Naranca i noz

Bosiljka Pusic

Sinopsis

Uzbudljiv roman o sukobima na dubrovačkom ratištu devedesetih i njihovim posledicama u savremenom crnogorskom društvu bio je nominovan za prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović”.
 
Kad je Jovan Nikolaidis pročitao pripovetke Bosiljke Pušić i zatražio nešto sa dubrovačkog ratišta, rekla mu je da nema ništa ali da će mu za dve nedelje poslati rukopis. Dao joj je mesec dana i ona je napisala roman “Naranča i nož”. Po savetu Grozdane Olujić nastavila je istu priču, i tako se rodila trilogija “Naranča pod šlemom”.
 
Prateći raspad jedne hercegnovske porodice, autorka postavilja mnoga pitanja sa kojima se još niko ozbiljno nije uhvatio u koštac (zbog čega smo ustali na prve komšije, u čije ime, ko je kriv, da li je pripadnost određenom etnosu, religiji, osnovno obeležje koje čoveka čini čovekom ili nečovekom?).
 
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Disponible desde: 10/08/2015.

Novela histórica

Otros libros que te pueden interesar

Artur i Artur kralj bivši i budući

Rastislav Durman

Sledeći sudbinu, kralj Artur Pendragon dolazi iz Avalona da spase svet, ali je Jugoslavija 1991. i za njega tvrd orah.
 
Doktor Artur Berger, otorinolaringolog, ima trideset i nešto početkom 1991. i živi sređen život pripadnika više srednje klase. Potpuno je apolitičan pa prodor politike u svakodnevicu doživljava prvo kao napad na način života koji vodi, a kasnije, kada događaji dobiju na ubrzanju, i kao napad na vrednosti koje zastupa, pa i na pravo na postojanje. Uz sve to, mora da se nosi sa svojim dalekim pretkom, kraljem Arturom.
 
Priča je ispričana u trideset četiri pisma koja doktor Artur Berger piše svom kumu koji živi u Americi, sadrži memoare kralja Artura o usponu i padu Kamelota, kao i iscrpne komentare o likovima romana i njihovom doživljaju raspada Jugoslavije.
 
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bošnjački.

Ver libro

Oslobođenje

Imodžen Kili

Nadahnuto neverovatnom istinitom pričom iz Drugog svetskog rata o pripadnici oružanih snaga s najviše odlikovanja

Nensi Vejk je bila devojka iz Australije, koja je sa šesnaest godina pobegla od majke jer ju je zlostavljala, na drugi kraj sveta.

Nensi Vejk je bila supruga koja se, kada joj je Gestapo uhapsio muža, izborila da dobije obuku u britanskoj Upravi za posebne zadatke i vrati se u Francusku da se osveti.

Nensi Vejk je bila vojnik, predvodila je bataljon od 7.000 boraca Pokreta otpora, koji su je zvali feldmaršalom. Žena čija je glava bila ucenjena na pet miliona franaka. Žena koja je ubila nacistu golim rukama. Žena koja je do nogu potukla 22.000 Nemaca, izgubivši svega stotinu ljudi. Žena koja je prodala svoja odlikovanja jer će „verovatno završiti u paklu, pa bi se ona tamo ionako istopila“.
Otkrijte korene legende o njoj u trileru o neverovatnom pohodu jedne žene da preokrene tok rata, da spase muškarca kojeg voli i osveti se onima koji su se ogrešili o nju.

„Smela, uzbudljiva priča izuzetne žene u nesvakidašnjem dobu, iz pera vrhunskog pripovedača. Živahna, stravična, zadivljujuća, ali iznad svega strašno zanimljiva. Retka poslastica.“
Robin Jang

Ver libro

Gloriosa

Aleksandar Novaković

Pred vama je priča o strasti i posvećenosti našeg vazduhoplovnog asa, borca Druge Španske Republike, revolucionara i jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca. I danas, osamdeset godina od njegovih velikih vazdušnih pobeda, priča o Dušku Popoviću, čoveku za kog su znali Pariz i Barselona, Orvel i La Pasionarija, Tito i beogradska policija, KGB i Abver, obavijena je velom tajne. Poslušajte desetine glasova Popovićevih savremenika koji se prepliću u ovom bujnom, biografskom i pikarskom romanu i nađite svoju istinu o jednom od najharizmatičnijih i najenigmatskijih ljudi.

Ver libro

Ostaci sveta

Igor Marojević

Nagrada „Tronoški rodoslov“
Solarisov roman godine
Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.


Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
Zoran Bognar

Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
Dr Igor Perišić

Ver libro

Pismo-glava

Džefri Arčer

Jedan čovek
Dva moguća života

Lenjingrad, Rusija, 1968.
Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava...
U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji.
Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja.

„Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“
Mejl on sandej

„Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“
San

„Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“
Buklist

„Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“
Tajms

„Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“
Dejli telegraf

„Naslednik Henrija Džejmsa.“
Sandej tajms

„Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“
Vašington post

„Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“
Mejl on sandej

Ver libro

Afera Kristi

Nina de Gramont

Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža.
 
 
Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone.
 
U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi.
 
 
Prevod sa engleskog: Vesna Stojković

Ver libro