Publisher: Klasika
Zbirka priča: „Čas stvaranja“, „Učenica“, „Čekanje“, „Pljusak“, „Kroz zaleđena polja“, „U sanatorijumu“, „Spasioci“, „Cveće“, „Nakaza“, „Invalid“, „Otac“, „Majka“, „Jesen“, „Redom“, „Čarape“, „Veliko čekanje“ i „Regrut“.
Zbirka pripovedaka: „Vij, kralj duhova“, „Strašna osveta“, „Majska noć ili utopljenica“, „Začarano mesto“, „Veče uoči Ivana Kupale“, „Nestalo pismo“ i „Soročinski sajam“.Show book
Zamršena priča je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna. Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora. U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“Show book
Daleko od pozorista na Brodveju, galerija u Čelsiju, butika na Petoj Aveniji i kafea u Grinič Vilidžu, daleko od onoga što obično podrazumevamo pod Njujorkom, na obodima Bruklina, Kvinsa, Bronksa, Steten Ajlenda i Nju Džerzija odigravaju se male ljudske drame, u čijem sredistu je uvek Vuk, Štrekerov literarni alter-ego, klintistvudovski anti-heroj, usamljeni gradski desperados, lišen ideala, ali sa istančanim osećajem za pravdu koji mu ne dozvoljava da ostane po strani, i zahvaljujući kojem, na kraju, stvara svoj svet i svet plejade neobičnih likova sa kojima se susreće i čini ga udobnijim mestom za život.Show book
Dvadeset jedna kratka priča i jedan esej: Trbusi vremena (umesto predgovora)/Tri kruga - Jedan, dva, i pola jesu... tri!/Plaču varvari/Black Call d.o.o./Treba zaboraviti na sebe i odskakutati u susret drugima/Stakalce: dikolon, dikobraz, dikirion/Lica/Okolo naokolo/Žarka želja, usrdna molba/Iskušenja/Kandže/U autobusu/Pošast/S druge strane događaja/Jedan neobičan stari upitnik/Zašto ne?/Put za groblje/Postupak/Bezrazložni susreti/Tri upozorenja/Niko još nije Boga za bradu uhvatio/Zid, paravan i prozor Štampano izdanje: Privaut, Beograd 2016 ISBN: 978-86-903285-2-9Show book
Šampanjac mog života je knjiga koja vam na jedinstven i provokativan način pomaže da se izborite sa životnim problemima... Nakon izuzetno zapaženih i čitanih romana Ukus poroka, Parenje jelena, Snegovi Kopaonika i Poslednja laž... Jasmina Ana nam u najnovijoj knjizi, Šampanjac mog života, često provokativno daje životne savete i (sa)znanja o traganju za smislom, o daru za prijateljstvo, o samoći i usamljenosti, o traganju za svojim pravim mestom pod suncem, o dostojanstvu kao temelju samopoštovanja, o odnosu prema novcu, braku, ljubomori, seksu, o sjaju i bedi sponzoruša... otkriva kako popraviti stil i kvalitet života, kako da se izborite za pravu ljubav i na koji način se izboriti sa životnim problemima.Show book
Leonid Dobičin (1894−1936), gledano iz perspektive aktuelne recepcije, jedan je od najznačajnijih ruskih pripovedača iz druge i treće decenije dvadesetog veka. U ovom periodu su, pored njega, delovali i postigli svoje najznačajnije književne rezultate mnogi izuzetni pisci. Leonid Dobičin se, među njima, ističe originalnim viđenjem stvarnosti i načinom pisanja, zahvaljujući kojima je ostvario znatan uticaj na savremenu rusku književnost. Ruski pesnik Oleg Jurjev (1959−2018) objavio je apokrifno „Nepoznato pismo pisca L. Dobičina Korneju Ivanoviču Čukovskom“ (2012). Taj postmodernistički tekst nudi alternativnu verziju događaja, po kojoj je Dobičin inscenirao samoubistvo, zaposlio se u obližnjem kolhozu „Šušari“, proveo rat pod okupacijom, odslužio kaznu u logoru i ponovo se zaposlio u istom kolhozu. Dobičin tobože piše pismo Čukovskom 1954. godine, posle penzionisanja, a postskriptumi uz pismo sežu do 1994. godine i predstavljaju, kao i tekst pisma, parodijski komentar na opštepoznate i manje poznate činjenice iz istorije književnosti (poput pretpostavke da je pesnik Nikolaj Olejnikov mogući autor romana „Tihi Don“). Iako je do devedesetih godina prošlog veka Leonid Dobičin bio gotovo nepoznat, njegovo delo nesumnjivo pripada krugu ruske klasike, a on sam, po rečima Viktora Jerofejeva, postao je „heroj ruske književnosti dvadesetog veka koji se posthumno popeo na književni Olimp brže čak i od autora „Majstora i Margarite“. Zorislav PaunkovićShow book
