Outros livros que poderiam interessá-lo

• 

  Popis nekih gubitaka

  Judit Šalanski

  • 0
  • 0
  • 0

  ... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako...
   
   
  Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja.
   
  Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive.
  Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje.
   
  Nagrada Wilhelm Raabe, 2018.
  Nagrada Strega, 2020.
   
   
  Prevod sa nemačkog: Slobodan Damnjanović
   

  Ver livro

• 

  Ispovesti

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  Ispovesti su prvo objavljeno delo Milice Janković. Za samo objavljivanje ove zbirke pripovedaka vezuje se interesantna priča – naime, štampana je pod pseudonimom L. Mihajlović, najverovatnije prema imenu njenog ujaka Lazara Mihajlovića, koji je bio Miličin duhovni uzor. Zbirka je koncipirana kao devojački dnevnik prožet raznovrsnim temama: razmišljanjima o ljubavi, položaju žene u srpskom društvu druge polovine 19. i početka 20. veka, razočaranjem u život, snom o lepoti i uzvišenosti duha. Junakinja doživljava sebe kao „bolničarku duša“ – empatu koji svima može udeliti savet, ali se svojih nemira ne može osloboditi.

  Ver livro

• 

  Prvi sneg

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 5
  • 0

  O ljudskim ljubavima i porodičnim odnosima malo ih je na našem jeziku pisalo s takvom toplinom i dubokim poznavanjem karaktera i društvenih prilika kako je to radila Milica Jakovljević, koju su čitaoci svih generacija i sad već različitih epoha zavoleli pod imenom Mir-Jam.
  Mladi činovnik kome preti „redukcija“; devojka iz siromašne činovničke porodice koja želi u visoko društvo i dobrostojećeg muža; maturantkinje zaljubljene u oficira koji stanuje preko puta škole i ni kriv ni dužan je uzrok svakojekih spletki usplahirene ženskadije; žene koje bi da obrlate muževe da urade što one hoće; neverne žene i ljubavnici koji nečasno napuštaju devojke s kojima su se zabavili... Likovi i sudbine prepoznatljivi u svakom dobu, i stoga uvek bliski, čak i danas, kada više ne znamo šta znači trošak za „kòst i stan“, i ne sećamo se ni šta je „heniranje“ frizure ni ko su ambiturijenti...
  Ove priče će vam dočarati kakav je svet nekada bio, i mada je povremeno okrutan prema svojim savremenicima i junacima – kao što je život vazda – učiniće da vam se on učini boljim, humanijim, s mnogo ukusa, mirisa i boja koje su se s vremenom izgubile...

  Ver livro

• 

  Srećni dani

  Srđan Vučinić

  • 0
  • 0
  • 0

  Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo.
  
  
   
  SRĐAN VUČINIĆ (Beograd, 1970) esejista i pripovedač. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je veliki broj tekstova o filmu i književnosti, kao i nekoliko knjiga eseja. Objavio je i knjige fikcije Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Na Radio-Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Milošu Crnjanskom i princu Đorđu Karađorđeviću.Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić” (2009), kao i nagrade “Nebojša Popović“ (2020, za promovisanje filmske umetnosti i kulture). Od 2012. godine je umetnički direkor Festivala autorskog filma.

  Ver livro

• 

  Male crne priče

  Bojana Nikoletić

  • 0
  • 0
  • 0

  Priče: Dvanaest dana/ Beograđanština/ Otmenost/ Crna rupa/ Čovek koji je mera svih stvari/ Hlebni park/ Zabuna/ Pečat/ Više i dalje/ Vuk, buk i puk/ Naučno gledano/ Polutama/ Priča o nuli/ Mesto, zvezda/ Prevarant/ Kako je čovek nepravedan/ Lovci na pečene ševe/ Okvirno/ Građansko vaspitanje/ Jedna tragična priča/ Prisebnost/ Brzina sunca/ Please Wait/ Prirodna vidovitost/ Neobičan prosede/ Veliki nesporazum/ Čovek koji je nosio svoje merdevine/ Svežina inspiracije/ Zimske beleške/ Slonovska noga/ U autobusu 37/ Zli otac i neiskusni režiser/ Kad je neko poništen kao taksena marka/ Kola
   
  Iz nove knjige: 'Opsena' - odlomci romana 'Osmi zvuk'
   
  Bibliografija/ Recenzija/ O autoru

  Ver livro

• 

  Kaluđer iz Rusije

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  „Na verandi jedne vile sedela je bolesna devojka i gledala proleće oko sebe i osećala jesen u sebi. U njenoj duši je bilo vedro i ona se radovala tuđem proleću koje i njoj daje toplote i njenim očima uživanje. Ona je došla dotle da više ništa ne želi i bila zadovoljna s malo udobnosti koja je njenoj slabosti bila potrebna.
  I osećala da otkad ništa ne želi, mnogo dobija.
  Proleće oko nje, odeveno u bele i ružičaste velove behara i u zelenu svilu mladog lepljivog lišća, nežno i razdragano, raskošno je rasipalo svoju mladost i mirisalo je na ljubav. U gaju zapevaše slavuji. Obuze je neka draga tuga i ona poče da se seća.
  Bilo je to godine 1902. kad je započela prepisku s njim. Njihovo se poznanstvo na tome i svršilo. A pisma je sagorela sa svim svojim hartijama jednoga dana kad joj se učinilo da crna gospa dolazi i po nju i da je vreme da ostavi ovaj svet. Htela je i što manje traga da ostavi za sobom. Docnije joj je bilo mnogo žao.
  To je bilo u ono doba mladosti kad je svu ljubav iz njenog srca imalo slikarstvo i ruska literatura i kad je pored sve svoje iskrene ali smešne ozbiljnosti i pored sve svoje istinite, ali nerazborite inteligencije imala vrlo detinjastih snova. Priroda voli da se naruga čoveku: kad smo najbolji, onda smo najgluplji...“

  Ver livro