Publisher: Klasika
Zbirka pripovedaka: „Prvi dan“, „Skandinavsko poluostrvo“, „U prirodi“, „Ginine oči“, „Najgori razred“, „Odgovor na pismo“, „Lav“, „Moji prijatelji“, „Poprsje“, „Pesnik“, „Cvećarnica“, „Njina Vasiljevna“, „Zidari“, „Uteha“ i „Drugovi“.
Dimin roman Askanio je suptilna priča iz umetničkog sveta na relaciji Firenca–Rim–Pariz. Dima je ovde tanani analitičar ljudskih odnosa i emocija i pisac s neobično razvijenim čulom za figurativnu umetnost.Show book
Zbirka priča Među zidovima je refleksivna proza, u kojoj spisateljica ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa spoljnim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna...Show book
Erazmo Roterdamski, nekad najveća i najsvetlija slava svoga veka, danas je, što da to poričemo, jedva nešto više od pukog imena. Njegova bezbrojna dela, napisana na jednom zaboravljenom, nadnacionalnom jeziku, na humanističkom latinskom jeziku, spavaju nesmetano u bibliotekama; jedva da glas jednog jedinog od tih nekada širom celog sveta poznatih dela dopire i u naše doba. I njegov lik, jer je teško shvatljiv i sav u prelivima polutonova i protivrečnosti, zasenile su jače i silnije figure drugih svetskih reformatora, i o njegovom privatnom životu ne može da se kaže mnogo zanimljivog: čovek tišine i neprekidnog rada retko sebi stvara izrazitu biografiju. Štaviše, i samo njegovo delo za svest današnjih vremena zatrpano je i skriveno kao kamen temeljac pod već podignutom zgradom. Stoga treba unapred jasno i sažeto reći da je ono što nam Erazma Roterdamskog, tog velikog zaboravljenika, čini još i danas, i upravo danas, tako dragim upravo činjenica što je on među svim piscima i stvaraocima Zapada bio prvi svesni Evropejac, prvi borbeni prijatelj mira, najrečitiji branilac humanističkog, svetu i duhu upravljenog ideala. I što je on, povrh toga, u svojoj borbi bio za pravednije, dogovorno oblikovanje našeg duhovnog sveta, ta njegova tragična sudbina samo ga još prisnije veže s našim bratskim osećanjem. Erazmo je voleo mnogo onoga što i mi volimo, poeziju i filozofiju, knjige i umetnička dela, jezike i narode, i, bez razlikovanja među njima, celo čovečanstvo u ime zadatka višeg moralnog usavršavanja. I on je samo jednu stvar na zemlji, kao suprotnost razumu, istinski mrzeo: fanatizam.Show book
Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji. Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.Show book
Tereza Raken je priča o mladoj ženi, nesrećno udatoj za svog rođaka posredstvom ohole tetke koja, suštinski samoživa i sebična, samo ostavlja utisak dobronamernosti. Terezin suprug, Kamil, je bolestan i egocentričan, tako da Tereza, kad joj se prilika ukazala, počinje turbulentnu i strastvenu aferu s Kamilovim prijateljem, Loranom. U uvodu, Zola naglašava da je namena ovog romana studija temperamenta, a ne karaktera, poredeći svoje delo sa sociološkim istraživanjem. Zahvaljujući njegovom nepristrasnom i naučnom pristupu roman Tereza Raken se smatra pravim primerom naturalizma.Show book
Dar je poslednji roman koji je Nabokov napisao na svom maternjem jeziku i verovatno njegovo najuspelije delo iz tog perioda. Simbolično, to je ujedno omaž i zahvalnica velikoj tradiciji ruske književnosti na kojoj je stasao i kao čovek i kao književnik – „ljubavno pismo” Puškinu i Gogolju. Pisan u završnim godinama berlinskog egzila (1935–37), Dar je ujedno i kraj liminalne faze Nabokovljevog skoro pa epskog prelaza iz jedne kulturu u drugu, iz etničkog komfora koji mu je prirodom dat u apatridski nekomfor koji će ga žuljati do kraja života. Na prvi pogled, Fjodor Godunov-Čerdincev, pisac emigrant i glavni protagonista ovog romana, koji je nakon Boljševičke revolucije pribežište pronašao u Berlinu, neodoljivo podseća na svog tvorca, ali kao i mnogo puta pre i posle, Nabokov poriče bilo kakvo poistovećivanje sa svojim junacima. Postoje dva glavna motiva na kojima počiva arhitektura ovog romana: Fjodorova glavna spisateljska ambicija da napiše životno delo pod nazivom Dar i njegova velika ljubav prema Zini Merc. Kao i uvek, Nabokov razvija i pregršt drugih motiva, poput prirode umetnosti i pisanja, Rusije, smrti, snova i egzila. Iako sam Nabokov tvrdi da u to vreme nije znao dovoljno dobro da uhvati duh ruske emigrantske prestonice – Berlina, jer pre svega nije bio dovoljno kritičan i oštar prema svojim sunarodnicima, čini se da je ovaj roman još jedan primer gde je umetnost pobedila stvarnost jer danas ondašnju rusku emigraciju zamišljamo baš onako kako ju je Nabokov opisivao u svojim delima.Show book
