Other books that might interest you

• 

  Plivac

  Andrija Terzic

  • 2
  • 78
  • 0

  "Samo plivati! Isplivati iz hladne vode i okrenuti ledja svemu,i mastanjima o onom sto je bilo, i cega nema, i sto bi trebalo da bude, i ovoj obali, i ovom zivotu. Plivati i isplivati."1
  Vidi sebe na obali mora, zasto bi se uopste pitao sta je zivot i ima li nesto vise od takvog uzivanja. Zapitanost moze da bude samo pocetak duhovnog puta i promena na bolje. Ako se ne promeni na bolje, promenice se na gore. Promena je neizbe­zna. Zato on donosi odluku da ucestvuje. Skulptura, onaj gipki pokret, a grcevit, arhitektura tela koja prazni coveka i ostavlja mesto za nameru. Pokret. Plivac. Secanje na ono što smo apsolutno znali. Prirodna sredina. Porodjaj u vodi. Isplivace. Krstenje. Jordan prima na sebe svu tezinu sveta. Iz tog postupka izlazi univerzalni karakter. Izranja. Plivac. Ziv. Takmicar. Posvecenik.Otvoren, na svoj se zadatak trosi ceo. Nakon toga istinski miruje. Ne porobljavaju ga nezdravi nemiri. Ne slabe ga za vazne napore u zivotu. Upoznaje sebe. Pitanje je jedno kod onih sa ljupkom dusom, hoce li ih grubost potopiti kad ispliva? Nema istrajnijeg, u nacinu obostranog pripadanja. On koji pliva i plivanje kao nacin njegovog izrazavanja. Precizan i jasan. Koncentrisan i udubljen. Pribran. Platonove vode teku nagore. Idu ka centru i od njega. Namera plivaca je da ide daleko, u dubinu, ali ne i u duboko. Raduje se, ipak. Zivot tece. Tok misli. Plivamo. Stiks je na kraju. Ne voli reke. Vuce ga pucina. Ciljevi i izazovi, 1 Ivo Andric, Na obali, Sabrana dela Ive Andrica, knjiga deveta, Prosveta, Beograd, 1991. godine

  Show book

• 

  Izdanci Šumadije

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 1
  • 0

  U vreme kada moderna književnost doživljava svoj procvat, između dva svetska rata, Milica Jakovljević Mir-Jam pisala je svoje romane u tradicionalističkom maniru... Ovi romani i danas plene pažnju široke čitalačke publike. Njena sabrana dela štampana su mnogo puta, ali da bi bila kompletna nedostajala im je knjiga Izdanci Šumadije, koja dosad nije štampana. Spisateljica nije stigla da u svoju autobiografsku prozu unese sve što je nameravala, nije stigla da je stilski dotera, ali to ne umanjuje vrednost ovog teksta, koji nam pored iscrpne autorkine biografije, nudi i brojne podatke o palanačkom životu, o životu pod austrougarskom okupacijom, o starom Beogradu.

  Show book

• 

  Portret umetnice čistog srca

  Nada Marinković

  • 0
  • 0
  • 0

  „Roman je istorija života umetnice Ivanke Jovanović, koja je kao samouka počela da slika u pedesetoj godini života i za kratko vreme dobila najviše ocene najstrože stručne kritike. Za svega nekoliko godina, njena platna su dobila mesto u galerijama i muzejima Pariza, Londona, Minhena, Moskve, Rima, Berlina, Budimpešte, Milana... Težeći da otkrije, gde se taj umetnički nagon, taj izuzetan dar, skrivao pre erupcije stvaralaštva, pisac proučava Ivankin život, prateći ga od najranijih godina i potonje etape: kroz životnu borbu, iskušenja rata, njenu najdublju intimu. Scena na kojoj se ova povest zbiva, uglavnom je Bačka, grad Sombor i njegova okolina, ali isto toliko i neki drugi gradovi: Baja, Pečuj, Milano, Venecija, Pariz, Moskva, Minhen... Život će Ivanku odvesti u Srbiju, u Kragujevac i Gornji Milanovac, i sve što se tokom njene nemirne biografije zbivalo, sliće se kao mnoge pritoke u snažnu reku njenog stvaralaštva. Opisima drevnog Sombora i njegove istorije, okolnih salaša, Dunava i Batinske bitke, ratnog vihora i prvih posleratnih godina – kroz lirske slike i dramatične ratne sekvence – pisac ostvaruje dinamiku jake zvučnosti.“
  
  Iz recencije Milorada R. Blečića
   

  Show book

• 

  Marija Stjuart

  Štefan Cvajg

  • 0
  • 0
  • 0

  Na srednjovekovnoj pozornici intriga, dvoličnosti pa i krvavih ubistava Štefan Cvajg u ovom maestralnom istorijskom romanu opisuje psihološke portrete dveju snažnih žena. Jedna od njih, škotska kraljica Marija Stjuart, rastrzana između strasti i ništa manje strastvene borbe za svoju veru, stoji nasuprot engleske kraljice, dvolične i proračunate Elizabete I. Svoj fascinantni životni put, strastvena i lepa, Marija Stjuart okončava najpre u skoro dvodecenijskom zatočeništvu engleske kraljice i na kraju smrću odsecanjem glave, ni u jednom momentu ne pomislivši da se odrekne sopstvene vere.
  „Moral i politika idu zasebnim putevima. Stoga se jedan događaj prosuđuje sa potpuno različitih stanovišta, već prema tome da li se ocenjuje sa stanovišta čovečnosti ili, pak, sa stanovišta političke koristi. Moralno, pogubljenje Marije Stjuart ostaje kao potpuno neoprostiv akt: protiv svakog međunarodnog prava zadržali su u zatočenju usred mira susednu kraljicu, ispotaje spleli zamku i na najperfidniji način je njoj poturili. Ali, isto tako, ne može se osporiti da je, gledano sa državno-političkog stanovništva, odstranjenje Marije Stjuart za Englesku bila ispravna mera. Jer u politici ne odlučuje – nažalost! – pravo u jednoj meri, nego njen uspeh... Mračnim i krivudavim stazama ide često istorija, ali se na kraju uvek ispunjava istorijski smisao, uvek nužnosti konačno izvojuju svoje pravo“, objašnjava Cvajg pred kraj svoje pripovesti o tragičnoj sudbini kraljice Škotske.

  Show book

• 

  Berlingver

  Dušan Miklja

  • 0
  • 0
  • 0

  „Knjiga Dušana Miklje predstavlja politički portret Enrika Berlingvera, nedavno nenadano preminulog lidera italijanskih komunista i jedne od najmarkantnijih ličnosti savremenog komunističkog pokreta. U tom portretiranju autor daje i osnovne elemente biografije generalnog sekretara IKP, pri čemu se posebno zadržava na moralnom liku ’crvenog monaha’, kako su, ne bez razloga, ponekad nazivali Berlingvera. Svoju novinarsku naraciju Miklja zasniva, pre svega, na interpretiranju stanovišta samog Berlingvera, zatim, na brojnim svedočenjima i analitičkim viđenjima drugih o Berlingveru i njegovim političkim shvatanjima. Pritom su obuhvaćena uglavnom sva ključna pitanja koja dominiraju u mnoštvu događanja u političkom životu Italije i njene komunističke partije, kao i u svetskom socijalističkom kretanju u poslednjih petnaestak godina.“
  (Iz recenzije dr Čedomira Štrpca)
  „Enriko Berlingver u svojoj ličnosti otelotvoruje moralnu strogost, političku lucidnost i osećanje za opšte dobro. Bio je najuzorniji predvodnik generacije boraca radničkog pokreta.“
  Sandro Pertini, predsednik Republike Italije
  „Glavni razlog Berlingverovog uspona treba tražiti u njegovom – za Italiju netipičnom – shvatanju javne dužnosti. Kod nas je primetna težnja da se politika odvoji od morala. Za Berlingvera, naprotiv, ta dva pojma predstavljaju celinu.“
  Lučano Lama, generalni sekretar Generalne konfederacije rada Italije

  Show book

• 

  Lukrecija Bordžija

  Marija Belonči

  • 0
  • 0
  • 0

  Renesansna lepotica nesvakidašnjih talenata, odana kći manipulativnog pape Aleksandra VI, sestra koja je nadživela četvoricu braće, žena koja je udajom stekla titule grofice od Pezara, vojvotkinje od Bišeljea i vojvotkinje od Ferare, u istoriji je, a još više u književnosti, ostala upamćena kao beskrupulozna trovačica, dželat neopreznih koji bi joj se našli na putu.
  Ovo delo prikazuje nam jednu sasvim drugačiju Lukreciju Bordžiju – strastvenu ženu koja se nesigurno kreće kroz političke spletke i nezajažljive ambicije svog oca i brata. Dočarava nam Lukrecijinu prividnu moć; dok je nakratko odlučivala o pitanjima papske ili ferarske države, nije imala vlast nad sopstvenim životom. Posle kratkotrajne sreće bračne ljubavi, bila je primorana da sahrani muža i napusti decu. Nad njom su kao nad robinjom licitirali, potcenjivali je i klevetali, no ona je u svemu tome sačuvala plemenitost duha, koja ju je učinila muzom nekih od najvećih pesnika renesanse.
  Ako je teza o nepristrasnosti istorije mit, kao što tvrdi autorka, onda je ova knjiga zaista uspeo pokušaj razbijanja tog mita, ujedno i mita o jednoj od najoklevetanijih žena u istoriji čovečanstva.
  Dobitnik italijanskih književnih nagrada Viareggio i Galante, nakon prvog objavljivanja 1953. godine, ova slavna biografija je, prema rečima autorke, „večna priča žene, koja se koleba između pristanka i pobune“.
   
   
  Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić

  Show book