Editora: Klasika
Zbirka priča: „Jedna tužna priča“, „Dukat“, „Neće da se kupa“, „Oko Ivine kuće“, „Strah“, „Rđava Mara“, „Na ostrvu“, „Hajdučica Milja“, „Pače“, „Tetka Jelenina ćerka“, „Begunci“, „Vida“, „Vinko“, „Malo dobro srce“, „Siročići“, „Deset para“, „Neposluško“, „Preko mora“, „Zita“ i „Caca“.
U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila. Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka. Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”. U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi. Prevod sa nemačkog: Milorad Sofronijević, Đorđe Katić, Svetomir JankovićVer livro
Priče: Dvanaest dana/ Beograđanština/ Otmenost/ Crna rupa/ Čovek koji je mera svih stvari/ Hlebni park/ Zabuna/ Pečat/ Više i dalje/ Vuk, buk i puk/ Naučno gledano/ Polutama/ Priča o nuli/ Mesto, zvezda/ Prevarant/ Kako je čovek nepravedan/ Lovci na pečene ševe/ Okvirno/ Građansko vaspitanje/ Jedna tragična priča/ Prisebnost/ Brzina sunca/ Please Wait/ Prirodna vidovitost/ Neobičan prosede/ Veliki nesporazum/ Čovek koji je nosio svoje merdevine/ Svežina inspiracije/ Zimske beleške/ Slonovska noga/ U autobusu 37/ Zli otac i neiskusni režiser/ Kad je neko poništen kao taksena marka/ Kola Iz nove knjige: 'Opsena' - odlomci romana 'Osmi zvuk' Bibliografija/ Recenzija/ O autoruVer livro
U zbirci priča za decu Priroda i deca Milica Janković kroz priče o biljkama, životinjama, prirodi oko nas podučava decu važne životne lekcije o istrajnosti, trudu, hrabrosti, slozi, očuvanju prirode. Iz „istinitih priča o čudima kojih ima mnogo u ogromnoj i divnoj prirodi“ deca na zabavan način uče tajne prirode i načine na koje nas leči i hrani, kako se uzgajaju svilene bube, kako se pobeđuje strah... Milica je ispričala dirljive priče malih junaka, često siromašne dece, koji uče kako da brinu o prirodi i jedni o drugima.Ver livro
Knjiga Sve ste upropastili predstavlja niz pripovedaka koje su usredsređene na tipične lokalne likove utkane u narativ koji seže do same srži savremenih političkih problema Malte. Svaka priča ima drugog naratora: osoba čija ljubav ostaje neuzvraćena, mačka koja je ostala bez vlasnice, nostalgična starica koja ima neobično prijateljski odnos sa vozačem lokalnog autobusa i jedan traumirani migrant koji priča o surovosti života u njegovoj matičnoj zemlji, svojim traumama i neprijateljskom prijemu koji je doživeo kada je prispeo na Maltu. Komitet za EU nagradu za književnost Lara Kaleja piše o relikvijama prošlog vremena čiji se tragovi gube, ali koje i dalje žive kroz sećanja sentimentalnih pripovedača koji se iskreno i neposredno obraćaju čitaocu, u želji da i u njemu evociraju uspomene na dirljivu lepotu Malte koja preti da bude pretvorena u betonsku džunglu. Simona Dmitrović, prva čitateljkaVer livro
Zbirka novela: „Mudračeva žena“, „Pastireva frula“, „Slepi Žeronimo i njegov brat“, „Sudbina plemića Lajzenboga“, „Ubica“, „Počasni dan“, „Cveće“ i „Neženjina smrt“.Ver livro
„Na verandi jedne vile sedela je bolesna devojka i gledala proleće oko sebe i osećala jesen u sebi. U njenoj duši je bilo vedro i ona se radovala tuđem proleću koje i njoj daje toplote i njenim očima uživanje. Ona je došla dotle da više ništa ne želi i bila zadovoljna s malo udobnosti koja je njenoj slabosti bila potrebna.I osećala da otkad ništa ne želi, mnogo dobija.Proleće oko nje, odeveno u bele i ružičaste velove behara i u zelenu svilu mladog lepljivog lišća, nežno i razdragano, raskošno je rasipalo svoju mladost i mirisalo je na ljubav. U gaju zapevaše slavuji. Obuze je neka draga tuga i ona poče da se seća.Bilo je to godine 1902. kad je započela prepisku s njim. Njihovo se poznanstvo na tome i svršilo. A pisma je sagorela sa svim svojim hartijama jednoga dana kad joj se učinilo da crna gospa dolazi i po nju i da je vreme da ostavi ovaj svet. Htela je i što manje traga da ostavi za sobom. Docnije joj je bilo mnogo žao.To je bilo u ono doba mladosti kad je svu ljubav iz njenog srca imalo slikarstvo i ruska literatura i kad je pored sve svoje iskrene ali smešne ozbiljnosti i pored sve svoje istinite, ali nerazborite inteligencije imala vrlo detinjastih snova. Priroda voli da se naruga čoveku: kad smo najbolji, onda smo najgluplji...“Ver livro
