Српски белег

Borislav Radosavljević

Sinopsis

Ova knjiga donosi petnaest priča koje su nastale u dugom vremenskom periodu, od čak 35 godina, i na neki način predstavlja „pripovedačku retrospektivu” ovog autora, čije ime nije nepoznato i široj književnoj javnosti.
 
Priče predstavljaju metaforu vremena neslobode, tiranije i sputanosti otvorenog govora. Reč je o nedobu kada je bilo nemoguće izraziti misao i one su slike tog stanja teskobe, koja je bila prisutna u celom tom periodu kad su priče i stvarane. Tek u nekoliko poslednjih vidi se da su oslobođene potrebe da budu metaforične i da predstavljaju parabole straha – objašnjava Radosavljević tematiku nove knjige.
 
Srpski beleg predstavlja nam autora kao rasnog pripovedača, uz to i eruditu i vrsnog poznavaoca psihologije i mentaliteta Pomoravaca, što ovim pričama daje poseban imidž. Književno vrlo artikulisano, a opet aupečatljivo i pitoreskno, Radosavljević nam govori o vremenima jednoumlja, često kroz groteskne i apsurdne situacije u kojima dobri poznavaoci pomoravskog javnog života mogu prepoznati mnoge ličnosti eksponirane u tom periodu.
 
Inače, pre ove kenjige Borislav Radosavljević objavio je tri romana kao i nekoliko „knjiga bez korica” u brojnim jugoslovenskim listovima i časopisima. Dobitnik je nagrada „Dušan Srezojević” i „Svetozar Marković” kao i više priznanja sa književnih konkursa.

Disponible desde: 21/03/2016.

Otros libros que te pueden interesar

Časna reč muškarca

Milica Jakovljević Mir-Jam

Časna reč muškarca je zbirka priča Mir-Jam, u kojima ona, dosledno svojoj potrebi da piše o ljubavi, i ovom prilikom portretiše junake koje spaja potreba za njom i zajedničkim životom, oslikavajući pritom sve muke, radosti, brige i zanesenosti koje ih u tome prate.
Mir-Jam opisuje lagodan život više građanske klase, ljubavne jade gospođica i mlade gospode, oficira, avijatičara, život u kome su glavni problemi ljubavna sreća, strast, prevara, provod. Njene su pripovetke kao romani u malom, u kojima se progovara i o stvarima poput bračne nevere, ali pre svega se pripoveda o ljubavi kao igri između muškaraca i žena, igri u kojoj je, kao i u ratu, sve dozvoljeno.
Iako naizgled lagano i površno govori o odnosima između dva pola, Mir-Jam često zapravo i savetuje kako se sačuvati od lošeg izbora bračnog partnera, upozorava, naročito mlade devojke, na zamke koje im sprema jači pol, a dotiče se i mladih intelektualki, koje, budući školovane, zaposlene i uspešne, mogu imati poteškoća u pronalaženju životnog saputnika.
Ova zbirka priča vedro, uzbudljivo, dinamično i nepretenciozno prikazuje životne prilike, navike i probleme ljudi našeg društva prve polovine dvadesetog veka, uvlačeći nas svojom živopisnošću u uzbudljive dogodovštine junaka.

Ver libro

Pokretne slike

Edna O'Brajen

Zbirku čini dvanaest priča koje prikazuju svetlo i mrak Irske devedesetih godina prošlog veka. Od uspavanih irskih sela prekrivenih mahovinom, velikih kuća, rustičnih odmarališta, i tajni iza gluvih porodičnih zidova, do gradova koji ubrzano pulsiraju ka budućnosti i neumitnoj dehumanizaciji. Protagonisti su, samo naizgled, sasvim jednostavni i obični ljudi, koji oličavaju istinsku lepotu i surovost irske svakodnevnice. Ipak, kao i u celom svom opusu, najvažnija tema Edne O’Brajen i u ovim pričama jeste žena u različitim fazama usamljenosti, žudnje, ljubavi i žaljenja.
 
„Edna O’Brajen je otpočela zbirku pričom koja opisuje selo i njegove izopačenosti, sirotinju i njene moralne krutosti i licemerje, a završila je s gradom i društvenim kremom čije su izopačenosti možda fleksibilnije u smislu licemerja, ali zato ne manje odvratne i podvodačke. Na taj način, celina predstavlja niz pokretnih slika koje vrlo jasno i na književno upečatljiv način dočaravaju ono što jeste tipično za Irsku i njeno društvo, ali i mnogo šire. Biti žena nije nikad i nigde lako, a biti žena koja je zašla u određene godine tek je teško.“
 
Iz pogovora Vladimira Arsenića

Ver libro

Nema i neka ne bude

Edina Svoren

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”

Ver libro

Novčanica od milion funti

Mark Tven

„Novčanica od milion funti“ Marka Tvena je zbirka kratkih priča prvi put objavljenja 1983. godine.

Ver libro

Poza presek i stav

Bojana Nikoletić

Dvadeset jedna kratka priča i jedan esej: Trbusi vremena (umesto predgovora)/Tri kruga - Jedan, dva, i pola jesu... tri!/Plaču varvari/Black Call d.o.o./Treba zaboraviti na sebe i odskakutati u susret drugima/Stakalce: dikolon, dikobraz, dikirion/Lica/Okolo naokolo/Žarka želja, usrdna molba/Iskušenja/Kandže/U autobusu/Pošast/S druge strane događaja/Jedan neobičan stari upitnik/Zašto ne?/Put za groblje/Postupak/Bezrazložni susreti/Tri upozorenja/Niko još nije Boga za bradu uhvatio/Zid, paravan i prozor
 
Štampano izdanje: Privaut, Beograd 2016   ISBN: 978-86-903285-2-9

Ver libro

Ispod crte

Srđan V. Tešin

Ispod crte je venac pripovedaka u kojem Tešin na scenu postavlja grupu likova koja ostaje stalna u svim pričama. To su stanovnici jedne zgrade u predgrađu zvanom Mars, svaki od njih izuzetan i upečatljiv, u grupi književnih likova koja predstavlja društveni presek i prosek. Rekreirajući njihove sudbine, težnje i osujećenja, uz mnogo humornih efekata i mračnih tonova, autor indirektno, ali utoliko prodornije, analizira ponašanje zajednice, u istorijskom okruženju iz kojeg još uvek nismo do kraja izašli. Snaga Tešinove kritičke analize umnogostručava se odmakom od realistike doslovnosti i metaforizacijom koja se s kraja ovog pripovednog venca širi na celinu, dodajući bitan kvalitet specifičoj težini ove složene kompozicije. Tešinovi Marsovci jesu naše ogedalo i sud o nama, farsično smešni i utoliko strašniji. .Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine 2010.

Ver libro