Editorial: Klasika
Zbirka priča: „Zagonetka“, „Smrt i život“, „Plave oči“, „Nepogoda“, „Na Mlavi“, „Događaj“, „Put u Cavtat“, „Akord“, „Prva“, „Slučaj“, „Skice“, „Đak“, „Tetka i teča“, „Nikome ne trebam“, „Doktor“, „Moj otac“, „Svetao čas“ i „Zbogom, Dubrovniče“.
Zbirka priča: „Gobsek“, „Gospođa Firmijani“, „Poruka“, „Bezbožnikova misa“, „Pjer Grasu“, „Slavni Godisar“, „Fačino Kane“, „Jedan kralj boema“, „Godisar II“ i „El Verdugo“.Ver libro
Kratke novele iz zaostavštine velikoga Vladana Desnice, objavljene u ovoj knjizi nakon punih pet i po decenija od piščeve smrti, predstavljaju ne samo literarni već i kulturološki događaj... Desnica nije bio pisac kratkog daha, naprotiv, njegove vizije zahvatale su daleko ispred njega i vremena u kome je stvarao. Na prvi pogled u Desničinoj pripovedačkoj prozi živi nekoliko primorskih lokaliteta i sličnih dramskih sudbina. U globalnom prikazu sve bi moglo da se svede na širi pojas zadarske sredine i na nekoliko ličnosti koje su, uglavnom, promašile u životu i povukle se u svoju samoću gde se sapliću i lome, propadaju u osećanju progonstva i samoprogonstva, doživljavaju apsurdne situacije prepune nepravdi, laži, hipokrizije... Rekonstrukcijom tragičnog ovaj vrsni pisac silazio je u samo dno čoveka i tako stvarao široke slike (istorijskih, društvenih I moralnih odnosa) i emotivne kontrapunkte u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života. Činjenica je da Desničino pripovedačko delo spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka nego uopšte, pa je shodno tome sasvim jasno zbog čega su mu i vreme i čitaoci ostali naklonjeni... Priredio i pogovor napisao Vladan Bajčeta ; predgovor Tonko MaroevićVer libro
U motivsko-tematskom smislu knjiga Granična stanja zasigurno je najkompaktnije i najpolivalentnije delo u bogatom Marojevićevom opusu. O tome svedoče osnovni postulati knjige i dvojako značenje naslova koji nam donose dramatične hiperrealne slike i o medicinskim graničnim stanjima i o geografskim granicama, ali i koji reflektuju ubrzanu, izmrcvarenu i stresnu savremenost obolelog sveta. Marojevićevi glavni junaci (pisci, slikari, prevodioci, novinari, novinarke, ali i svet koji se bavi uobičajenijim zanimanjima) vegetiraju u haotičnom kaleidoskopu ljubavi, porodičnog sklada i nesklada i, nadasve, opiranju negativnim trendovima svakodnevice. Ove lucidne storije nam donose nedvojbeno i uverljivo saznanje koliko je savremenom čoveku teško da očuva ličnu stabilnost i da uspostavi i održi ljubav i prijateljstvo u stvarnosti prožetoj haosom, kakofonijom i tragedijama... Zoran Bognar Knjiga Granična stanja okuplja pet novela (...) Cinizam, ironija, farsa i lakrdija prisutni su koliko je potrebno da se proizvede dovoljna količina komike kao svojevrsne anestezije od uviđanja da je u ovoj knjizi sve prokleto stvarno (...) Sam naslov knjige nadilazi hronotop granice, usložnjava metaforičnost kada se shvati da Marojević čitaoca suočava s junacima iz tzv. Klastera B, dakle s ljudima bez empatije, sa izopačenim shvatanjem morala, odnosno s „mračnom tetradom: narcisima, makijavelistima, sadistima i psihopatama“. mr Milorad DurutovićVer libro
Priče: Dvanaest dana/ Beograđanština/ Otmenost/ Crna rupa/ Čovek koji je mera svih stvari/ Hlebni park/ Zabuna/ Pečat/ Više i dalje/ Vuk, buk i puk/ Naučno gledano/ Polutama/ Priča o nuli/ Mesto, zvezda/ Prevarant/ Kako je čovek nepravedan/ Lovci na pečene ševe/ Okvirno/ Građansko vaspitanje/ Jedna tragična priča/ Prisebnost/ Brzina sunca/ Please Wait/ Prirodna vidovitost/ Neobičan prosede/ Veliki nesporazum/ Čovek koji je nosio svoje merdevine/ Svežina inspiracije/ Zimske beleške/ Slonovska noga/ U autobusu 37/ Zli otac i neiskusni režiser/ Kad je neko poništen kao taksena marka/ Kola Iz nove knjige: 'Opsena' - odlomci romana 'Osmi zvuk' Bibliografija/ Recenzija/ O autoruVer libro
U ovom izboru Milorada Sofronijevića pojavljuje se, pored prvenca, kratkog romana Pometnje pitomca Terlesa (1906), skoro celokupan pripovedački opus velikog pisca modernizma ‒ Roberta Muzila. Muzil je svakako jedan od ključnih književnika XX veka, iako njegovo stvaralaštvo nastaje ili uprkos „odvratnosti prema pripovedanju” ili kao pokušaj emancipacije pripovedanja od narativnog manira dadilja, koji je, po samom autoru, stil većine pripovedača sve do početka XX veka. Muzil u svojim pričama ne želi da oslikava svet, već mu je namera da izbrazda dušu, kako je jednom i sam rekao. Suštinu umetnosti vidi u područjima „između razuma i osećanja, gde se odigravaju ona prava proširenja duše, gde se prepliću intelektualno i emocionalno”. U svojim pričama, Muzil raskida sa kauzalno-hronološkim tokom radnje, a sve povezuje značenjima, odbacujući pritom svako pojednostavljeno prikazivanje stvarnosti. Pažnja čitaoca se tako pomera s radnje na jezik i na samu strukturu značenja. Izbor tema za svoje priče Muzil nalazi u onom međuprostoru za koji „u jeziku svakidašnjice i čvrstog, uspravnog hoda još nije postojala reč”, kako stoji u Savršenstvu ljubavi. Prevod sa nemačkog: Milorad Sofronijević, Đorđe Katić, Svetomir JankovićVer libro
U zbirci priča za decu Priroda i deca Milica Janković kroz priče o biljkama, životinjama, prirodi oko nas podučava decu važne životne lekcije o istrajnosti, trudu, hrabrosti, slozi, očuvanju prirode. Iz „istinitih priča o čudima kojih ima mnogo u ogromnoj i divnoj prirodi“ deca na zabavan način uče tajne prirode i načine na koje nas leči i hrani, kako se uzgajaju svilene bube, kako se pobeđuje strah... Milica je ispričala dirljive priče malih junaka, često siromašne dece, koji uče kako da brinu o prirodi i jedni o drugima.Ver libro
