Outros livros que poderiam interessá-lo

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Ver livro

• 

  Afera Kristi

  Nina de Gramont

  • 0
  • 0
  • 0

  Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža.
   
   
  Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone.
   
  U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi.
   
   
  Prevod sa engleskog: Vesna Stojković

  Ver livro

• 

  Pismo-glava

  Džefri Arčer

  • 0
  • 0
  • 0

  Jedan čovek
  Dva moguća života
  
  Lenjingrad, Rusija, 1968.
  Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava...
  U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji.
  Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja.
  
  „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“
  Mejl on sandej
  
  „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“
  San
  
  „Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“
  Buklist
  
  „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“
  Tajms
  
  „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“
  Dejli telegraf
  
  „Naslednik Henrija Džejmsa.“
  Sandej tajms
  
  „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“
  Vašington post
  
  „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“
  Mejl on sandej

  Ver livro

• 

  Trgovci solju

  Tihomir Stevanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Upečatljiva i potresna priča o stradanju
   
  Radnja romana Trgovci solju odvija se krajem 16. veka i bavi se položajem Srba koji se nalaze između čekića i nakovnja, u vreme ratova Osmanskog carstva sa Austrijom i Ugarskom. Glavnog junaka ove pripovesti o istorijskom periodu važnom i tragičnom po srpski narod – Erodima, Tihomir Stevanović definiše više ezoterijskim kontekstom predanja evropske tajne istorije nego egzistencijalnim činjenicama. Samim tim Erodimova fluidnost i sveprisutnost otvara široke perspektive prikaza i tumačenja događaja vezanih za Banatski ustanak Srba i spaljivanje moštiju Svetog Save čime je Sinan Paša želeo da pobunjene Srbe kazni i ponizi. Takođe, lucidno su prikazane sage na tadašnjoj evropskoj političkoj sceni, kao i pozadina Evrope tog doba prepune praznoverja, odmetnutih plemića i vojskovođa, ezoterije i mistike, somnabulne potrage za kamenom mudrosti i alhemijskim tajnama, čemu su pogotovo plemići bili skloni. Stevanović ne želi da ispiše političku istoriju jednog perioda, sukoba i ustanka. On svog književnog junaka vodi tajnim putevima dogovora zaraćenih strana ali i senkama događaja kojima Erodim prisustvuje iznoseći vlastite originalne sudove i zapažanja. Ova složena i upečatljiva istorijska priča o stradanju, zahvaljujući veštini komponovanja i preciznom, negovanom jeziku, ali i ironijskom tonu koji sliku jednog surovog doba, prepunog jezivih zločina, uzdiže do univerzalne storije o ratu, motivima njegovih učesnika, te ishodima njihovih sudbina, čita se sa lakoćom.
   

  Ver livro

• 

  Lukrecija Bordžija

  Johan Burhard

  • 0
  • 0
  • 0

  „Je li moguće da ne čezneš za Lukrecijom koju nazivaju najlepšom ženom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, čije draži slikari prikazuju u jarkim bojama?“
  „Sav se naježim kad čujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvraćao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da očarava poput Kleopatre, da je poželjna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti! Zar je potrebno da te podsetim na sve što se o njoj priča? To je žena neosetljivog srca, koja muškarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaže svom ocu u njegovim političkim ciljevima, u njegove zamke mami ptičice koje će on očerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima diže protiv Bordžije, naziva je sramotom hrišćanske kneževine. A najstrašnije priče potajno kruže o Lukreciji. Ne, moja usta nikad neće izgovoriti nešto tako bedno. Ima zločina koji su tako strašni da se u njihovu mogućnost ne bi smelo verovati, ako još želimo da sačuvamo nadu, veru i ljubav.“
   

  Ver livro

• 

  Zavera

  Alfred de Vinji

  • 0
  • 0
  • 0

  „Današnja književnost mora da se bavi proučavanjem opšte sudbine društvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska naročito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu čovečanstva, a druga slika posebni udes čoveka. U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da pređu granice života i vremena i da se uzdignu čak do večnosti.
  U poslednje vreme, a to je možda posledica naših političkih pokreta, umetnost je prožeta istorijom više nego ikad. Svi smo uprli pogled u naše hronike i letopise, kao da hoćemo sada, kad smo u svom stremljenju ka višim ciljevima dostigli mušku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na našu mladost i njene pogreške. Da bi se povećala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega uspomene iz prošlosti.
  Kako je Francuska otišla dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim događajima, i kako sam ja izabrao da pišem o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tuđinske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije ličnosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu.
  Ja sam naše istorijske ličnosti postavio na prednji deo pozornice i načinio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste častoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spoljašnjem i unutrašnjem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tuđinskom vojskom, o pravosuđu u rukama sudskih veća ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i mađijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni čitao. Ali, roman će čitati...“

  Ver livro