Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Plivac - cover

Plivac

Andrija Terzic

Publisher: Titan Media

  • 2
  • 78
  • 0

Summary

"Samo plivati! Isplivati iz hladne vode i okrenuti ledja svemu,i mastanjima o onom sto je bilo, i cega nema, i sto bi trebalo da bude, i ovoj obali, i ovom zivotu. Plivati i isplivati."1
Vidi sebe na obali mora, zasto bi se uopste pitao sta je zivot i ima li nesto vise od takvog uzivanja. Zapitanost moze da bude samo pocetak duhovnog puta i promena na bolje. Ako se ne promeni na bolje, promenice se na gore. Promena je neizbe­zna. Zato on donosi odluku da ucestvuje. Skulptura, onaj gipki pokret, a grcevit, arhitektura tela koja prazni coveka i ostavlja mesto za nameru. Pokret. Plivac. Secanje na ono što smo apsolutno znali. Prirodna sredina. Porodjaj u vodi. Isplivace. Krstenje. Jordan prima na sebe svu tezinu sveta. Iz tog postupka izlazi univerzalni karakter. Izranja. Plivac. Ziv. Takmicar. Posvecenik.Otvoren, na svoj se zadatak trosi ceo. Nakon toga istinski miruje. Ne porobljavaju ga nezdravi nemiri. Ne slabe ga za vazne napore u zivotu. Upoznaje sebe. Pitanje je jedno kod onih sa ljupkom dusom, hoce li ih grubost potopiti kad ispliva? Nema istrajnijeg, u nacinu obostranog pripadanja. On koji pliva i plivanje kao nacin njegovog izrazavanja. Precizan i jasan. Koncentrisan i udubljen. Pribran. Platonove vode teku nagore. Idu ka centru i od njega. Namera plivaca je da ide daleko, u dubinu, ali ne i u duboko. Raduje se, ipak. Zivot tece. Tok misli. Plivamo. Stiks je na kraju. Ne voli reke. Vuce ga pucina. Ciljevi i izazovi, 1 Ivo Andric, Na obali, Sabrana dela Ive Andrica, knjiga deveta, Prosveta, Beograd, 1991. godine
Available since: 09/02/2016.

Other books that might interest you

  • Preko puta - istina - cover

    Preko puta - istina

    Andrija Terzic

    • 1
    • 7
    • 0
    Reč autora:
    Roman se rodio u Holandiji, prilikom jedne moje velike bitke. Bitke sa samim sobom. Da mi je neko sedam dana pre početka te bitke, negde tamo u februaru 2013. godine rekao da ću danas pisati uvodnu reč svog romana, možda bi mu se nasmejao u lice. To dokazuje da se roman, kao i moje pisanje, odjednom neplanirano dogodilo.
    Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli na ovom putu. Načini njihove pomoći se razlikuju, ali srca su ista. Rečenica koju upravo čitate sadrži njihova, na ovom papiru nevidljiva imena, ali ona su vidljiva samo onome kome je vazno da budu vidljiva. Meni. I od srca im hvala za sve . Hvala i onima koji mi nisu pomogli, a trebalo je. Zapravo, njima najviše hvala.
    "Vreme koje ste na bilo koji način proveli izolovani, a pametno ga iskoristili, bez obzira što drugi pretpostavljaju da ste ga izgubili, jeste najbolje moguće vreme."
    (A.T. 15.06.2013. Amsterdam)
    Show book
  • Pričaj sećanje - iznova posećena autobiografija - cover

    Pričaj sećanje - iznova posećena...

    Vladimir Nabokov

    • 0
    • 0
    • 0
    Pričaj, sećanje! predstavlja Nabokovljeve autobiografske memoare koji obuhvataju 37 godina evropskog razdoblja autorovog života, sve do odlaska u Ameriku sa suprugom i sinom u osvit Drugog svetskog rata. Od pisca kao što je Nabokov nije se ni mogao očekivati faktografski, hronološki zapis njegovog života; on gotovo lirski pripoveda o svojim uspomenama, formiranju književnog identiteta, strasti prema lepidopteriji koja se javila još u ranom detinjstvu, adolescentskim ljubavima i braku sa Verom, boljševičkom teroru, životu u emigraciji, čežnji za izgubljenom domovinom.
    
     
    
    Ovaj briljantni mozaik sećanja sastoji se iz petnaest poglavlja koja su zasebno objavljivana u periodu 1948–1950, prvi put sabrana i objavljena 1951, a izmenjena, dopunjena i ponovo izdata 1966. U ovoj knjizi ljubitelji Nabokovljeve proze mogu pronaći sve ono što inače karakteriše njegove romane i što ga je zasluženo uvrstilo među najveće književnike XX veka: opčinjavajuće opise, britku parodiju, inteligentan i provokativan humor (često na račun njemu tako omraženih psihoanalitičara), česte igre rečima, kompleksnu rečenicu i, nadasve, besprekoran stil.
    
     
    
    Prevod sa engleskog: Alen Bešić, Milica Kecojević, Srđan Vujica
    
     
    „Kada piše o nekome ili nečemu što voli, neodoljiv je; kada piše o nekome ili nečemu što prezire, može uspeti da privuče nečije simpatije, makar samo na trenutak, za predmet svog prezira.“ - The New York Review of Books
    Show book
  • Преживљавање Шизофреније - cover

    Преживљавање Шизофреније

    Ричарда Карлсона

    • 0
    • 0
    • 0
    Ричарду Карлсону Џуниору је дијагностификована параноидна шизофренија када је имао двадесет и једну годину. Његова болест се манифестовала први пут у доба ране адолесценције. Модерна психијатрија је увелико изневерила Ричарда за више од деценију. Онда, након инцидента са полицијом, заиста је схватио да је његова дијагноза стварна, и напокон започео дуг процес опоравка. Преко десет година касније, његов живот се увелико поправио. Током свог лечења, Ричард се такође опоравио од депресије, опсесивно-компулсивног поремећаја, и летаргије. Не дозволите да се вама деси оно што се десило Ричарду, вашој вољеној особи, или пацијенту који се бори са тешком менталном болешћу. Увек будите искрени једни према другима, и према својим психијатрима. Пацијенти, чланови породице, пружаоци помоћи, студенти и медицински радници који би желели да сазнају више нека посете страницу: www.survivingschizophrenia.com.
    Show book
  • Izdanci Šumadije - cover

    Izdanci Šumadije

    Milica Jakovljević Mir-Jam

    • 1
    • 9
    • 0
    U vreme kada moderna književnost doživljava svoj procvat, između dva svetska rata, Milica Jakovljević Mir-Jam pisala je svoje romane u tradicionalističkom maniru... Ovi romani i danas plene pažnju široke čitalačke publike. Njena sabrana dela štampana su mnogo puta, ali da bi bila kompletna nedostajala im je knjiga Izdanci Šumadije, koja dosad nije štampana. Spisateljica nije stigla da u svoju autobiografsku prozu unese sve što je nameravala, nije stigla da je stilski dotera, ali to ne umanjuje vrednost ovog teksta, koji nam pored iscrpne autorkine biografije, nudi i brojne podatke o palanačkom životu, o životu pod austrougarskom okupacijom, o starom Beogradu.
    Show book
  • Stendal - cover

    Stendal

    Štefan Cvajg

    • 0
    • 0
    • 0
    Malo je onih koji su više lagali i strastnije mistifikovali svet od Stendala, malo je onih koji su bolje i temeljitije iskazali istinu.
    Bezbrojne su njegove maskarade i zavođenja na pogrešan put. Prva se pojavljuje još pre nego što se otvori knjiga na njenom omotu, u predgovoru, jer Stendal, kome je pravo ime Anri Bejl, nikada ne priznaje jednostavno i prosto svoje ime. Čas svojevoljno sebi nadeva plemićku titulu, čas se presvlači kao „Sezar Bombe“ ili svojim inicijalima A.B. dodaje neko tajanstveno A.A., iza koga niko živ ne bi mogao da otkrije ono sasvim skromno ancien auditeur, što znači: bivši državni vojni sudija. Pisac se samo u pseudonimu, u lažnom predstavljanju oseća sigurnim. Tako se jednom prerušava u austrijskog penzionera, drugi put u ancien offider de cavalerie, a najradije imenom Stendal, koje je za njegove zemljake zagonetno (prema jednom pruskom gradiću koji je postao besmrtan usled njegove karnevalske ćudi). Napiše li negde kakav datum, možete se zakleti da nije tačan, a ispriča li u predgovoru Parmskog kartuzijanskog manastira da je ta knjiga napisana 1830, i to hiljadu dvesta milja daleko od Pariza, onda to lakrdijaštvo ne menja stvar da je ovaj roman, u stvari, napisao 1839, i to usred Pariza. I u stvarnosti se ove protivrečnosti veselo sapliću međusobno. U svojoj autobiografiji pompezno izveštava da se borio na bojištima kod Vagrama, Asperna i Ajlaua; nijedna reč od toga nije istinita, jer njegov dnevnik nepobitno dokazuje: u to isto vreme on je udobno sedeo u Parizu. Nekoliko puta govorio je o nekom dugačkom i važnom razgovoru s Napoleonom, ali, o sudbine! u sledećoj svesci čitamo mnogo verodostojnije priznanje: „Napoleon nije razgovarao s budalama kao što sam ja.“ Tako moramo kod Stendala svaku pojedinu tvrdnju da primimo s rezervom, a posebno valja biti nepoverljiv prema njegovim pismima, na koja on – navodno, iz straha od policije – načelno, pogrešno stavlja lažne datume i svaki put ih potpisuje drugim pseudonimom. Šeta li se lagodno u Rimu, sigurno će kao mesto otpreme pisma da navede Orvijeto, a piše li, navodno, iz Bezanosa, onda je toga dana verovatno bio u Grenoblu. Pokatkad je godinu, većinom mesec, navodno, pogrešio da bi izazvao zabludu, a gotovo redovno potpis je lažan. To, međutim, nije bio samo strah, kao što neki misle, od crnog kabineta austrijske policije koji ga je terao na takvo ludiranje, već urođena, iskonska žudnja za blefiranjem, zapanjivanjem, pretvaranjem i sakrivanjem. Stendal majstorski vitla mistifikacije i pseudonime kao svetlucavi floret oko svoje sopstvene ličnosti, samo da mu se neki radoznalac ne bi suviše približio i nikada nije krio ovu svoju strastvenu sklonost prema nasađivanju i intrigiranju. Kada ga je jednom neki prijatelj ogorčeno okrivio da je bezočno lagao, beleži on sasvim mirne savesti na ivici toga optužujućeg pisma: vrai – „to je tačno!“ Vedra čela i sa ironičnim zadovoljstvom, unosi on s prevarom u svoje službene dokumente lažne godine službovanja, izjave lojalnosti čas prema Burbonima, čas prema Napoleonu, i u svim njegovim spisima, štampanim i privatnim, vrve takve netačnosti kao riblja ikra u močvari. Ali poslednja njegova mistifikacija je rekord u lažljivosti i, na njegovu kategoričnu želju u testamentu, urezana je čak u mermer na njegovom nadgrobnom spomeniku, na groblju na Monmartru. Tamo još i danas može da se pročita to dovođenje u zabludu: Arigo Bejl, Milanac, kao znak poslednjeg počivališta čoveka koji je na dobrom francuskom jeziku kršten kao Anri Bejl i koji je (što ga posebno ljuti) rođen u gorkom provincijskom gradu Grenoblu. Čak i pred smrt je želeo da se pojavi pod maskom: i pred njom je hteo da se romantično maskira.
    Show book
  • Kleopatra - cover

    Kleopatra

    Klod Ferval

    • 0
    • 0
    • 0
    „Premda joj je bilo jedva sedamnaest godina, za Kleopatru se nije moglo reći da je dete. U petnaestoj se udala za brata, koga joj je naturio zakon njene porodice nakon očeve smrti. Ali taj neveran čovek ju je odbacio i ona je morala u progonstvo u kojem je puno toga naučila. Stoga je raspolagala iskustvom kakvim se njene vršnjakinje obično ne mogu pohvaliti. Kakve je utiske stekla ćerka Ptolemeja Auleta u svom detinjstvu na dvoru koji nije skrivao svoje opačine? Njen otac je bio čudan kralj, koji je usred velikih nemira i provala stranaca samo spokojno i tvrdokorno svirao frulu. Bilo kako bilo, proizašla iz rase istančane kulture, sva prožeta samom sobom, književnošću i umetnostima, mlada Kleopatra je neobično rano upoznala život. U uzrastu kad ostale devojke provode svoje dane u gineceju i neguju čednost sanjajući o kojekakvim sitnicama, ona je već bila osetila slast zavođenja i vladanja, i oslobođena svih predrasuda nije se libila da stvarima pogleda pravo u lice. Ona je znala vrednost ljudi. Ali da bi im se svidela ili da bi ih lakše iskoristila, rado je pokazivala svoju duhovitost, živost i učenost...“
    Show book