Outros livros que poderiam interessá-lo

• 

  Put oko sveta

  Branislav Nušić

  • 0
  • 2
  • 0

  Na svome putu oko sveta, Jovanča Micić, trgovac iz Jagodine, doživljava mnoge avanture i učestvuje u događajima u zemljama u kojima boravi. U Pešti se fiktivno ženi, na Divljem zapadu je žrtva napada na poštanska kola i postaje šerif. Zatim postaje zarobljenik gusara, biva među kupcima devojaka na dvoru u Kini, u haremu u Persiji... i najzad se trijumfalno vraća u Jagodinu.

  Ver livro

• 

  Erazmo Roterdamski

  Štefan Cvajg

  • 0
  • 0
  • 0

  Erazmo Roterdamski, nekad najveća i najsvetlija slava svoga veka, danas je, što da to poričemo, jedva nešto više od pukog imena. Njegova bezbrojna dela, napisana na jednom zaboravljenom, nadnacionalnom jeziku, na humanističkom latinskom jeziku, spavaju nesmetano u bibliotekama; jedva da glas jednog jedinog od tih nekada širom celog sveta poznatih dela dopire i u naše doba. I njegov lik, jer je teško shvatljiv i sav u prelivima polutonova i protivrečnosti, zasenile su jače i silnije figure drugih svetskih reformatora, i o njegovom privatnom životu ne može da se kaže mnogo zanimljivog: čovek tišine i neprekidnog rada retko sebi stvara izrazitu biografiju. Štaviše, i samo njegovo delo za svest današnjih vremena zatrpano je i skriveno kao kamen temeljac pod već podignutom zgradom. Stoga treba unapred jasno i sažeto reći da je ono što nam Erazma Roterdamskog, tog velikog zaboravljenika, čini još i danas, i upravo danas, tako dragim upravo činjenica što je on među svim piscima i stvaraocima Zapada bio prvi svesni Evropejac, prvi borbeni prijatelj mira, najrečitiji branilac humanističkog, svetu i duhu upravljenog ideala. I što je on, povrh toga, u svojoj borbi bio za pravednije, dogovorno oblikovanje našeg duhovnog sveta, ta njegova tragična sudbina samo ga još prisnije veže s našim bratskim osećanjem.
  Erazmo je voleo mnogo onoga što i mi volimo, poeziju i filozofiju, knjige i umetnička dela, jezike i narode, i, bez razlikovanja među njima, celo čovečanstvo u ime zadatka višeg moralnog usavršavanja. I on je samo jednu stvar na zemlji, kao suprotnost razumu, istinski mrzeo: fanatizam.

  Ver livro

• 

  Mrtvi zapovedaju

  Visente Blasko Ibanjes

  • 0
  • 0
  • 0

  „U doba moga političkog rada, oko 1902. godine, republikanci sa Majorke pozvali su me na jedan propagandni zbor koji je održan u velikoj areni za borbe s bikovima u Palmi.
  Po završenom zboru, republikanski poslanici koji su učestvovali na njemu, vratili su se u Španiju, a ja sam privremeno obustavio svoj agitatorski rad da bih kao običan putnik mogao da obiđem ovo ostrvo na kome je u srednjem veku živeo veliki Rajmundo Luljio, filozof i književnik i čovek od akcije. Početkom devetnaestog veka ovo divno ostrvo bilo je utočište romantične ljubavi Sandove i Šopena.
  Više od čuvenih pećina, vekovnih maslinjaka i večito plave obale Majorke, zainteresovali su me njeni čestiti stanovnici. Svakako zbog izdvojenosti ostrva, do kojeg iz Španije nisu doprle ideje jednakosti, oni su još uvek bili podeljeni na društvene kaste. U životu pokrštenih majorkanskih Jevreja, zvanih ćuetas, video sam zgodnu temu za roman.
  Pre povratka na kopno zadržao sam se i na ostrvu Ibici, privučen starim običajima ostrvljana, mornara i zemljoradnika, koji su se hiljadu petsto godina neprekidno borili protiv svih gusara Sredozemnog mora. Odlučih se da život oba ova ostrva, tako različita, opišem u jednom romanu.
  Punih šest godina nisam mogao da ostvarim tu svoju želju. Trebalo je da se ponovo vratim na Majorku i Ibicu, da dublje proučim tipove i pejzaže moga budućeg dela, ali mi se nikako nije ukazivala zgodna prilika za to. Najzad, 1908. godine, kada sam se spremao za svoje prvo putovanje u Ameriku, uspelo mi je da odem iz Madrida i da nekoliko nedelja provedem na oba ostrva. Obišao sam veći deo Majorke, prenoćivši mnogo puta u selima gde su mi porodice seljaka ukazivale toplo biblijsko gostoljublje. Peo sam se na ibičke planine i duž crvene i zelene ostrvske obale dugo plovio na starim izdržljivim brodićima, koji jedan deo godine provode u ribarenju, a drugi u krijumčarenju.
  Kada sam se vratio u Madrid, lica opaljenog suncem i mišića očvrslih od veslanja, odmah sam počeo da pišem roman Mrtvi zapovedaju. Moji utisci i opažanja još su bili toliko sveži da sam roman napisao u jednom zamahu, bez zastoja i kolebanja, i završio ga za nepuna tri meseca.“

  Ver livro

• 

  Blago Pojntona

  Henri Džejms

  • 0
  • 0
  • 0

  Pripremajući se za brak, Oven Geret traži od svoje majke udovice da se iseli iz porodičnog doma, ostavljajući njegove slavne predmete njemu i njegovoj nevesti. Gospođa Geret ne odobrava svoju buduću snahu i angažuje mladu prijateljicu po imenu Fleda Več da spase kolekcionarske predmete i njenog sina.

  Ver livro

• 

  Četrdeset pet vitezova

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Ovaj Dimin avanturistički roman sastoji se od šest delova: Kod neustrašivog mača, Sudbonosni trenuci, Pobeđeni pobednik, Crveno i belo pero, Tajanstveno pismo i Velika zavera.

  Ver livro

• 

  Zapisi dveju mladih žena

  Onore de Balzak

  • 0
  • 0
  • 0

  Rene i Lujza, tek izašle iz samostana, slede dve različite sudbine. Da li u braku treba biti strasti? Ili u njemu tražimo razumnu sreću? Iza ovog „spora“ koji se vodi razmenom pisama, tuča gluvih se suprotstavlja dvema ambicijama: mudra Rene ne zahteva od života ništa manje nego luda Lujza. Debata o braku, Zapisi dveju mladih žena, takođe je priča o rivalstvu. A ako mudrost na kraju trijumfuje nad „romantičarima“ možda se ne treba previše oslanjati na ishod. „Radije bih da me ubije Lujza nego da dugo živim sa Rene“, rekao je Balzak.
  Lujza i Rene napuštaju samostan u kome su uspostavile neraskidivo prijateljstvo. Bačene u vihor života kreću različitim putevima: izveštačenost pariskog života i pustoši smrtonosne strasti za jednu, i usamljenost u provincijskoj samoći i samopožrtvovanost na oltaru braka za drugu.

  Ver livro