Lotijeva ženidba

Pjer Loti

Summary

Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.
Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike ponoć.
U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kraljičinim, bila je tišina, grozničava čežnja letnje noći.
Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, među mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.
To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljičine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog veličanstva.
Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime.
Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.
Ove tri Tahićanke imale su na glavi vence od prirodnog cveća, a bile su obučene u haljine od ružičastog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, čije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odlučiše da ih zamene rečima Remuna i Loti, što su imena cveća.
Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta, ni njegovog prijatelja Plumketa.
Sem toga bi ugovoreno, da prve reči urođeničke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju noću u blizini dvora, znače: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dođu na njihov poziv, ili bar da im nečujno otvore baštenska vrata...“

Available since: 07/27/2022.

Other books that might interest you

Gospođa od Monsoroa

Aleksandar Dima

Pokladne nedelje godine 1578, posle narodne svečanosti, dok je ulicama zamirao žamor veselog dana, počinjala je sjajna svetkovina u veličanstvenoj palati koju je nedavno sebi sagradila, s druge strane reke i gotovo licem prema Luvru, ona čuvena porodica Monmoransi što je, povezana rodbinskim vezama s francuskom kraljevskom kućom, držala sebe ravnom s prinčevima. Na toj izvanrednoj svetkovini, koja je održana posle narodnog slavlja, trebalo je da se proslavi venčanje Fransoaa od Epineja od Sen-Lika, velikog prijatelja kralja Anrija III i jednog od njegovih najprisnijih miljenika, sa Žanom od Krose-Brisaka, ćerkom istoimenog maršala Francuske.
Večera je održana u Luvru, i kralj, koji je s teškom mukom pristao na brak, pojavio se na gozbi namrštenog lica koje nimalo nije odgovaralo prilici. Uz to, činilo se kao da mu je odeća u skladu s njegovim licem. Bio je to kostim tamnokestenjaste boje u kome nam ga je prikazao Klue kako prisustvuje svadbenim svečanostima Žoajeza, i ta vrsta kraljevske pojave, ozbiljna od veličanstvenosti, sledila je užasom sve prisutne, a naročito mladu nevestu, koju je kralj pógledao popreko kad god bi je opazio. Međutim, to natmureno kraljevo držanje, usred radosti svetkovine, nikom se nije činilo čudnim; uzrok mu je bila jedna od onih dvorskih tajni o kojima svi znaju a niko ne voli da priča.

Show book

Egipatski golub

Konstantin Leontjev

Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića.

Show book

Zaverenici Jehove

Aleksandar Dima

Ovaj roman obuhvata ključni period revolucije i Carstva, i govori o rojalističkoj zaveri nakon dolaska na vlast Napoleona Bonaparte.

Show book

Nana

Emil Zola

Nana je priča o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom čista, telom grešna.
U kritički objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malograđansku svest tipičnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvaćena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a već narednog baca na rub očajanja.
Nana je žena senzualna, privlačna i moćna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlači u besmisao i porok, zavodi, osuđuje, ruši, uništava.
U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu očajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.
Nana je priča o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao oličenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je priča naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.
Miris Nane.

Show book

Tamni cvet

Džon Golsvordi

Tamni cvet je roman-triptih koji prati život i ljubavi Marka Lenana, od mladićkog do zrelog doba.
U prvom delu (Proleće), Mark je oksfordski student vajarstva koji se zaljubljuje u Anu Stormer, suprugu svog profesora. I u Ani se bude osećanja, ugasla tokom dvanaest godina braka, te između njih dvoje nastupa proleće ljubavi, čiji je svedok tamni cvet sa Alpa. Međutim, pojavljuje se šesnaestogodišnja Silvija...
U drugom delu romana (Leto), pratimo Marka kao poznatog vajara u naponu životne snage, koji doživljava dramatičnu ljubav s nesrećno udatom Olivom Kremir, dok u trećem delu (Jesen), u poznim godinama života, poklanja srce Nel Dromor, ćerki svog prijatelja. Rastrzanost između supruge i lepe tinejdžerke – poslednja je i uznemirujuća manifestacija „tamnog cveta“ strasti.
Objavljen 1913, roman prikazuje svet pred neposrednu transformaciju ratom, društvo u kom je ljubavno pismo i dalje mogla dostavljati ruka diskretnog sluge, a stanovnici Pikadilija držali svoje konje u blizini da mogu da galopiraju do Ričmonda na svež vazduh.
Tamni cvet obiluje impresionističkim opisima i simbolikom, a krase ga izuzetna stilistika i suptilna simetrija koju Golsvordi stvara između likova, ističući cikličnost prirode priče. Onako kako je u Sagi o Forsajtima opisao složene društvene odnose, tako u Tamnom cvetu Golsvordi opisuje zamršene puteve ljubavnih osećanja.
Prevod sa engleskog: Aleksandar Vidaković

Show book

Marokanska pisma

Hose Kadalso

Marokanska pisma Hosea Kadalsa, napisana u epistolarnom žanru, veoma popularnom posle Monteskjeovih Persijskih pisama, predstavljaju nadasve originalno viđenje problema Španije, čija se istorija, društvo i institucije dovode u pitanje iz jedne neuobičajene perspektive. Osim nepresahle aktuelnosti, živog, duhovitog i britkog stila, literarno stvaralaštvo Hosea Kadalsa, po opštem mišljenju književne kritike, primer je najbolje španske proze XVIII veka.

Show book