Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Plivac - cover

Plivac

Andrija Terzic

Publisher: Titan Media

  • 2
  • 76
  • 0

Summary

"Samo plivati! Isplivati iz hladne vode i okrenuti ledja svemu,i mastanjima o onom sto je bilo, i cega nema, i sto bi trebalo da bude, i ovoj obali, i ovom zivotu. Plivati i isplivati."1
Vidi sebe na obali mora, zasto bi se uopste pitao sta je zivot i ima li nesto vise od takvog uzivanja. Zapitanost moze da bude samo pocetak duhovnog puta i promena na bolje. Ako se ne promeni na bolje, promenice se na gore. Promena je neizbe­zna. Zato on donosi odluku da ucestvuje. Skulptura, onaj gipki pokret, a grcevit, arhitektura tela koja prazni coveka i ostavlja mesto za nameru. Pokret. Plivac. Secanje na ono što smo apsolutno znali. Prirodna sredina. Porodjaj u vodi. Isplivace. Krstenje. Jordan prima na sebe svu tezinu sveta. Iz tog postupka izlazi univerzalni karakter. Izranja. Plivac. Ziv. Takmicar. Posvecenik.Otvoren, na svoj se zadatak trosi ceo. Nakon toga istinski miruje. Ne porobljavaju ga nezdravi nemiri. Ne slabe ga za vazne napore u zivotu. Upoznaje sebe. Pitanje je jedno kod onih sa ljupkom dusom, hoce li ih grubost potopiti kad ispliva? Nema istrajnijeg, u nacinu obostranog pripadanja. On koji pliva i plivanje kao nacin njegovog izrazavanja. Precizan i jasan. Koncentrisan i udubljen. Pribran. Platonove vode teku nagore. Idu ka centru i od njega. Namera plivaca je da ide daleko, u dubinu, ali ne i u duboko. Raduje se, ipak. Zivot tece. Tok misli. Plivamo. Stiks je na kraju. Ne voli reke. Vuce ga pucina. Ciljevi i izazovi, 1 Ivo Andric, Na obali, Sabrana dela Ive Andrica, knjiga deveta, Prosveta, Beograd, 1991. godine

Other books that might interest you

  • Preko puta - istina - cover

    Preko puta - istina

    Andrija Terzic

    • 1
    • 7
    • 0
    Reč autora:
    Roman se rodio u Holandiji, prilikom jedne moje velike bitke. Bitke sa samim sobom. Da mi je neko sedam dana pre početka te bitke, negde tamo u februaru 2013. godine rekao da ću danas pisati uvodnu reč svog romana, možda bi mu se nasmejao u lice. To dokazuje da se roman, kao i moje pisanje, odjednom neplanirano dogodilo.
    Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli na ovom putu. Načini njihove pomoći se razlikuju, ali srca su ista. Rečenica koju upravo čitate sadrži njihova, na ovom papiru nevidljiva imena, ali ona su vidljiva samo onome kome je vazno da budu vidljiva. Meni. I od srca im hvala za sve . Hvala i onima koji mi nisu pomogli, a trebalo je. Zapravo, njima najviše hvala.
    "Vreme koje ste na bilo koji način proveli izolovani, a pametno ga iskoristili, bez obzira što drugi pretpostavljaju da ste ga izgubili, jeste najbolje moguće vreme."
    (A.T. 15.06.2013. Amsterdam)
    Show book
  • Secanja puna kostica - Zapisi jednog zarobljenika Kipranina - cover

    Secanja puna kostica - Zapisi...

    Jorgos Haritonidis

    • 0
    • 0
    • 0
    Sećanja puna koštica Jorgos Haritonidis
     
    S novogrčkog prevela Zorka Šljivančanin
     
    Godina izdanja: 2018.
     
    Jorgos Haritonidis (1954) je prvenstveno pisac memoara. Premda se književnom svetu predstavio u zrelim godinama, zadobio je čitalačku pažnju odmah po objavljivanju prve knjige,Sećanja puna koštica (2003), romansirane hronike zarobljeništva, u kom se našao 1974. godine prilikom turske invazije na Kipar.
     
    Sećanja puna koštica (2003) ima dva usmerenja: lutanje kroz predele izmenjene dramatizovanim sećanjima i izuzetna svedenost opisa praćena uzbudljivim, olujnim stilom i oštrim, sažetim pripovedanjem u prvom licu, kojim se iscrtava više duhovni portret autora, nego stvarnosna slika o njemu.
     
    Aleksis Ziras
     
    Ono po čemu se izdvaja književni izraz Jorgosa Haritonidisa je filmska predstava događaja, koja je posledica pažljivog i izuzetno suptilnog pogleda na svet. Bitno je napomenuti i to da se autor bavi slikarstvom.  
     
    Isidor Jabilis
    Show book
  • Subotnja ptica - cover

    Subotnja ptica

    Tomislav Vojnić

    • 0
    • 0
    • 0
    „... Vešto varirajući novinarsku formu, od anegdotalnog zapisa, faktografije, crtice, preko osvrta i kolumnističkog komentara do ambicioznog intervjua, Vojnić je duhovito, odnegovanim stilom, toplo, predstavio ne samo mnoge događaje, manje ili veće civilizacijske, kulturne pomake u našoj mikro sredini nego i one duhovne sitnice koje na osoben način usmeravaju (napred) ljude, društva, ili ih inercijom događaja naših ziceraških naravi...ometaju, štaviše – teraju unazad...!Ukratko, ova knjiga je slika i prilika Subotice neposredno pred raspad Jugoslavije, s posebnim osvrtom na prve ratne godine.
    Show book
  • Zasto su cutale ili majka i cerka o istom ratu? - cover

    Zasto su cutale ili majka i...

    Magda i Nevena Simin

    • 0
    • 1
    • 0
    Da li je dovoljno potpisati dokument o okončanju rata i time onda rat prestane?
    Knjiga "Zašto su ćutale ili majka i ćerka o istom ratu" napisana je polazeći od teze da posledice ratova truju generacije žrtava sve do sedmog naraštaja.
    Majka, književnica Magda Simin Bošan preživela je brutalnost batinašnica i logora II svetskog rata i napisala više knjiga o svom putu od hapšenja 1941. do oslobodjenja 1945, a ovde je sažeto jedno njeno autentično svedočenje. Magdina ćerka, spisateljka Nevena Simin, druga generacija preživalih žrtava Holokausta dodaje na svako majčino poglavlje svoje komentare, opisujući svoje rane uzrokovane ratom u kome fizički nije učestvovala.
    Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.
    Show book
  • Berlingver - cover

    Berlingver

    Dušan Miklja

    • 0
    • 0
    • 0
    „Knjiga Dušana Miklje predstavlja politički portret Enrika Berlingvera, nedavno nenadano preminulog lidera italijanskih komunista i jedne od najmarkantnijih ličnosti savremenog komunističkog pokreta. U tom portretiranju autor daje i osnovne elemente biografije generalnog sekretara IKP, pri čemu se posebno zadržava na moralnom liku ’crvenog monaha’, kako su, ne bez razloga, ponekad nazivali Berlingvera. Svoju novinarsku naraciju Miklja zasniva, pre svega, na interpretiranju stanovišta samog Berlingvera, zatim, na brojnim svedočenjima i analitičkim viđenjima drugih o Berlingveru i njegovim političkim shvatanjima. Pritom su obuhvaćena uglavnom sva ključna pitanja koja dominiraju u mnoštvu događanja u političkom životu Italije i njene komunističke partije, kao i u svetskom socijalističkom kretanju u poslednjih petnaestak godina.“
    (Iz recenzije dr Čedomira Štrpca)
    „Enriko Berlingver u svojoj ličnosti otelotvoruje moralnu strogost, političku lucidnost i osećanje za opšte dobro. Bio je najuzorniji predvodnik generacije boraca radničkog pokreta.“
    Sandro Pertini, predsednik Republike Italije
    „Glavni razlog Berlingverovog uspona treba tražiti u njegovom – za Italiju netipičnom – shvatanju javne dužnosti. Kod nas je primetna težnja da se politika odvoji od morala. Za Berlingvera, naprotiv, ta dva pojma predstavljaju celinu.“
    Lučano Lama, generalni sekretar Generalne konfederacije rada Italije
    Show book
  • Kleopatra - cover

    Kleopatra

    Klod Ferval

    • 0
    • 0
    • 0
    „Premda joj je bilo jedva sedamnaest godina, za Kleopatru se nije moglo reći da je dete. U petnaestoj se udala za brata, koga joj je naturio zakon njene porodice nakon očeve smrti. Ali taj neveran čovek ju je odbacio i ona je morala u progonstvo u kojem je puno toga naučila. Stoga je raspolagala iskustvom kakvim se njene vršnjakinje obično ne mogu pohvaliti. Kakve je utiske stekla ćerka Ptolemeja Auleta u svom detinjstvu na dvoru koji nije skrivao svoje opačine? Njen otac je bio čudan kralj, koji je usred velikih nemira i provala stranaca samo spokojno i tvrdokorno svirao frulu. Bilo kako bilo, proizašla iz rase istančane kulture, sva prožeta samom sobom, književnošću i umetnostima, mlada Kleopatra je neobično rano upoznala život. U uzrastu kad ostale devojke provode svoje dane u gineceju i neguju čednost sanjajući o kojekakvim sitnicama, ona je već bila osetila slast zavođenja i vladanja, i oslobođena svih predrasuda nije se libila da stvarima pogleda pravo u lice. Ona je znala vrednost ljudi. Ali da bi im se svidela ili da bi ih lakše iskoristila, rado je pokazivala svoju duhovitost, živost i učenost...“
    Show book