigom kojoj će se čitaoci vraćati kad god se zažele životno aktuelne, mudro osmehnute i vragolaste proze.

Show book

Devojka sa zelenim očima

Milica Jakovljević Mir-Jam

Naizgled površno i lepršavo štivo, protkano nežnim osećanjima i večitom temom svih pisaca – ljubavlju – nudi presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina ovog veka. Suptilno, nenametljivo i s izraženim osećanjem za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnog života. Sa stranica Milice Jakovljević u srpsku književnost ulaze žena i grad. Ako su našu raniju prozu obeležili selo i muškarci, Mir-Jam se otvara za čitav jedan malo poznati svet. Za ubrzano bìlo urbane sredine i za suptilne titraje duše žene, koja više nikada neće biti samo seoska domaćica i majka, već osvaja novi životni prostor, traži nove izazove, bori se za nove vidike...

Show book

Žuta porodica i druge priče

Milica Janković

Žuta porodica i druge priče predstavlja zbirku priča inspirisanih kućnim ljubimcima i životinjama uopšte. Kako one razmišljaju, kako se ponašaju, ali i kako utiču na ljude, a pre svega na decu. Koliko su nam ta mala i često krhka bića poput kanarinaca slična, da li neke od naših osobina imaju i oni i kako sve to prepoznajemo i u njihovim dogodovštinama uživamo. Autorka je maestralno obradila temu emotivnog povezivanja dece i ljubimaca. U ovim pričama pored najmlađih mogu da uživaju čitaoci svih uzrasta koji vole životinje i koji su uspeli da u sebi sačuvaju dečju iskrenost i razdraganost.

Show book

Zasluženi odmor

Vladan Desnica

Kratke novele iz zaostavštine velikoga Vladana Desnice, objavljene u ovoj knjizi nakon punih pet i po decenija od piščeve smrti, predstavljaju ne samo literarni već i kulturološki događaj... Desnica nije bio pisac kratkog daha, naprotiv, njegove vizije zahvatale su daleko ispred njega i vremena u kome je stvarao. Na prvi pogled u Desničinoj pripovedačkoj prozi živi nekoliko primorskih lokaliteta i sličnih dramskih sudbina. U globalnom prikazu sve bi moglo da se svede na širi pojas zadarske sredine i na nekoliko ličnosti koje su, uglavnom, promašile u životu i povukle se u svoju samoću gde se sapliću i lome, propadaju u osećanju progonstva i samoprogonstva, doživljavaju apsurdne situacije prepune nepravdi, laži, hipokrizije... Rekonstrukcijom tragičnog ovaj vrsni pisac silazio je u samo dno čoveka i tako stvarao široke slike (istorijskih, društvenih I moralnih odnosa) i emotivne kontrapunkte u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života. Činjenica je da Desničino pripovedačko delo spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka nego uopšte, pa je shodno tome sasvim jasno zbog čega su mu i vreme i čitaoci ostali naklonjeni... 
Priredio i pogovor napisao Vladan Bajčeta ; predgovor Tonko Maroević

Show book