Gospođa od Monsoroa

Aleksandar Dima

Sinopsis

Pokladne nedelje godine 1578, posle narodne svečanosti, dok je ulicama zamirao žamor veselog dana, počinjala je sjajna svetkovina u veličanstvenoj palati koju je nedavno sebi sagradila, s druge strane reke i gotovo licem prema Luvru, ona čuvena porodica Monmoransi što je, povezana rodbinskim vezama s francuskom kraljevskom kućom, držala sebe ravnom s prinčevima. Na toj izvanrednoj svetkovini, koja je održana posle narodnog slavlja, trebalo je da se proslavi venčanje Fransoaa od Epineja od Sen-Lika, velikog prijatelja kralja Anrija III i jednog od njegovih najprisnijih miljenika, sa Žanom od Krose-Brisaka, ćerkom istoimenog maršala Francuske.
Večera je održana u Luvru, i kralj, koji je s teškom mukom pristao na brak, pojavio se na gozbi namrštenog lica koje nimalo nije odgovaralo prilici. Uz to, činilo se kao da mu je odeća u skladu s njegovim licem. Bio je to kostim tamnokestenjaste boje u kome nam ga je prikazao Klue kako prisustvuje svadbenim svečanostima Žoajeza, i ta vrsta kraljevske pojave, ozbiljna od veličanstvenosti, sledila je užasom sve prisutne, a naročito mladu nevestu, koju je kralj pógledao popreko kad god bi je opazio. Međutim, to natmureno kraljevo držanje, usred radosti svetkovine, nikom se nije činilo čudnim; uzrok mu je bila jedna od onih dvorskih tajni o kojima svi znaju a niko ne voli da priča.

Disponible desde: 28/04/2018.

Otros libros que te pueden interesar

Roman jednog spahija

Pjer Loti

Roman se odvija oko 1880. godine u Senegalu gde glavni junak obavlja svoju vojničku dužnost spahija, dok ga u Francuskoj čeka verenica.

Ver libro

Mis Harijet i druge priče

Gi de Mopasan

Zbirka priča: Mis Harijet, Gospođica Biserka, Gospođa Paris i Iveta

Ver libro

Izgubljena dama

Vila Kader

Marijan Forester je žena koja ostavlja utisak na sve ljude oko sebe. Pravi je cvet starog američkog Zapada s kraja 19. veka, nosilac svih onih vrlina koje bi idealna žena trebalo da ima. Ona nikog ne ostavlja ravnodušnim i oko sebe uvek širi auru opčinjavajuće raskoši i bleštavila. Sa svojim starijim suprugom živi u Svit Voteru, mestu gde se sreću važni poslovni ljudi i inženjeri koji grade kičmu buduće američke imperije – beskrajne kilometre železničke pruge, ali i trgovci, radnici sa svih strana sveta. Mladi narator ove pripovesti Nil Herbert takođe je opčinjen gđom Forester, sve do trenutka kad počne da otkriva nesavršenosti njenog karaktera, naprsline u naizgled savršenoj arhitekturi njenih moralnih načela. Razočarani mladić na teži način shvata da na svetu ne postoji idealna žena.
Američki klasik Vila Kader nam u Izgubljenoj dami, jednom od svojih najuspelijih dela, daje kompleksan portret ne samo svoje junakinje Marijan Forester nego i univerzalne žene epohe, koja polako izlazi iz do grla zakopčane haljine licemernih patrijarhalnih svetonazora i navlači možda više ne tako raskošni ogrtač moderne, samosvesne žene, koja se hrabro suočava sa svojim žudnjama, ali i potrebom za većim pravima i jednakošću svog pola. Gđa Forester možda nije savršena žena, ali priznavanjem te činjenice autorka među prvima u svetu započinje veliku borbu koja će obeležiti čitav jedan vek pred njom, borbu za jednakost i prava žena.

Ver libro

Smeh u tami

Vladimir Nabokov

Ugledni, bogati kritičar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kćerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saučesnik u zaveri, saučesnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj učestvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj način, Nabokov već u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernističke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upućuje čitaoca da preispita odnos između stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepliće motive umetničke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako oveštalu priču o neverstvu, ljubavnom trouglu i zločinu pretvara u crnu komediju obogaćenu motivima nemačkog ekspresionizma u čijoj se osnovi nalazi uobičajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.

Ver libro

Dar

Vladimir Nabokov

Dar je poslednji roman koji je Nabokov napisao na svom maternjem jeziku i verovatno njegovo najuspelije delo iz tog perioda. Simbolično, to je ujedno omaž i zahvalnica velikoj tradiciji ruske književnosti na kojoj je stasao i kao čovek i kao književnik – „ljubavno pismo” Puškinu i Gogolju. Pisan u završnim godinama berlinskog egzila (1935–37), Dar je ujedno i kraj liminalne faze Nabokovljevog skoro pa epskog prelaza iz jedne kulturu u drugu, iz etničkog komfora koji mu je prirodom dat u apatridski nekomfor koji će ga žuljati do kraja života.
Na prvi pogled, Fjodor Godunov-Čerdincev, pisac emigrant i glavni protagonista ovog romana, koji je nakon Boljševičke revolucije pribežište pronašao u Berlinu, neodoljivo podseća na svog tvorca, ali kao i mnogo puta pre i posle, Nabokov poriče bilo kakvo poistovećivanje sa svojim junacima. Postoje dva glavna motiva na kojima počiva arhitektura ovog romana: Fjodorova glavna spisateljska ambicija da napiše životno delo pod nazivom Dar i njegova velika ljubav prema Zini Merc. Kao i uvek, Nabokov razvija i pregršt drugih motiva, poput prirode umetnosti i pisanja, Rusije, smrti, snova i egzila. Iako sam Nabokov tvrdi da u to vreme nije znao dovoljno dobro da uhvati duh ruske emigrantske prestonice – Berlina, jer pre svega nije bio dovoljno kritičan i oštar prema svojim sunarodnicima, čini se da je ovaj roman još jedan primer gde je umetnost pobedila stvarnost jer danas ondašnju rusku emigraciju zamišljamo baš onako kako ju je Nabokov opisivao u svojim delima.

Ver libro

Moj brat Iv

Pjer Loti

„Mornarska knjižica moga brata Iva slična je svim drugim knjižicama svih drugih mornara. Zavijena je u žuti pergament, a kako je mnogo putovala morem po raznim sanducima na lađama, izgleda sasvim stara.
Ta tetoviranja su bila u običaju pre desetinu godina kod svih pravih mornara. Te šare utisnute rukom nekog besposlenog prijatelja na brodu Flora, predstavljale su poniženje za Iva, koji se bezbroj puta mučio u nadi da će ih izbrisati. Pomisao da je žigosan na neizgladljiv način i da će ga svud i uvek poznati po tim malim plavim šarama, bila mu je nesnosna.
Kad se okrene strana, nailazi se na niz štampanih listića, koji su kratko i jasno imali da naznače sve pogreške kojima su mornari skloni, a uporedo opis svih kazni kojima se izlažu – počev od manjih ispada što se otkupljuju s nekoliko noći na krmilu, do velikih pobuna kažnjivih smrću.
Po nesreći, to svakodnevno štivo nije nikad bilo dovoljno da ulije spasonosni strah kako ostalim mornarima, tako ni mom sirotom Ivu.
Zatim dolaze mnoge strane ispisane rukom, sa imenima lađa, s plavim žigovima, brojevima i datumima. Podoficiri, ljudi od ukusa, ukrasili su te odeljke otmenim potpisima. Tu su naznačeni njegovi prihodi i potanko izloženo primanje prihoda.
Prve godine kad je zarađivao samo po petnaest franaka mesečno, od kojih je deset čuvao za svoju majku; godine provedene s grudima izloženim vetru, kad je živeo polunag na vrhu visokih katarki sličnim lelujavim stabljikama, i plovio po prostranstvu promenljivog mora, ne brinući se nizašta na svetu; pa onda burnije godine u kojima se rađala ljubav, uobličavala u duši čednoj i uzburkanoj – da se zatim preobrazi u razuzdano pijanstvo ili bezazleno čiste snove, što je zavisilo od slučajnih mesta prema kojima ga je vetar nosio i ženâ koje su mu padale u naručja; strahovito buđenje srca i čula, velike pobune, a zatim vraćanje u isposnički život na pučini, u zatvor plovećeg manastira; sve se to krije iza tih brojki, tih imena i datuma, koji se nagomilavaju iz godine u godinu, u bednoj mornarskoj knjižici. Jedan čitav spev doživljaja i jada sadrži ona među požutelim listićima.“

Ver libro