Editora: Tektime
Кратак, забаван и сажет поглед на историју Ирске.Од почетка времена, Ирци су увек фасцинирали свет. Од њиховог веселог, срећног понашања до сукоба са Енглеском и напетих подела на Север и Југ. Уроните у овај сажети водич и научите све што треба да знате за следећу посету Смарагдном острву.PUBLISHER: TEKTIME
Шта ако снови не би били мистична енигма, већ жива лабораторија ума? У „Сну и сновима“ Алфред Мори, пионир експерименталне психологије у 19. веку, спроводи фасцинантно истраживање о томе шта се дешава када свест ослаби: генеза снова, низ слика, улога памћења, хипнагогичне илузије, ноћне море, месечарење, екстаза, хипнотизам, опијеност, делиријум… Ништа није препуштено случају. Као неуморни посматрач самог себе, Мори умножава експерименте и прецизне записе (изазвана буђења, чулни стимулуси током сна, подударности између стварних сензација и сцена у сновима) да би расклопио механику сањања и њене блиске везе са телом, чулима и памћењем. Како се странице нижу, бришу се границе између сна, лудила и генијалности: ум повезује кроз асонанцу, појачава утиске, ствара уверљиве халуцинације и понекад открива заборављена сећања. Јасан, методичан и често изненађујући, овај класик доводи у дијалог психологију, физиологију и фасцинантна сведочанства. За свакога ко поставља питања о машти, свести или тајни ноћи, ово је фундаментално, смело и упадљиво модерно дело — које треба ослушкивати као научну и интимну авантуру у којој сан учи да говори.Ver livro
Ova knjiga predstavlja autentično svedočanstvo o srpsko-turskom ratu 1876. godine, napisano iz prve ruke od strane Pere Todorovića, novinara i učesnika u borbama. Kroz svoje zapise, Todorović daje živopisne prikaze svakodnevnog života dobrovoljaca – od prvih koraka na frontu, entuzijazma i patriotizma, do surovih borbi, stradanja i razočaranja. Njegov dnevnik nije samo ratna hronika, već i duboko lično svedočanstvo o iskušenjima kroz koja su prolazili srpski borci. Pišući bez ulepšavanja, on beleži ne samo herojske trenutke, već i umor, glad, bolesti i neizvesnost koja je obeležila ratne dane. Kroz introspektivne delove, autor preispituje motive dobrovoljaca, odnos prema oficirima, savezničkim snagama i neprijatelju, dajući čitaocu jedinstven uvid u atmosferu tog vremena. Dnevnik jednog dobrovoljca je jedno od najznačajnijih memoarskih dela srpske književnosti iz 19. veka, nezaobilazno štivo za sve koji žele da razumeju duh i stvarnost srpskih ratova za oslobođenje.Ver livro
... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako... Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja. Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive. Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje. Nagrada Wilhelm Raabe, 2018. Nagrada Strega, 2020. Prevod sa nemačkog: Slobodan DamnjanovićVer livro
Da li je Stari Egipat zaista star...? Da li je Egipat star hiljadama godina? Ili - da li je Egipat star samo 500 godina? … stara 1000 godina…? Sfinga ima veoma važnu poruku za svijet od Dana broj 19. Koja je tajna u ovoj poruci? Prvobitni ulaz u Veliku piramidu bio je kroz 19. sloj zidanja. Zašto...? Kamen iz Rozete otkriven je 19. jula 1799. godine. Istoričari kažu da je 19. jul 1799. bio dan koji je promenio svetsku istoriju...Ili - da li su istoričari promenili svetsku istoriju? Ova knjiga će ispitati dokaze da pokaže da Stari Egipat nije star i da nije ništa drugo do prevaraVer livro
Stara Grčka je poznata po astronomiji i filozofiji. Istoričari i naučnici kažu da su stari Grci govorili da je Zemlja okrugla poput lopte. Da li je antička Grčka zaista postojala? NASA-in svemirski program "Apolo" dobio je ime po starim Grcima. Zašto? 19. jula 1969. Neil Armstrong je stigao u Mjesečevu orbitu. 19? Zašto 19? Neil Armstrong je hodao po Mjesecu 20. jula 1969. Da li se ovo zaista dogodilo?- Ili -Je li sve velika laž?Da li su stari Grci zaista postojali? Ova knjiga će ispitati dokaze i pokazati da antička Grčka nikada nije postojala i da nije ništa drugo do prevaraVer livro
Beogradski književni časopis, broj 70-71 za jesen i zimu 2023. ■■■ PROMENADALaslo Vegel: Play ŠinkoAmar Ličina: Pesme u proziAleksandra Jovičić Đinović: Antibajka za dobre devojčice Drago Glamuzina: Noćni portir Aida Camović: Pesme Lena Rut Stefanović: Pesme Anđela Bulajić: Pesme Ivan Antić: Kazaljka Jelica Kiso: Desetoprsta Nenad Jovanović: Superglad Lazar Pavlović: Thug Life Nenad Rizvanović: Intervencije Radenko Vadanjel: Rat dugmadi Mirko Demić: Fini prašak u gruboj zemljanoj činiji ■■■ SVETlarnikGili Haimovič: Pesme Dejan Trajkoski: Osam pesama Deim Miftari: Pesme Ben Lerner: Trajekt ■■■ KRITIKADanijela Repman: Dobro došli u zemlju poslednjih ljudi(S. Jelenković: Radio Itaka / Bez tereta) Dragan Babić: Sva su jutra u bolnici siva(P. Obradović: Srž) Branko Ćurčić: Kontraš(U. Šajtinac: Koljka i Sašenjka) Lenka Nastasić: Lebdenje među rečima(D. Pavlov: Put u Liliput) Vojislava Crnjanski Spasojević: O patrijarhatu, diktaturi i (ne)slobodi: ženski glasovi o komunističkoj Albaniji (L. Ipi: Slobodna: Odrastanje na kraju istorije, O. Vorpsi:Zemlja u kojoj se nikad ne umire, M. Rejmer: Blato slađeod meda: glasovi komunisitčke Albanije) Tihana Tica: Književnost koja zaustavlja vreme(K. Kvas: Žena koja zaustavlja satove) Sanja Perić: O ratničkoj i pesničkoj časti(J. Maričević Balać: Arsenal) Jelena Marinkov: Kičica i paleta za slikanje umetnika(I. Josimov: Cipele ušnirane zmijama) ■■■ TUMAČENjATibor Varadi: Promena društvenog sistema? Vanja Vidić: Kaligulina umetnost kao ubistvena naprava:apsurd, romantika, ideal Saša Ćirić: Nekoliko fragmenata o čitanju, a i pisanje je tu negde, neizbežno ■■■ BEOGRADSKI SVEMIRJelena Ognjenović: Stvaranje samoubice ■■■ Autori i prevodioci Beogradskog književnog časopisaVer livro
