Maison d'édition: Memoria Liber Publishing
Prava ljubav snagom plime ruši klasne razlike, briše predrasude i ublažava životne tragedije. Junaci romana Magična moć ljubavi vođeni žudnjom prevazilaze naizgled nepremostive prepreke do ostvarenja svojih snova. Dva sveta, prostorno i vremenski bliska, a suštinski daleka, svet radničke klase i svet otmenih industrijalaca, ujediniće velika sila – prava ljubav.
O ljudskim ljubavima i porodičnim odnosima malo ih je na našem jeziku pisalo s takvom toplinom i dubokim poznavanjem karaktera i društvenih prilika kako je to radila Milica Jakovljević, koju su čitaoci svih generacija i sad već različitih epoha zavoleli pod imenom Mir-Jam. Mladi činovnik kome preti „redukcija“; devojka iz siromašne činovničke porodice koja želi u visoko društvo i dobrostojećeg muža; maturantkinje zaljubljene u oficira koji stanuje preko puta škole i ni kriv ni dužan je uzrok svakojekih spletki usplahirene ženskadije; žene koje bi da obrlate muževe da urade što one hoće; neverne žene i ljubavnici koji nečasno napuštaju devojke s kojima su se zabavili... Likovi i sudbine prepoznatljivi u svakom dobu, i stoga uvek bliski, čak i danas, kada više ne znamo šta znači trošak za „kòst i stan“, i ne sećamo se ni šta je „heniranje“ frizure ni ko su ambiturijenti... Ove priče će vam dočarati kakav je svet nekada bio, i mada je povremeno okrutan prema svojim savremenicima i junacima – kao što je život vazda – učiniće da vam se on učini boljim, humanijim, s mnogo ukusa, mirisa i boja koje su se s vremenom izgubile...Voir livre
Savremeni markiz od Karabasa kupio je veličanstven zamak u Aršansiju. Ali ko je taj imućni stranac čiji je dolazak bacio u zaborav Lorenca Damplema, koji se iz Afrike vratio osiromašen, kao što su svi predvideli? Ljubav razotkriva tajnu, a to je tek jedan motiv na kojem se zasniva ovaj roman...Voir livre
Jedna od najboljih knjiga naše najčitanije autorke međuratne književnosti. Knjiga je satkana od nežnosti i osećanja koje može da pretvori u reči samo ženska ruka, uzbudljivog zapleta, neizvesne priče, neočekivanih obrta i, naravno, sa srećnim završetkom. Glavna junakinja ovog dela, Anđelka, tražeći ljubav i svoje mesto u društvu neminovno dolazi u sukob s konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu kojim vladaju muškarci, Anđelka će svojom dobrotom i plemenitošću savladati sve prepreke i pronaći svoju sreću.Voir livre
Uži izbor za nagrade Buker, 2017,i IMPAC Dablin, 2019. Nagrada za fikciju Los Angeles Timesa, 2017. Nagrada Aspen Words, 2018. Bestseler magazina The New York Times, People, Entertainment Weekly, GQ... Svi smo mi migranti kroz vreme. Nadija i Said upoznaju se na večernjim predavanjima u neimenovanom gradu koji se već izvesno vreme „koleba na ivici provalije“ ‒ ratne. Najpre se druže, a potom upuštaju u tajnu ljubavnu vezu. Istovremeno, sve češće bivaju izloženi oružanim razmiricama i bombaškim napadima. Nakon što militantne skupine preuzmu vlast, ovaj par odlučuje da napusti zemlju i potraži sreću negde drugde, na Zapadu. Iako im na početku bilo kakva mogućnost bega izgleda nemoguća, uskoro počinje da se širi glasina da se diljem grada otvaraju tajanstvena vrata koja vode na sigurnija mesta, portali ka budućnosti, prolazi koji oživljavaju nadu u neki bolji, pravedniji život. Kako nasilje eskalira, Nadija i Said odlučuju da rizikuju, napuste zavičaj i svoje stare živote i prođu kroz vrata... Veštom narativnom tehnikom, uz čest upliv magijskog realizma, u romanu Izlaz – Zapad Hamid efektno tematizuje najveće moralne teme savremenog sveta – pitanje ljudi koji žive u ratnim zonama, u tranzitu, pitanje izbeglica i migranata, tražilaca azila... Što smo, simbolički, svi mi. Drži nas u zapitanosti nad time da li potraga za nekim boljim svetom osigurava mir i blagostanje, ili ostavljanje jednog rata za sobom znači svesno upuštanje u drugi. Izuzetno intiman pogled na aktuelnu temu današnjice, roman Izlaz – Zapad donosi nezaboravnu savremenu, a istovremeno univerzalnu priču o borbi, ljubavi i hrabrosti. Prevod sa engleskog: Vesna StojkovićVoir livre
Nedavno veoma zamašan broj plemića uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se dočepa Engleske. O njihovom spasenju hođahu čudne glasine; i ta bekstva učestavahu i začudno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio čitavoj porodici plemića da umakne kroz Severnu kapiju, takoreći ispred njegovog nosa. Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza čija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne tiče, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospođi Giljotini. Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše čudni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vođstvom čoveka čija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. Čudne priče pričahu se kako on i oni plemići što bi ih on spasao odjednom, čim bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim načinom. Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se tiče njihovog vođe o njemu se nikad ne govoraše drugačije već s mističnom jezom. Građanin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog mističnog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce.Voir livre
[...] čini se kao da se filozofija bavi samo istinom, ali nam možda daruje samo fantazije, dok se za književnost, naprotiv, čini da se bavi samo fantazijama, ali nam možda daruje istinu. Leto 1938. Nad Lisabonom koji klone pod represivnim Salazarovim režimom, nadvija se senka Španije u kojoj je pri kraju građanski rat, dok u Evropi započinje Drugi svetski. Pereira je vremešni urednik kulturne rubrike drugorazrednih novina. Apatičan i bez ideala, vodi tih i monoton život, potpuno nezainteresovan za političku stvarnost oko sebe. Susret sa mladim levičarem Monteirom Rosijem donosi dramatičan preokret u Pereirinoj svakodnevici i uslovljava njegovo intenzivno unutrašnje sazrevanje, koje rezultira političkim buđenjem i činom pobune. Ovo remek-delo oda je ličnom doprinosu u borbi protiv nesloboda, moralnoj odgovornosti intelektualaca pred zlom, istini koja nalazi put uprkos tiraniji i cenzuri, a sadrži gotovo sve najvažnije karakteristike Tabukijeve poetike: preispitivanje odnosa između književnosti i istorije, intertekstualnost, posvećenost Portugalu.Tabuki se bavi pasivnim posmatračima, onima koji svoje živote žive neometano „širom zatvorenih očiju“, tako omogućavajući zlu da se lakše širi. Čim je objavljen 1994. godine, Pereira tvrdi da... postao je klasik italijanske književnosti, iste godine imao je čak 13 izdanja u Italiji i osvojio prestižne nagrade nagrade: Kampijelo, Vijaređo i Skano. Po knjizi je naredne godine snimljen istoimeni film u režiji Roberta Faence, sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi. Prevod sa italijanskog: Ana Srbinović i Elizabet Vasiljević *** „Briljantno ... o likovima ćete razmišljati nedeljama.“ ― Guardian „Delo u visoko estetskom maniru, istorijski roman izliven u delikatno evokativnoj prozi i ispunjen duhovitim referencama na velikane moderne evropske književnosti. U ovoj knjizi, Italijani mogu da ispituju svoju političku savest kroz sliku prošlosti druge zemlje. Zadovoljstva koja se mogu doživeti u Pereiri bogata su i raznovrsna, ali što je najbolje od svega je što je u pitanju štivo u kom se izuzetno uživa.“ ― The New York Times „Misteriozno, preteće, očaravajuće i zadivljujuće ... remek-delo sažetosti.“ Mohsin Hamid „Suptilno, vešto i jasno. Toliko je jasno, u stvari, da možete videti veoma dug put dole, u srce jednog manjkavog, ali hrabrog ljudskog bića, u bolest nacije, u dubine političkog zla. To je najupečatljiviji roman koji sam pročitao poslednjih godina, i jedan od retkih koji se čini zaista neophodnim.“ Filip PulmanVoir livre
