Outros livros que poderiam interessá-lo

• 

  Crna lala

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
  Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
  Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

  Ver livro

• 

  Artur i Artur kralj bivši i budući

  Rastislav Durman

  • 0
  • 0
  • 0

  Sledeći sudbinu, kralj Artur Pendragon dolazi iz Avalona da spase svet, ali je Jugoslavija 1991. i za njega tvrd orah.
   
  Doktor Artur Berger, otorinolaringolog, ima trideset i nešto početkom 1991. i živi sređen život pripadnika više srednje klase. Potpuno je apolitičan pa prodor politike u svakodnevicu doživljava prvo kao napad na način života koji vodi, a kasnije, kada događaji dobiju na ubrzanju, i kao napad na vrednosti koje zastupa, pa i na pravo na postojanje. Uz sve to, mora da se nosi sa svojim dalekim pretkom, kraljem Arturom.
   
  Priča je ispričana u trideset četiri pisma koja doktor Artur Berger piše svom kumu koji živi u Americi, sadrži memoare kralja Artura o usponu i padu Kamelota, kao i iscrpne komentare o likovima romana i njihovom doživljaju raspada Jugoslavije.
   
  Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bošnjački.

  Ver livro

• 

  Pismo-glava

  Džefri Arčer

  • 0
  • 0
  • 0

  Jedan čovek
  Dva moguća života
  
  Lenjingrad, Rusija, 1968.
  Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava...
  U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji.
  Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja.
  
  „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“
  Mejl on sandej
  
  „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“
  San
  
  „Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“
  Buklist
  
  „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“
  Tajms
  
  „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“
  Dejli telegraf
  
  „Naslednik Henrija Džejmsa.“
  Sandej tajms
  
  „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“
  Vašington post
  
  „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“
  Mejl on sandej

  Ver livro

• 

  1915 - Tragedija jednog naroda

  Branislav Nušić

  • 0
  • 1
  • 0

  Roman je duboko uzbudljiv niz priča, očevica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se činilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nušiću poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posvećuje prerano nastradalom detetu.
  Ispisujući kolektivnu i ličnu tragediju, Nušić roman započinje u jesen 1915. i završava događajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povlačenje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišući „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saosećao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, učesnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Peći, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“

  Ver livro

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Ver livro

• 

  Egipatski golub

  Konstantin Leontjev

  • 0
  • 0
  • 0

  Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića.

  Ver livro