Other books that might interest you

• 

  Egipatski golub

  Konstantin Leontjev

  • 0
  • 0
  • 0

  Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića.

  Show book

• 

  Kraljica Margo

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Kraljica Margo je delimično istinita priča o kraljici Margariti od Valoa. Istorijski roman koji govori o verskim ratovima u Francuskoj tokom vladavine Karla IX. Radnja se dešava 1572. u Vartolomejskoj noći kada dolazi do pokolja velikog broja hugenota. A Margarita od Valoa je bila u ljubavnoj vezi s dvojicom hugenota, Anrijem IV i La Molom, što njena majka Katarina Mediči nije podržavala.

  Show book

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Show book

• 

  Oslobođenje

  Imodžen Kili

  • 0
  • 0
  • 0

  Nadahnuto neverovatnom istinitom pričom iz Drugog svetskog rata o pripadnici oružanih snaga s najviše odlikovanja
  
  Nensi Vejk je bila devojka iz Australije, koja je sa šesnaest godina pobegla od majke jer ju je zlostavljala, na drugi kraj sveta.
  
  Nensi Vejk je bila supruga koja se, kada joj je Gestapo uhapsio muža, izborila da dobije obuku u britanskoj Upravi za posebne zadatke i vrati se u Francusku da se osveti.
  
  Nensi Vejk je bila vojnik, predvodila je bataljon od 7.000 boraca Pokreta otpora, koji su je zvali feldmaršalom. Žena čija je glava bila ucenjena na pet miliona franaka. Žena koja je ubila nacistu golim rukama. Žena koja je do nogu potukla 22.000 Nemaca, izgubivši svega stotinu ljudi. Žena koja je prodala svoja odlikovanja jer će „verovatno završiti u paklu, pa bi se ona tamo ionako istopila“.
  Otkrijte korene legende o njoj u trileru o neverovatnom pohodu jedne žene da preokrene tok rata, da spase muškarca kojeg voli i osveti se onima koji su se ogrešili o nju.
  
  „Smela, uzbudljiva priča izuzetne žene u nesvakidašnjem dobu, iz pera vrhunskog pripovedača. Živahna, stravična, zadivljujuća, ali iznad svega strašno zanimljiva. Retka poslastica.“
  ​Robin Jang

  Show book

• 

  1915 - Tragedija jednog naroda

  Branislav Nušić

  • 0
  • 1
  • 0

  Roman je duboko uzbudljiv niz priča, očevica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se činilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nušiću poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posvećuje prerano nastradalom detetu.
  Ispisujući kolektivnu i ličnu tragediju, Nušić roman započinje u jesen 1915. i završava događajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povlačenje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišući „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“

  Show book

• 

  Lukrecija Bordžija

  Johan Burhard

  • 0
  • 0
  • 0

  „Je li moguće da ne čezneš za Lukrecijom koju nazivaju najlepšom ženom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, čije draži slikari prikazuju u jarkim bojama?“
  „Sav se naježim kad čujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvraćao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da očarava poput Kleopatre, da je poželjna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti! Zar je potrebno da te podsetim na sve što se o njoj priča? To je žena neosetljivog srca, koja muškarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaže svom ocu u njegovim političkim ciljevima, u njegove zamke mami ptičice koje će on očerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima diže protiv Bordžije, naziva je sramotom hrišćanske kneževine. A najstrašnije priče potajno kruže o Lukreciji. Ne, moja usta nikad neće izgovoriti nešto tako bedno. Ima zločina koji su tako strašni da se u njihovu mogućnost ne bi smelo verovati, ako još želimo da sačuvamo nadu, veru i ljubav.“
   

  Show book