Pučina

Branislav Nušić

Publisher: Klasika

Summary

Melodrama našeg čuvenog komediografa Branislava Nušića spada u njegove manje poznate komade i predstavlja kritiku malograđanskog kodeksa usađenog u narod. Pisac kritikuje snažan uticaj sredine koja ne dopušta porodici da sama rešava svoje probleme već joj stalno nameće pravila koja su uslov da građani i njihove porodice opstanu kao „uzorni“ i društveno poželjni. U drami „Pučina“ Jovanka, žena činovnika Vladimira Nedeljkovića, postaje ljubavnica jednog ministra u želji da stvori karijeru svom mužu, a samim tim, i obezbedi visok građanski ugled svojoj porodici. Zahvaljujući tome, Vladimir napreduje i postaje viši činovnik, ali ubrzo i saznaje, da mu žena nije verna, kao što saznaje i osvešćuje činjenicu da je zahvaljujući ljubavnoj aferi svoje žene napredovao.

Available since: 09/30/2017.

Other books that might interest you

Pesme za decu

Jovan ović Zmaj

Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Pesme su pogodne za divne poslepodnevne trenutke ili kao priče za laku noć. Za decu svih uzrasta. Pesme: "Vetar, Srda, Materina maza, Mali konjanik, Dete i leptir, Ala je lep ovaj svet, Pačija škola, Mali div, Zima, zima, e pa šta je, Zeka iz jendeka, Patak i žabe, Nećeš Lijo što si htela, Ćuran i vrabac, Mačak ide mišu u svatove, Šta ja vidim, Kucina kuća, Čudni su to pilići, 4 male mačke, Prljave ruke, Hvala, Da sam ja kralj, Majka čita knjižicu, Mali Jova, Mati, Koje je bolje, Pesma o pesmi, Lepa reč, Posadi drvo, Dobar drug, Istina, Poštenje, Laž, Ptica u kavezu, Deda i unukKaži mi kaži, Žaba čita novine, Ala su to grdne muke, Bela šteta, Đacima na početku školske godine, Deda i unuka, Golema repa". Čita Radmila Šinke.The chosen poems by Jovan Jovanović Zmaj. The poems are suitable for wonderful moments in the afternoon or as bedtime stories. For children of all ages. Read by Radmila Schinke.Die ausgewählten Gedichte von Jovan Jovanović Zmaj. Die Gedichte eignen sich für wunderbare Momente am Nachmittag oder als Gute-Nacht-Geschichten. Für Kinder jeden Alters. Gelesen von Radmila Schinke.

Show book

Iza božjih leđa

Branislav Nušić

Jedina drama Branislava Nušića koja se dešava na periferiji Beograda je „Iza božjih leđa“. Početkom 20. veka, kritika i publika nisu bile blagonaklone prema njegovim junacima sa društvene margine. Drama je tokom Prvog svetskog rata izgubljena, da bi 1964. godine bila rekonstruisana na osnovu prepisanih uloga iz arhive Narodnog pozorišta.
Ondašnja pozorišna javnost želela je komediju o ljubavi, braku i neverstvu, a od Nušića je dobila mračnu stranu ljubavnih odnosa. Dobila je crnu hroniku. Drama „Iza božjih leđa“, nastala po istinitom događaju, dešava se na palilulskoj kaldrmi među periferijskom sirotinjom. Upravo tu Nušić smešta dramatičnu ljubavnu priču.

Show book

Nema i neka ne bude

Edina Svoren

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”

Show book

Pesme

Laza Kostić

Sabrane pesme Laze Kostića u jednom tomu.
Život Lazin i njegova pesnička karijera priča su za sebe; kada se pojavio sa sedamnaest godina, on je do svoje dvadeset treće ispevao osamdesetak mahom ljubavnih i patriotskih pesama koje su mu donele opštu slavu.
Do svoje trideset treće napisaće ukupno oko stotinu pesama, da bi zatim do smrti štampao još samo dvadeset.

Show book

Tako je moralo biti

Branislav Nušić

Najplodniji i najpopularniji srpski komediograf napisao je ovu autentičnu i punokrvnu melodramu, jednu od retkih u našoj dramskoj književnosti. Ta uzbudljiva, potresna priča iz starog Beograda pokazuje kako zavist i sujeta, neodgovornost i gramzivost, gordost i sebičnost u jednoj porodici – i u sredini kojom gospodari novac – mogu uništiti život čestitog bića rastrgnutog između ljubavi i osećanja dužnosti.

Show book

Đulići i Đulići uveoci

Jovan ović Zmaj

Đulići su intimna lirika o ljubavnoj sreći. Nastala je spontano i lako, iz sopstvenog doživljaja iskrene ljubavi. Ženidba sa Ružom Ličanin, ljubav, porodica, deca, sreća - to su bili podsticaji za ovaj lirski ciklus koji sadrži 73 pesme. Na ziv ukazuje na aktuelnost istočnjačke poezije u pesnikovom vremenu, koju je i sam prebrodio. Ovaj ciklus hronika pesnikove ljubavi: isključiva tema ovih pesama jeste ljubav, ali su pesme nastajale spontano, baš onako kako pesnik objašnjava u LXXI đuliću: "Srce mi je lisno drvo jedan pogled, jedan osmeh koji cvetak trese.

Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi, emotivno razgranatiji, dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene, lažnu nadu u njeno ozdravljenje, njenu smrt i nestanak djece. Tuga, bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor, skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet", javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži,a nas vara nada ozdraviće, ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života, sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi, na Fruškoj gori; u slikama koje su utopija njenog srca, predočavaće joj: proljeće, sunce, "u lugu slavuje", "jagode i cveće", odmaranje u hladovini, vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća, penjanje na vis sa kojega se vide polja....Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom, kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće, pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir.

Show book