Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Сан и снови - Психолошке студије...

  Лев Николаевич Толстой

  • 0
  • 0
  • 0

  Шта ако снови не би били мистична енигма, већ жива лабораторија ума? У „Сну и сновима“ Алфред Мори, пионир експерименталне психологије у 19. веку, спроводи фасцинантно истраживање о томе шта се дешава када свест ослаби: генеза снова, низ слика, улога памћења, хипнагогичне илузије, ноћне море, месечарење, екстаза, хипнотизам, опијеност, делиријум… Ништа није препуштено случају. Као неуморни посматрач самог себе, Мори умножава експерименте и прецизне записе (изазвана буђења, чулни стимулуси током сна, подударности између стварних сензација и сцена у сновима) да би расклопио механику сањања и њене блиске везе са телом, чулима и памћењем. Како се странице нижу, бришу се границе између сна, лудила и генијалности: ум повезује кроз асонанцу, појачава утиске, ствара уверљиве халуцинације и понекад открива заборављена сећања. Јасан, методичан и често изненађујући, овај класик доводи у дијалог психологију, физиологију и фасцинантна сведочанства. За свакога ко поставља питања о машти, свести или тајни ноћи, ово је фундаментално, смело и упадљиво модерно дело — које треба ослушкивати као научну и интимну авантуру у којој сан учи да говори.

  Zum Buch

• 

  Dnevnik jednog dobrovoljca

  Pera Todorović

  • 0
  • 0
  • 0

  Ova knjiga predstavlja autentično svedočanstvo o srpsko-turskom ratu 1876. godine, napisano iz prve ruke od strane Pere Todorovića, novinara i učesnika u borbama. Kroz svoje zapise, Todorović daje živopisne prikaze svakodnevnog života dobrovoljaca – od prvih koraka na frontu, entuzijazma i patriotizma, do surovih borbi, stradanja i razočaranja. 
  Njegov dnevnik nije samo ratna hronika, već i duboko lično svedočanstvo o iskušenjima kroz koja su prolazili srpski borci. Pišući bez ulepšavanja, on beleži ne samo herojske trenutke, već i umor, glad, bolesti i neizvesnost koja je obeležila ratne dane. Kroz introspektivne delove, autor preispituje motive dobrovoljaca, odnos prema oficirima, savezničkim snagama i neprijatelju, dajući čitaocu jedinstven uvid u atmosferu tog vremena. 
  Dnevnik jednog dobrovoljca je jedno od najznačajnijih memoarskih dela srpske književnosti iz 19. veka, nezaobilazno štivo za sve koji žele da razumeju duh i stvarnost srpskih ratova za oslobođenje.

  Zum Buch

• 

  Pesme za decu

  Jovan ović Zmaj

  • 0
  • 0
  • 0

  Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Pesme su pogodne za divne poslepodnevne trenutke ili kao priče za laku noć. Za decu svih uzrasta. Pesme: "Vetar, Srda, Materina maza, Mali konjanik, Dete i leptir, Ala je lep ovaj svet, Pačija škola, Mali div, Zima, zima, e pa šta je, Zeka iz jendeka, Patak i žabe, Nećeš Lijo što si htela, Ćuran i vrabac, Mačak ide mišu u svatove, Šta ja vidim, Kucina kuća, Čudni su to pilići, 4 male mačke, Prljave ruke, Hvala, Da sam ja kralj, Majka čita knjižicu, Mali Jova, Mati, Koje je bolje, Pesma o pesmi, Lepa reč, Posadi drvo, Dobar drug, Istina, Poštenje, Laž, Ptica u kavezu, Deda i unukKaži mi kaži, Žaba čita novine, Ala su to grdne muke, Bela šteta, Đacima na početku školske godine, Deda i unuka, Golema repa". Čita Radmila Šinke.The chosen poems by Jovan Jovanović Zmaj. The poems are suitable for wonderful moments in the afternoon or as bedtime stories. For children of all ages. Read by Radmila Schinke.Die ausgewählten Gedichte von Jovan Jovanović Zmaj. Die Gedichte eignen sich für wunderbare Momente am Nachmittag oder als Gute-Nacht-Geschichten. Für Kinder jeden Alters. Gelesen von Radmila Schinke.

  Zum Buch

• 

  Novi svet

  H. Dž. Vels

  • 0
  • 0
  • 0

  ... Ima izvesnih, iako ne odveć jakih razloga koji se mogu istaviti protiv shvatanja da ova istorija nije ništa drugo do sanjalačko maštanje sjajnog publiciste. Izlažem te razloge čitaocu, ali ne pokušavam da mu ih namećem. Pre svega moram reći da je ova Istorija budućnosti već sad nešto malo potvrđena stvarnim događajima.

  Zum Buch

• 

  Beogradski književni časopis br...

  Beogradski književni časopis

  • 0
  • 0
  • 0

  Beogradski književni časopis, broj 70-71 za jesen i zimu 2023.
   
  ■■■ PROMENADALaslo Vegel: Play ŠinkoAmar Ličina: Pesme u proziAleksandra Jovičić Đinović: Antibajka za dobre devojčice Drago Glamuzina: Noćni portir Aida Camović: Pesme Lena Rut Stefanović: Pesme Anđela Bulajić: Pesme Ivan Antić: Kazaljka Jelica Kiso: Desetoprsta Nenad Jovanović: Superglad Lazar Pavlović: Thug Life Nenad Rizvanović: Intervencije Radenko Vadanjel: Rat dugmadi Mirko Demić: Fini prašak u gruboj zemljanoj činiji 
   
  ■■■ SVETlarnikGili Haimovič: Pesme Dejan Trajkoski: Osam pesama Deim Miftari: Pesme Ben Lerner: Trajekt 
   
  ■■■ KRITIKADanijela Repman: Dobro došli u zemlju poslednjih ljudi(S. Jelenković: Radio Itaka / Bez tereta) Dragan Babić: Sva su jutra u bolnici siva(P. Obradović: Srž) Branko Ćurčić: Kontraš(U. Šajtinac: Koljka i Sašenjka) Lenka Nastasić: Lebdenje među rečima(D. Pavlov: Put u Liliput) Vojislava Crnjanski Spasojević: O patrijarhatu, diktaturi i (ne)slobodi: ženski glasovi o komunističkoj Albaniji (L. Ipi: Slobodna: Odrastanje na kraju istorije, O. Vorpsi:Zemlja u kojoj se nikad ne umire, M. Rejmer: Blato slađeod meda: glasovi komunisitčke Albanije) Tihana Tica: Književnost koja zaustavlja vreme(K. Kvas: Žena koja zaustavlja satove) Sanja Perić: O ratničkoj i pesničkoj časti(J. Maričević Balać: Arsenal) Jelena Marinkov: Kičica i paleta za slikanje umetnika(I. Josimov: Cipele ušnirane zmijama) 
   
  ■■■ TUMAČENjATibor Varadi: Promena društvenog sistema? Vanja Vidić: Kaligulina umetnost kao ubistvena naprava:apsurd, romantika, ideal Saša Ćirić: Nekoliko fragmenata o čitanju, a i pisanje je tu negde, neizbežno 
   
  ■■■ BEOGRADSKI SVEMIRJelena Ognjenović: Stvaranje samoubice 
   
  ■■■ Autori i prevodioci Beogradskog književnog časopisa

  Zum Buch

• 

  Tajni čuvari hrišćanstva

  Marko Lopušina

  • 0
  • 0
  • 0

  Arheolozi i istoričari su na više lokacija u Srbiji pronašli tragove viteške kulture i vitezova templara. Neki srpski vladari i sami su bili templari i sioni. Stefan Nemanja je osnivač Reda Svetog Stefana, zavetnog reda svih kasnijih Nemanjića, i svi vladari ove loze bili su u njemu. On je utemeljio i Bratstvo Svetog Đorđa, 1171. godine, organizacijom i načinom života svojih članova vrlo slično redu templara. Članovi Bratstva Svetog Đorđa su kod Nemanjića bili i „vitezovi monasi“, jer su se bavili čuvanjem relikvija, verovatno i čuvanjem imovine Crkve i države, i nije nemoguće da su organizovano odlazili u Svetu zemlju i učestvovali u pohodima krstaša. Pripadnici Bratstva bi se po okončanju vojne karijere zamonašili, nisu se vraćali svetovnom životu, i po tome najviše podsećaju na templare, takođe vitezove-monahe.
  Pretpostavke su da su vitezovi reda Zmaja bili car Dušan Silni, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ i despot Vuk Branković, kosovski junaci Miloš Obilić, Milan Toplica i Ivan Kosančić, patrijarh Arsenije Crnojević, ustanici Janko Katić, Stojan Čupić, Vasa Čarapić, Jovan Jovanović Zmaj, ali i knez Aleksandar Pavlov Karađorđević i princ Vladimir Karađorđević...
  Slobodnim zidarima pripadali su veliki duhovnici – dva mitropolita, Metodije i Stratimirović, jedan knez i jedan kralj, ali i dva velika prosvetitelja Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić...

  Zum Buch