¡Acompáñanos a viajar por el mundo de los libros!

Suscríbete para leer el libro completo o lee las primeras páginas gratis.

¡Quiero leer el libro!

All characters reduced

Smeh u tami - cover

Smeh u tami

Vladimir Nabokov

Editorial: Dereta d.o.o.

0
0
0

Sinopsis

Ugledni, bogati kritičar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kćerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saučesnik u zaveri, saučesnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj učestvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj način, Nabokov već u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernističke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upućuje čitaoca da preispita odnos između stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepliće motive umetničke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako oveštalu priču o neverstvu, ljubavnom trouglu i zločinu pretvara u crnu komediju obogaćenu motivima nemačkog ekspresionizma u čijoj se osnovi nalazi uobičajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.

Disponible desde: 11/01/2022.

Otros libros que te pueden interesar

Tri musketara - cover

Tri musketara

Aleksandar Dima

0
0
0

Ovo je integralna verzija avanturističke priče o mladom plemiću D’Artanjanu i trojici hrabrih i bučnih hvalisavaca – Atosu, Portosu i Aramisu! Njih četvorica udružuju se kako bi odbranili kraljicu i kralja od zavera koje kuje njihov zli rival kardinal.
Uzbudljiva pripovest o hrabrosti i odanosti obiluje borbama, spletkama, junačkim delima, velikim ljubavima i žestokim mačevanjem.

Baskervilski pas - cover

Baskervilski pas

Artur Konan Dojl

0
0
0

Roman Baskervilski pas napisan je 1902. i još uvek je najčitanije Dojlovo delo iz ciklusa o Šerloku Holmsu, u kojem čitaočevu pažnju vezuje postepeno skidanje velova sa tajanstvenih okolnosti i mračnih ubistava, obavijenih stravom i jezovitim legendama. Kroz napetu radnju ovog dela majstorski je ocrtan lik Šerloka Holmsa, „umetnika“ policijske istrage, naspram njegovog vernog ali pomalo nespretnog i prozaičnog pratioca, doktora Votsona.

Kišobran Svetog Petra - cover

Kišobran Svetog Petra

Kalman Miksat

0
0
0

„Kotarica je i sad stajala onde. Dete je sedelo u kotarici, guska trčkarala po dvorištu, a kiša je pljuštala, pljuštala i pod strehom, i tu je voda tekla potocima, ali dete je ostalo suvo, nepovređeno, jer je iznad kotarice bio razapet ogroman kišobran od izbledele crvene tkanine. Po kišobranu zakrpa na zakrpi, jedva je mogla da se pozna pruga od sitnih cvetića po ivici, svud unaokolo, po starinskoj modi.
Mladi popa je blagodarnim očima pogledao na nebo, dograbio dete iz kotarice, obasuo ga poljupcima i pod kišobranom ga uneo u svoj oskudni stan.“

Među narandžama - cover

Među narandžama

Visente Blasko Ibanjes

0
0
0

Ljubav i politika, sukobi s pohlepnim malograđanskim duhom oličena su u glavnim junacima: operskoj pevačici Leonori, ženi izuzetnog dara i lepote, i Rafaelu, budućem slavnom političaru. Među narandžama, pripovest je koju su zavoleli čitaoci širom sveta, priča o Španiji s početka prošlog veka, u kojoj su carovali trulež, korupcija i despotizam lokalnih glavešina, a svaki buntovni i slobodoumni poriv bio je prigušivan gvozdenom disciplinom Katoličke crkve.

Grbonja - cover

Grbonja

Pol Feval

0
0
0

Pomalo zasnovana na stvarnim događajima, priča se dešava u Francuskoj u dva različita perioda 1699. i 1717. i uključuje stvarne istorijske likove kao što je Filip II, vojvoda od Orleana.
„Ako ne dođeš u Lagarder, Lagarder će doći tebi!“
Takva je zakletva koju je avanturista Lagarder dao opakom princu od Gonzaga, koji je skovao zaveru da ubije ćerku i prigrabi bogatstvo hrabrog vojvode de Nevera. Princ od Gonzaga ubija vojvodu od Nevera. Anri Lagarder spasava Neverovu ćerku Auroru i odgaja je u izgnanstvu, gde se sprijatelji s devojkom Cigankom Flor. Roman potom opisuje Lagarderov trijumf nad princom od Gonzaga.

Dar - cover

Dar

Vladimir Nabokov

0
1
0

Dar je poslednji roman koji je Nabokov napisao na svom maternjem jeziku i verovatno njegovo najuspelije delo iz tog perioda. Simbolično, to je ujedno omaž i zahvalnica velikoj tradiciji ruske književnosti na kojoj je stasao i kao čovek i kao književnik – „ljubavno pismo” Puškinu i Gogolju. Pisan u završnim godinama berlinskog egzila (1935–37), Dar je ujedno i kraj liminalne faze Nabokovljevog skoro pa epskog prelaza iz jedne kulturu u drugu, iz etničkog komfora koji mu je prirodom dat u apatridski nekomfor koji će ga žuljati do kraja života.
Na prvi pogled, Fjodor Godunov-Čerdincev, pisac emigrant i glavni protagonista ovog romana, koji je nakon Boljševičke revolucije pribežište pronašao u Berlinu, neodoljivo podseća na svog tvorca, ali kao i mnogo puta pre i posle, Nabokov poriče bilo kakvo poistovećivanje sa svojim junacima. Postoje dva glavna motiva na kojima počiva arhitektura ovog romana: Fjodorova glavna spisateljska ambicija da napiše životno delo pod nazivom Dar i njegova velika ljubav prema Zini Merc. Kao i uvek, Nabokov razvija i pregršt drugih motiva, poput prirode umetnosti i pisanja, Rusije, smrti, snova i egzila. Iako sam Nabokov tvrdi da u to vreme nije znao dovoljno dobro da uhvati duh ruske emigrantske prestonice – Berlina, jer pre svega nije bio dovoljno kritičan i oštar prema svojim sunarodnicima, čini se da je ovaj roman još jedan primer gde je umetnost pobedila stvarnost jer danas ondašnju rusku emigraciju zamišljamo baš onako kako ju je Nabokov opisivao u svojim delima.