Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
120 Zmajevih pesama za decu - cover

120 Zmajevih pesama za decu

Jovan Jovanović Zmaj

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 1
  • 0

Summary

Poruke radosti i vedrine neophodne svakom novom pokoljenju -- pesme bez kojih se ne može odrasti. S originalnim ilustracijama iz časopisa Neven.
Available since: 02/09/2016.

Other books that might interest you

  • Naše male smrti - cover

    Naše male smrti

    Aleksandra Jovičić

    • 0
    • 0
    • 0
    Ima nečeg istinski zastrašujućeg u poeziji Aleksandre Jovičić. Još strašniji mora biti napor pesnikinje da istovremeno piše o smrti i detinjstvu, o detinjstvu prožetom smrću i o smrti detinjstva. Taj koloplet je, primetiće pažljivi čitalac, gotovo kišovski. Iako autorka smrt pominje tek dvaput – i to u stihovima: „smrt ne dolazi onda kada je priželjkujemo“ i „Kažu, nakon smrti još uvek rastu nokti / ne kažu čemu služe“ – centralni motiv zbirke jeste smrt, koja ne predstavlja udaljenu alegoriju života, već samu bit života. Zbog toga se ove pesme ne tiču isključivo intime, osećanja, opažanja i doživljaja lirskog subjekta, već svih nas: naših malih života i naših malih smrti. U poeziji Aleksandre Jovičić su zlo, smrt i detinjstvo neraskidivo povezani. O bliskosti tih kontrastnih pojmova najilustrativnije svedoče uznemirujući stihovi: „zlo vešto skriveno / na najočiglednijem mogućem mestu: / u duši svakog od nas“ ili „mi smo se skrivali u podrumu / i čekali da se zlo umori.“ Pretpostavljeno nevino detinjstvo u zbirci Naše male smrti ima zlokoban prizvuk. Samo neko ko je, kao dete, na vlastitoj koži osetio užas rata može da napiše ovakve stihove: „Zapravo se umorilo detinjstvo / i poput zlatne prašine / otresli smo ga sa dlanova“ ili „O, upropašćene detinje radosti / rasejane po getima, rezervatima. / Nekadašnji divovi našeg detinjstva uveli su / od tuge za zavičajem, / a u tebi cveta pupoljak zla, / množe se razarajuće ćelije / i nagrizaju ti kosti.“
     
    Čak i sećanja na detinjstvo i zavičaj zvuče strahotno. Nema povratka: „Rodna gruda ne uzvraća moju ljubav. / Ona je ravnodušna prema stopama koje je gaze.“ Najstrašniji stihovi u zbirci Naše male smrti glase: „Život delim na etape pre i posle / i ne znam šta / je gore / pre / ili posle.“
     
    Zbirka pesama Naše male smrti je, u neku ruku, naša Enciklopedija mrtvih, ali pročitana u negativu, takva da u njoj stvarnost smrti konačno nadrasta svaki metafizički govor o smrti.
     
    <p style=
    Show book
  • Uleti u mene kao stvarnost - cover

    Uleti u mene kao stvarnost

    Jasmina Ana

    • 0
    • 0
    • 0
    U ovoj lirskoj knjizi pesnikinja je radije na strani sna, želje, nemira, pa i privida, nego na strani realnog zbivanja. Njen Neznanac je fiktivna osoba koja postoji kao „radosni blesak trena“, oseća se kao dodir, ali se njegove misli ne znaju niti se njegove reči čuju. Neznanac se želi kao što se želi more nagnato prema oblaku. Nemir od satanskog u moru i strah u sebi dolaze u talasima i uglavnom u kriškama noći. U ciklusu Mokro kamenje pesnikinja Neznanca uobličava u „sliku ponora i poroka“. Od „života zakačenog za oblak“ treba krenuti u čežnju dalekih i romantičnih predmeta, pa i u predele s one strane realnog prostora i vremena.
    Pesme objavljivane u „Povelji“, „Raški“, „Bagdali“, „Koracima“, kao i nove, neobjavljene pesme čine celovitu pesničku zbirku pod provokativnim naslovom – Uleti u mene kao stvarnost.
    (Iz recenzije Miloša Petrovića)
    Show book
  • Kraljevski rasadnik i druge neigrane drame - cover

    Kraljevski rasadnik i druge...

    Rastislav Durman

    • 0
    • 0
    • 0
    Kada je ANĐELKO, alhemičar iz srednjevekovne Srbije, našao način kako da prenese dušu u delo svog potomka iz XXI veka, nije ni slutio da će se naći u sred izborne trke u istoj stranci sa sponzorušom, rezervnim potpukovnikom, ekološkom aktivistkinjom, predratnim disidentom i Perom pisarem iz administrativnog odeljenja. MILAN se budi iz kome u koju je pao dok ga je vojna policija jurila da se odazove na poziv za mobilizaciju i pošalje u rat u Sloveniji, beži iz bolnice i odlazi kod bivše verenice i nastavi život tamo gde je pre više od četvrt veka stao.LORD trguje prestolonaslednicima zbačenih dinastija i bogati se sve dok jednog dana njegovi štićenici ne počnu da umiru kao muve ugrožavajući tako ne samo jedan uspešan biznis model, nego i živote onih koji taj posao vode.
    Show book
  • PlaS - Podjezicni nocni - cover

    PlaS - Podjezicni nocni

    Stela Voskaridu Ikonomu

    • 0
    • 0
    • 0
    Plaš – Stela Voskaridu Ikonomu
     
    S novogrčkog prevela Zorka Šljivančanin
     
    Godina izdanja: 2017.
     
    Plaš, podjezični noćnipredstavlja mešavinu književnih rodova – poezije, proze i drame. Glavno filozofsko pitanje koje otvara autorka jeste fenomen straha i egzistencijalna jeza izražena kroz iskustvo savremene kiparske žene i majke.
     
    Plaš je predivna, bolna priča, nekad u stihu, nekad u prozi, a nekad i u formi pozorišnog komada. Ali, ako mene pitate, insistiraću na tome da je ovde 100% reč o poeziji.
     
    Hristina Linardaki
    Show book
  • Gorski vijenac - cover

    Gorski vijenac

    Petar II Petrović Njegoš

    • 0
    • 0
    • 0
    Gorski vijenac je narodno-herojski ep koji u svojoj osnovi ima istorijski događaj. Djelo izuzetne vrijednosti u kojem je Njegoš, kroz jedan istorijski događaj, opjevao život Crnogoraca – njihovu istoriju i tradiciju, njihove običaje, vjerovanja i shvatanja. Njegoš je u Gorskom vijencu opjevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka 18. vijeka, naslikao svakodnevni crnogorski život i prikazao susjedne narode, Turke i Mlečane.
    Show book
  • Ljubavna pisma Guglu - cover

    Ljubavna pisma Guglu

    Ognjenka Lakićević

    • 0
    • 1
    • 0
    Treba uspostaviti odnos sa samim sobom. To je najveći i najteži rat na koji moramo pristati. Mi smo i ono oko nas, određeni smo onoliko koliko određujemo. I u toj vožnji se znamo gubiti. Ubrzo se vratimo na cestu, upravljamo stvarima i opet pogrešno skrenemo.Susrećući druge po tim zabitima duše možemo se iznenaditi koliko često, zapravo, susrećemo sami sebe. Kada se netko otvara prema sebi, otvara se i prema nama. Takve nježne ruke trebamo prihvatiti.Potrebni smo jedni drugima. A potrebna nam je i glazba, i fimove trebamo, i poeziju poputone kakvu piše Ognjenka Lakićević.Marko Tomaš
    Show book