Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
Lotijeva ženidba - cover

Lotijeva ženidba

Pjer Loti

Publisher: Memoria Liber Publishing

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.
Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike ponoć.
U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kraljičinim, bila je tišina, grozničava čežnja letnje noći.
Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, među mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.
To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljičine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog veličanstva.
Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime.
Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.
Ove tri Tahićanke imale su na glavi vence od prirodnog cveća, a bile su obučene u haljine od ružičastog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, čije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odlučiše da ih zamene rečima Remuna i Loti, što su imena cveća.
Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta, ni njegovog prijatelja Plumketa.
Sem toga bi ugovoreno, da prve reči urođeničke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju noću u blizini dvora, znače: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dođu na njihov poziv, ili bar da im nečujno otvore baštenska vrata...“
Available since: 07/27/2022.

Other books that might interest you

  • Gospođa od Monsoroa - cover

    Gospođa od Monsoroa

    Aleksandar Dima

    • 0
    • 0
    • 0
    Pokladne nedelje godine 1578, posle narodne svečanosti, dok je ulicama zamirao žamor veselog dana, počinjala je sjajna svetkovina u veličanstvenoj palati koju je nedavno sebi sagradila, s druge strane reke i gotovo licem prema Luvru, ona čuvena porodica Monmoransi što je, povezana rodbinskim vezama s francuskom kraljevskom kućom, držala sebe ravnom s prinčevima. Na toj izvanrednoj svetkovini, koja je održana posle narodnog slavlja, trebalo je da se proslavi venčanje Fransoaa od Epineja od Sen-Lika, velikog prijatelja kralja Anrija III i jednog od njegovih najprisnijih miljenika, sa Žanom od Krose-Brisaka, ćerkom istoimenog maršala Francuske.
    Večera je održana u Luvru, i kralj, koji je s teškom mukom pristao na brak, pojavio se na gozbi namrštenog lica koje nimalo nije odgovaralo prilici. Uz to, činilo se kao da mu je odeća u skladu s njegovim licem. Bio je to kostim tamnokestenjaste boje u kome nam ga je prikazao Klue kako prisustvuje svadbenim svečanostima Žoajeza, i ta vrsta kraljevske pojave, ozbiljna od veličanstvenosti, sledila je užasom sve prisutne, a naročito mladu nevestu, koju je kralj pógledao popreko kad god bi je opazio. Međutim, to natmureno kraljevo držanje, usred radosti svetkovine, nikom se nije činilo čudnim; uzrok mu je bila jedna od onih dvorskih tajni o kojima svi znaju a niko ne voli da priča.
    Show book
  • Crveni cvet - cover

    Crveni cvet

    Baronica Emuška Orci

    • 0
    • 0
    • 0
    Nedavno veoma zamašan broj plemića uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se dočepa Engleske. O njihovom spasenju hođahu čudne glasine; i ta bekstva učestavahu i začudno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio čitavoj porodici plemića da umakne kroz Severnu kapiju, takoreći ispred njegovog nosa.
    Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza čija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne tiče, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospođi Giljotini.
    Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše čudni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vođstvom čoveka čija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. Čudne priče pričahu se kako on i oni plemići što bi ih on spasao odjednom, čim bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim načinom.
    Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se tiče njihovog vođe o njemu se nikad ne govoraše drugačije već s mističnom jezom.
    Građanin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog mističnog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce.
    Show book
  • 1915 - Tragedija jednog naroda - cover

    1915 - Tragedija jednog naroda

    Branislav Nušić

    • 0
    • 1
    • 0
    Roman je duboko uzbudljiv niz priča, očevica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se činilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nušiću poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posvećuje prerano nastradalom detetu.
    Ispisujući kolektivnu i ličnu tragediju, Nušić roman započinje u jesen 1915. i završava događajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povlačenje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišući „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“
    Show book
  • Blago Pojntona - cover

    Blago Pojntona

    Henri Džejms

    • 0
    • 0
    • 0
    Pripremajući se za brak, Oven Geret traži od svoje majke udovice da se iseli iz porodičnog doma, ostavljajući njegove slavne predmete njemu i njegovoj nevesti. Gospođa Geret ne odobrava svoju buduću snahu i angažuje mladu prijateljicu po imenu Fleda Več da spase kolekcionarske predmete i njenog sina.
    Show book
  • Katarina de Mediči - cover

    Katarina de Mediči

    Ivo Lucati

    • 0
    • 0
    • 0
    Romansirana biografija Katarine de Mediči, francuske kraljice
    Show book
  • Nana - cover

    Nana

    Emile Zola

    • 0
    • 0
    • 0
    Nana je priča o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom čista, telom grešna.
    U kritički objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malograđansku svest tipičnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvaćena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a već narednog baca na rub očajanja.
    Nana je žena senzualna, privlačna i moćna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlači u besmisao i porok, zavodi, osuđuje, ruši, uništava.
    U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu očajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.
    Nana je priča o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao oličenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je priča naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.
    Miris Nane.
    Show book