Otros libros que te pueden interesar

• 

  Rat žena

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Baron de Kanol je čovek rastrzan građanskim ratom koji dominira Francuskom sredinom XVII veka. Iako naivni gaskonjski vojnik malo mari za politiku u pozadini bitaka, rastrzan je dubokom strašću prema dvema moćnim ženama na suprotnim stranama rata: prema Nanon Lartig, koja zdušno podržava kraljicu regentkinju Anu Austrijsku, i prema vikontesi Kamb, koja podržava pobunjeničke snage princeze Konde. Smešten u okolinu Bordoa tokom prvih turbulentnih godina vladavine Luja XIV, roman Rat žena u središtu pažnje ima ulogu tih dveju žena u bici za celu Francusku. Duhovit, dramatičan i romantičan, roman nudi ubedljivu sliku političkih intriga, snagu ljubavi i uzaludnost rata.

  Ver libro

• 

  Oslobođenje

  Imodžen Kili

  • 0
  • 0
  • 0

  Nadahnuto neverovatnom istinitom pričom iz Drugog svetskog rata o pripadnici oružanih snaga s najviše odlikovanja
  
  Nensi Vejk je bila devojka iz Australije, koja je sa šesnaest godina pobegla od majke jer ju je zlostavljala, na drugi kraj sveta.
  
  Nensi Vejk je bila supruga koja se, kada joj je Gestapo uhapsio muža, izborila da dobije obuku u britanskoj Upravi za posebne zadatke i vrati se u Francusku da se osveti.
  
  Nensi Vejk je bila vojnik, predvodila je bataljon od 7.000 boraca Pokreta otpora, koji su je zvali feldmaršalom. Žena čija je glava bila ucenjena na pet miliona franaka. Žena koja je ubila nacistu golim rukama. Žena koja je do nogu potukla 22.000 Nemaca, izgubivši svega stotinu ljudi. Žena koja je prodala svoja odlikovanja jer će „verovatno završiti u paklu, pa bi se ona tamo ionako istopila“.
  Otkrijte korene legende o njoj u trileru o neverovatnom pohodu jedne žene da preokrene tok rata, da spase muškarca kojeg voli i osveti se onima koji su se ogrešili o nju.
  
  „Smela, uzbudljiva priča izuzetne žene u nesvakidašnjem dobu, iz pera vrhunskog pripovedača. Živahna, stravična, zadivljujuća, ali iznad svega strašno zanimljiva. Retka poslastica.“
  ​Robin Jang

  Ver libro

• 

  Vukovi i pastiri

  Tajana Poterjahin

  • 0
  • 0
  • 0

  Uzbudlјiva saga o odanosti, ratu i lјubavi
   
   
  Kada ga, u leto 1942. godine, predsednik srpske vlade general Nedić pošalјe u tek otvoreni dom za izbeglu decu u Mataruškoj Banji, sanitetski major Milan Nestorović vraća se u zavičaj nakon mnogo godina. Pokidane veze sa majkom i teško breme zagonetne očeve smrti, iskustvo iz Velikog rata u kome je kao dečak izgubio nogu i rastanak sa jedinom ženom koju je voleo, učinili su ga grubim i neosetlјivim na bol. Ipak, u najstrašnijim okolnostima velikih dečjih stradanja, gladi i haosa, moraće da preispita sve što je naučio o ratu, odanosti i lјubavi... Provešće sve ratne godine u domu koji je bio jedino utočište za hilјade srpskih dečaka i devojčica. Voleće ga tri žene, goniće ga četnici, komunisti i Nemci. Uveren da ga je kroz život uvek vodila mržnja, Milan će na kraju da se suoči sa njom, i saznaće, tek kad mu se otkrije pravo lice neprijatelјa, šta je suština zaveta koji mu je ostavio otac, Maksim Nestorović...

  Ver libro

• 

  Lukrecija Bordžija

  Johan Burhard

  • 0
  • 0
  • 0

  „Je li moguće da ne čezneš za Lukrecijom koju nazivaju najlepšom ženom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, čije draži slikari prikazuju u jarkim bojama?“
  „Sav se naježim kad čujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvraćao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da očarava poput Kleopatre, da je poželjna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti! Zar je potrebno da te podsetim na sve što se o njoj priča? To je žena neosetljivog srca, koja muškarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaže svom ocu u njegovim političkim ciljevima, u njegove zamke mami ptičice koje će on očerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima diže protiv Bordžije, naziva je sramotom hrišćanske kneževine. A najstrašnije priče potajno kruže o Lukreciji. Ne, moja usta nikad neće izgovoriti nešto tako bedno. Ima zločina koji su tako strašni da se u njihovu mogućnost ne bi smelo verovati, ako još želimo da sačuvamo nadu, veru i ljubav.“
   

  Ver libro

• 

  Crna lala

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
  Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
  Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

  Ver libro

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Ver libro