Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Here we go again

  Anelis Verbeke

  • 0
  • 0
  • 0

  Here we go again sadrži tri drame Belgijske autorke Anelis Verbeke koja je privukla pažnju svojim nagrađivanim romanima, ali se dokazala i kao uspešna dramska spisateljica. Drama Rail Gourmet priča je o mešavini najrazličitijih kultura u centru Evrope. Poslovni ljudi, evropski zvaničnici i turisti na peronima čekaju svoje vozove dok lokalni radnici i emigranti pakuju njihove obroke. Kakve su želje i težnje jednih i drugih? Postoji li raskršće na kome se nekada ovi ljudi sreću? Postoji li smisao?
   
  Almši! The Best of Alma Mahler je komad o turbulentnoj prvoj polovini 20. veka i samosvojnoj ženi, kompozitorki koja je bila supruga Malera, Gropijusa i Verfela, ljubavnica Кokoške, Кlimta, Zemlinskog i muza Albana Berga.
   
  Here We Go Again napisan je kao gotovo neprekidna rasprava u kojoj se preispituje sve što se može reći o predrasudama, rasizmu i drugim bolnim temama. Ispostavlja se da su ljudi, nakon svih nastojanja da se razumeju, nakon svađa, prebacivanja odgovornosti i pokušaja da se smire, na kraju krajeva samo životinje.

  Zum Buch

• 

  Kaplar Miloje

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  „Prečasni oče. Čuvajte ovaj paket što možete bolje, u njemu je budućnost i sreća jednoga meni najmilijega stvora, moga deteta. Vašoj dobroti poveravam i predajem ova dokumenta i molim vas da ih nikom, nikom ne dajete osim meni – meni samom, kad vam ih zatražim. U slučaju da ja poginem, onda predajte ova dokumenta samo onom licu, koje vam bude reklo da sam ga ja poslao, i koje vam izgovori reči...“

  Zum Buch

• 

  Tomaida

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  Tomaida je drama u tri čina Branislava Nušića inspirisana istorijskim događajima.

  Zum Buch

• 

  Rambuko i Seni

  Jun Fose

  • 0
  • 0
  • 0

  Rambuko i Seni dve su drame norveškog nobelovca Juna Fosea. One su logičan sled posle drama koje su izašle u knjizi San i druge drame i otvorile biblioteku Papirna pozornica.
   
  Rambuko. Dvoje ljudi. Čekanje. Ona govori. On pokušava da razume. Ali šta je Rambuko? Ili ko je Rambuko?
   
  Drama Seni odvija se u apstraktnom pejzažu koji ponekad iznenadno poprima nove oblike. Vreme je neuhvatljivo. Narativ je skoro odsutan, a odnosi među likovima otkrivaju se postepeno. Emotivna sećanja izbijaju na površinu kao fizički vidljiva iskustva…

  Zum Buch

• 

  Kako nastaje crna

  Marija Kostić

  • 0
  • 0
  • 0

  U zbirci izrazito emotivnog naboja, Marija Kostić uspostavlja klaustrofobični ambijent u kom se lirski subjekt bori da izađe van okvira sopstvenog tela, te pronađe odgovarajući oblik. Takva potraga isijava u gotovo apolinerovskoj igri sa formom zahvaljujući kojoj žensko telo metamorfozira u reč i usvaja tekstualni oblik. Kao čest motiv zbirke izdvajaju se ruke, ne samo lirskog subjekta i ljudi koji su formirali isti poput plastelina, već i ruke čitaoca kog pesnikinja uvlači u sopstveni vrtlog, te čitalac okrećući stranice, svoje dlanove spaja sa grotesknom gomilom dlanova svih onih koji se provlače između pršljenova ove knjige.
   
  Suzana Džuver
   
  U zbirci Kako nastaje crna, prikazana su unutrašnja previranja lirskog subjekta koji pokušava da pronađe sopstveni identitet i razume svoje mesto u svetu, preispitujući svoje uloge i postavljajući sebe u odnosu na druge. Ta previranja, kroz sva svoja migriranja, lirski subjekt nosi kao teret kog želi da se otarasi i tako iz sebe oslobodi dečiji glas koji bi nadjačao (samo)nametnuta ograničenja. Pesme se tematski i hronološki nadovezuju jedna na drugu i u njima se prelipću sve boje životnog iskustva, koje se na početku i kraju, uvek stapaju u jednu – crnu. Iz nje izvru i ulivaju se glavni motivi zbirke – koreni i osnova od koje pojedinac polazi, način na koji ga oni oblikuju i određuju njegov put, motivi straha, usamljenosti, besmisla, smrti, tuge. Takođe, na crnoj se najbolje ističu i motivi suprotni pomenutim, ali od njih neodvojivi. Naslov prve pesme i poslednji stih poslednje pesme zbirci daju kružnu strukturu i simbolično, u isti mah, nude razrešenje na suštinska pitanja lirskog subjekta, ali i naglašavaju večan nemir unutar njega.

  Zum Buch

• 

  Gost niotkuda

  Jovan Nikolić

  • 0
  • 0
  • 0

  Jovan Nikolić umjetnik je trostruke marginalne pozicije. Za jednu je krivo nasljedstvo, ono što je preuzeo od predaka, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio svoje prve knjige. Za drugu su krive političke neprilike, ono što mu je nametnula okolina, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio velik dio svog egzilantskog pisanja proteklih godina. Za treću je kriv on sam, ono što je sam sebi odredio kao poziciju dalje od svih i svega, i čemu je posvetio knjigu koju imate pred sobom. Ta je marginalna pozicija najvrjednija, upravo zbog tog čina slobode, vlastite odluke. S te pozicije Nikolić promatra svijet ne mireći se s njegovom prazninom. Njegove su pjesme potraga za magijom iza pojavnog. Ona nekada otvara vrata prema ljubavi, nekada prema misticizmu, nekada prema vrtlozima propadanja. I sve je to bolje od praznine. I sve na kraju mora stati u jednu jednostavnu čistu sliku. Tako i, za Nikolića, nikako drugačije. Mutne slike znakovi su vrludanja kroz meandre snoviđenja i zaumnih vizija. Jednostavne slike ljepote znak su umjetnikove jasne spoznaje; on jednostavno zna što ljepota jest. On je u pjesmama ne traži, nego je pjesmama saopćava, pa je, prema tome, njegova zbirka pjesama vrsta objave. A objava, s druge strane, traži otvoreno srce koje nositelju objave vjeruje. Ja Jovanu, da završim, vjerujem.
   
  Nebojša Lujanović

  Zum Buch