Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Smeh u tami

  Vladimir Nabokov

  • 0
  • 0
  • 0

  Ugledni, bogati kritičar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kćerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saučesnik u zaveri, saučesnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj učestvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj način, Nabokov već u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernističke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upućuje čitaoca da preispita odnos između stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepliće motive umetničke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako oveštalu priču o neverstvu, ljubavnom trouglu i zločinu pretvara u crnu komediju obogaćenu motivima nemačkog ekspresionizma u čijoj se osnovi nalazi uobičajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.

  Zum Buch

• 

  Glumica

  En Enrajt

  • 0
  • 0
  • 0

  Ko je bila Ketrin O’Del, najpoznatija irska glumica na svetu?
   
  Zašto je na kraju završila u mentalnoj ustanovi? Kakvu je to mračnu tajnu krila?
   
  Nora istražuje prošlost svoje majke Ketrin, otkrivajući istine o glamuroznom svetu filma i pozornice, ali i o porodičnoj istoriji, majčinstvu, ljubavi, traumi. Ketrin O’Del nije bila samo najveća diva jednog vremena. Bila je složena ličnost, umetnica raskošnog talenta, ali i osetljiva i nesigurna žena u potrazi za podrškom i priznanjem, istovremeno moćna i jaka, majka puna ljubavi za svoju ćerku, odlučna da je zaštiti.
   
  En Enrajt je maestralna pripovedačica koja nam priču o Ketrin O’Del donosi s filmskom živopisnošću, kombinujući opise života iza kulisa s intimnim, emotivno snažnim trenucima između majke i ćerke.
   
  Glumica je roman o propustljivoj granici između slave i stvarnosti, filma i svakodnevice. To je priča koja preispituje cenu koju plaćamo za umetnost i kako nas prošlost oblikuje na načine koje tek kasnije razumemo.

  Zum Buch

• 

  Žuta porodica i druge priče

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  Žuta porodica i druge priče predstavlja zbirku priča inspirisanih kućnim ljubimcima i životinjama uopšte. Kako one razmišljaju, kako se ponašaju, ali i kako utiču na ljude, a pre svega na decu. Koliko su nam ta mala i često krhka bića poput kanarinaca slična, da li neke od naših osobina imaju i oni i kako sve to prepoznajemo i u njihovim dogodovštinama uživamo. Autorka je maestralno obradila temu emotivnog povezivanja dece i ljubimaca. U ovim pričama pored najmlađih mogu da uživaju čitaoci svih uzrasta koji vole životinje i koji su uspeli da u sebi sačuvaju dečju iskrenost i razdraganost.

  Zum Buch

• 

  Godine

  Ani Erno

  • 0
  • 0
  • 0

  Godine su mi bile u fokusu jer su njen magnum opus, objavljene su u poznim autorkinim godinama, nakon značajnih romana kao što su Mesto pod suncem, Događaj, Jedna žena… i sva ta prethodna ali i naknadna ostvarenja kulminiraju u Godinama i, s druge strane, istovremeno iz njih izviru, i tematski, i stilski i vrednosno. U Godinama, kao uostalom i u svim drugim njenim romanima, sebe i svet piše žena. Međutim, za razliku od drugih dela, ovim romanom obuhvaćen je znatan period, od kraja Drugog svetskog rata, tačnije od početka pedesetih, do početka dvehiljaditih, kroz koji je autorka pokazala kako se menjaju društveni položaj žene, porodica i porodični odnosi, brak, razilaze i kohabitiraju ideologije, pojačava ili slabi interakcija društva i pojedinca, kako nas menjaju nove tehnologije. Pisala je o tome kako smo od slobodarskih revolucija (u Godinama simbolički izraženih kroz ’68) stigli do brutalnog konzumerizma, o odnosu prema imigrantima, problemu s kojim se Francuska već dugo suočava a odnedavno i čitav svet. Pisala je o svom društvenom poreklu, radničkoj klasi, kako pobeći od nje i nastaviti borbu za nju. Roman je prepun zapisa o političkim događajima u Francuskoj i svetu, gde su feministički, socijalni i egzistencijalistički modeli, obrađeni u širem društvenom i dužem vremenskom kontekstu, dobili produbljena značenja.
   
  Između prve i poslednje rečenice: Sve će slike nestati i Sačuvati nešto od vremena u kom nikad nećemo biti, odvija se čitav jedan život, čitava istorija jedne zemlje, čitavo umetničko delo. I odvija se vreme. Ove dve rečenice su razlog pisanja romana, sve će slike nestati… Godine su takođe i roman o vremenu, o načinu da se vrate osećaji koji behu, a koji su nas sastavili takve kakvi jesmo. Osim što su otvorile mogućnost uzbudljivog komparativnog čitanja dva velika romana o vremenu (i Francuskoj), od jednog muškarca, genijalnog Marsela Prusta, i jedne žene, nobelovke Ani Erno, Godine su svakako značajan doprinos književnoj zapitanosti i uznemirenosti zbog te ravnodušne i, možda, jedine stvarne pojave – vremena.
   
  Zbog svega ovoga, za mene su Godine bile jedna od onih knjiga koje fale.
   
  Ljubica Pupezin, iz pogovora

  Zum Buch

• 

  Čekanje

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirka priča: „Čas stvaranja“, „Učenica“, „Čekanje“, „Pljusak“, „Kroz zaleđena polja“, „U sanatorijumu“, „Spasioci“, „Cveće“, „Nakaza“, „Invalid“, „Otac“, „Majka“, „Jesen“, „Redom“, „Čarape“, „Veliko čekanje“ i „Regrut“.

  Zum Buch

• 

  Zaverenici Jehove

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Ovaj roman obuhvata ključni period revolucije i Carstva, i govori o rojalističkoj zaveri nakon dolaska na vlast Napoleona Bonaparte.

  Zum Buch