S Kosova na sinje more

Branislav Nušić

Sinopse

„... Kad nastanu jesenji dani, na Kosovu svako jutro legne magla koja se postepeno razređuje što se sunce više penje, pa kad se ona sasvim razbije, nastane najlepši dan. Tih dana, izjutra je studeno te se čovek mrzne a na podne je žega nesnošljiva.
Jednoga od tih dana početkom meseca avgusta, krenem se u četiri sata izjutra iz Prištine na put s Kosova na Sinje more, kako sam ga i u naslovu ovih mojih beležaka označio.
U Prištini još sve spava. Kapci na dućanima su spušteni i debelim katancima zakopčani za ćepenke. Pogde i gde samo kafedžija već otvorio kapak na svome malom dućančetu okićenom džezvicama razne veličine, izneo na sokak mangal pun uglja pa ga, još sanjiv, raspaljuje mašući metlom. Tamo dalje, pred hanom, uspremaju se putnička kola; kočijaš vezuje kanapom nešto na dizginama što se sinoć prekinulo, a prljavo hansko momče donosi pune kofe i pljuska točkove na kolima da spere blato, što su ga kola juče ponela s puta. Psi, one gomile sokačkih pasa sa orijenta koji kad nastanu hladne noći spavaju pribijeni jedno uz drugo na kaldrmi, već su počeli da se razmotavaju iz tih svojih klupčadi i da se protežu očekujući, sa opravdanom nestrpljivošću, da se otvore kasapnice. Na onoj česmi na ćošku, umiva se jedan hodža i pere noge brižljivo kao i lice da se zatim popne na visoko minare i jasnim, zvonkim glasom, oglasi prvi jutarnji pozdrav Bogu...“

Disponível desde: 21/05/2022.

Outros livros que poderiam interessá-lo

Аутобусом До Енклаве - Осврти И...

Francescorocco ”Ciccio” Tulliani

Дуг је то пут, кривудав на многим местима, разнолик у пејзажу који се мења и који нуди сензације које с времена на време изазива. Путовање веома слично тешком и дугом путу „нормализације“ у односима Косова и Србије.
Отприлике неких 500 километара који делe српску престоницу Београд од Гораждевца, српске енклаве на западу Косова, управо представљају својеврсну метафору за ову причу.
Опис виђених места и релативна размишљања о путовању имају за циљ да заинтригирају и изазову сумње, а не да дају упаковану сигурност. Радије умножите питања него да се задовољите са неколико извесности.
Из тог разлога, читалац ће пронаћи кључне речи (догађаја, места, имена, акронима) које су овде евиденциране као „мамац“ за његову радозналост. Речи које ће моћи да му помогну да прошири и продуби ову причу или чак да је учини „својом“ ако то жели. Једини савети ( од оног специфичног или уопштено) на које ћете с времена на време наићи су они који указују на склоност самом путовању сматрајући га готово идеалним и то без обзира на руту којом се иде. 
На крају крајева, зар не постоји стална размена између онога што видимо изван себе и онога што осећамо у себи? Зар та два аспекта не утичу један на други? Сам живот је путовање у коме гледате око себе, а у путовању завирујете у себе.
У причи о овом путовању налази се делић мог живота.

PUBLISHER: TEKTIME

Ver livro

Staza pored puta

Jovan Ducic

Pored toga što je bio vrhunski pesnik i putopisac, Jovan Dučić je, kao vrstan tumač književnih i istorijskih prilika, dao veliki doprinos razvoju eseja kod Srba. Kako je bio opsednut istorijom, tako su u ovoj knjizi eseja i članaka svoje mesto našle neke bitne istorijske ličnosti – poput kralja Petra Karađorđevića, prema čijoj duhovnoj svestranosti autor izražava velike simpatije, ili radikal Nikola Pašić, ćutljiv ali dostojanstven... U eseju „Suton jedne slave“ dotiče se i istorije habzburških vladara, a tekst „S Dragišom u Anadoliji“ opisuje Carigrad 1939. godine, te se širi i prostorni i vremenski kontekst.
Važno mesto među esejima zauzima tekst o Mostaru, kroz koji nas, nostalgičnim tonom, Dučić vodi u grad svoje mladosti koji je u njegovom sećanju ostao poprište najnevinijih dečačkih igrarija sa životom i svetom.
U knjizi Staza pored puta Dučić sagledava kulturnu baštinu kroz dijalog istorije i tradicije s modernim vremenom, međutim, ako izuzmemo taj društvenoistorijski kontekst, autor je kroz svoje eseje prošao i stazom samootkrivanja...

Ver livro

Аутобусом До Енклаве - Осврти И...

Francescorocco ”Ciccio” Tulliani

Дуг је то пут, кривудав на многим местима, разнолик у пејзажу који се мења и који нуди сензације које с времена на време изазива. Путовање веома слично тешком и дугом путу „нормализације“ у односима Косова и Србије.
Отприлике неких 500 километара који делe српску престоницу Београд од Гораждевца, српске енклаве на западу Косова, управо представљају својеврсну метафору за ову причу.
Опис виђених места и релативна размишљања о путовању имају за циљ да заинтригирају и изазову сумње, а не да дају упаковану сигурност. Радије умножите питања него да се задовољите са неколико извесности.
Из тог разлога, читалац ће пронаћи кључне речи (догађаја, места, имена, акронима) које су овде евиденциране као „мамац“ за његову радозналост. Речи које ће моћи да му помогну да прошири и продуби ову причу или чак да је учини „својом“ ако то жели. Једини савети ( од оног специфичног или уопштено) на које ћете с времена на време наићи су они који указују на склоност самом путовању сматрајући га готово идеалним и то без обзира на руту којом се иде. 
На крају крајева, зар не постоји стална размена између онога што видимо изван себе и онога што осећамо у себи? Зар та два аспекта не утичу један на други? Сам живот је путовање у коме гледате око себе, а у путовању завирујете у себе.
У причи о овом путовању налази се делић мог живота.

Ver livro