Vrtlog

Hose Eustasio Rivera

Maison d'édition: Memoria Liber Publishing

Synopsis

Alisiju su hteli da udaju za matorog i bogatog zemljoposednika, ali ona se upustila u vezu sa siromašnim pesnikom i ženskarošem Arturom Kovom, kako bi se spasla neželjenog braka. Alisijin verenik osudi Artura na zatvor, i ljubavnici beže iz svog mesta. Odlaze u Kasanare. Posle raznih peripetija, lokalni moćnik Barera nepravedno optuži Artura za ubistvo jednog stočara, a Alisija ga ostavlja.
Arturo Kova s još nekoliko ljudi beži u Vićadu i, euforičan, lud i besan, za sobom pali ljanose. Usput sreću različita indijanska plemena, upoznaju njihove običaje, a ona ih opskrbljuju za dalji put.
Usput upoznaju Klementea Silvu, starca koji je radio na plantažama kaučuka ne bi li pronašao svog sina, koji je pobegao da radi u šumama kaučuka. Posle mnogo batina, zlostavljanja i ranjavanja u šumama kaučuka, posle osam godina, starac pronalazi sina, mrtvog, ali ne uspeva da dođe do njegovih kostiju. Arturo Kova reši da mu u tome pomogne. Na tom putu upoznaju „madonu“ Soraidu Ajram (verovatno neku „madam“) i od nje saznaju za Alisijinu sudbinu. Postala je Barerina robinja, ali i dalje voli Artura Kovu. Arturo na kraju pobeđuje Bareru i ponovo se sreće sa Alisijom, koja rađa Arturovo dete, ali u sedmom mesecu trudnoće. Beže u prašumu, i otad se ne zna više ništa o njima.

Disponible depuis: 28/12/2020.

D'autres livres qui pourraient vous intéresser

Zapisi dveju mladih žena

Onore de Balzak

Rene i Lujza, tek izašle iz samostana, slede dve različite sudbine. Da li u braku treba biti strasti? Ili u njemu tražimo razumnu sreću? Iza ovog „spora“ koji se vodi razmenom pisama, tuča gluvih se suprotstavlja dvema ambicijama: mudra Rene ne zahteva od života ništa manje nego luda Lujza. Debata o braku, Zapisi dveju mladih žena, takođe je priča o rivalstvu. A ako mudrost na kraju trijumfuje nad „romantičarima“ možda se ne treba previše oslanjati na ishod. „Radije bih da me ubije Lujza nego da dugo živim sa Rene“, rekao je Balzak.
Lujza i Rene napuštaju samostan u kome su uspostavile neraskidivo prijateljstvo. Bačene u vihor života kreću različitim putevima: izveštačenost pariskog života i pustoši smrtonosne strasti za jednu, i usamljenost u provincijskoj samoći i samopožrtvovanost na oltaru braka za drugu.

Voir livre

Egipatski golub

Konstantin Leontjev

Pozni, nezavršeni roman Egipatski golub, koji je Konstantin Leontjev pisao teško, sa izvesnim otporom (ali i sa užitkom), po mišljenju mnogih predstavlja jedno od najboljih piščevih ostvarenja. U njemu se ukrštaju rani i kasni Leontjev, ruska i istočnjačka tematika. Labava konstrukcija, lirsko načelo, kristalno jasan, slobodan i lak stil i balkanska tematika obeležja su ovog romana. S obzirom na to da su junaci romana diplomate u evropskim delovima Turskog carstva i da se opisuje diplomatska praksa velikih sila na perifernim područjima, moguće je (iako je reč o drugoj istorijskoj epohi) poređenje s Travničkom hronikom Ive Andrića.

Voir livre

Vikont od Braželona

Aleksandar Dima

Smešten u 1660-te i bavi se ranom vladavinom Luja XIV, roman je nazvan pričom o „poreklu“ kralja, „pričom o obrazovanju mladog čoveka koji je vladao preko 70 godina i postao jedan od najomiljenijih francuskih monarha“. Naravno, u romanu o Diminim musketarima, likovi igraju važnu ulogu u Lujevom obrazovanju.

Voir livre

Lovac na jelene

Džejms Fenimor Kuper

Ova serija priča koja je dobila naziv „Priča o Kožnoj Čarapi“ napisana je bez plana i doterivanja. Red kojim su se pojedine knjige pojavile bitno se razlikuje od onog kojim bi bile predate čitalačkoj publici da se išlo za redovnim tokom događaja. U Pionirima, koji su prvo napisani, Kožna Čarapa je prikazan kao već star čovek koga je zvuk sekire i dim naseljenika oterao s njegovih ranijih prebivališta u šumi. Poslednji Mohikanac, sledeća knjiga po redu izdanja, vraća čitaoce u mnogo ranije doba u životu našeg junaka i prikazuje ga kao sredovečna čoveka, u najboljoj muškoj snazi. U Preriji njegova se karijera završava i on umire. Prvobitna je namera bila da ga ovde ostavimo u očekivanju da bude brzo zaboravljen, kao što je slučaj s većinom ljudi. Ali iz osobitog obzira prema ovom čoveku, pisac ga je vaskrsnuo u Izvidniku, iza koga je, posle kraćeg vremena, došao Lovac na jelene da upotpuni seriju kao što sad postoji.
Dok je svih pet knjiga, koliko ih je napisano, objavljeno prvobitno po redu koji smo naveli, dotle je tok događaja koji su u vezi sa životom glavnog junaka sasvim drukčiji, kao što je već rečeno. Ako nam život Kožne Čarape posluži kao vođ, Lovac na jelene treba da bude prva knjiga, jer se u tom delu pojavljuje kao mladić; posle dolaze Poslednji Mohikanac, Izvidnik, Pioniri i Prerija. Ovaj se red drži toka događaja, iako je sasvim, različit od onog kojim su knjige objavljene. Pioniri su objavljeni 1822, a Lovac na jelene 1841, tako da razmak između njih iznosi devetnaest godina. Da li su ove poodmakle godine imale tendenciju da umanje vrednost poslednje knjige zbog smanjenja prvobitnog piščeva poleta ili da je povećaju zbog poboljšanog ukusa i zrelijeg razmišljanja, na drugima je da odluče.

Voir livre

Crna lala

Aleksandar Dima

Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

Voir livre

Rat žena

Aleksandar Dima

Baron de Kanol je čovek rastrzan građanskim ratom koji dominira Francuskom sredinom XVII veka. Iako naivni gaskonjski vojnik malo mari za politiku u pozadini bitaka, rastrzan je dubokom strašću prema dvema moćnim ženama na suprotnim stranama rata: prema Nanon Lartig, koja zdušno podržava kraljicu regentkinju Anu Austrijsku, i prema vikontesi Kamb, koja podržava pobunjeničke snage princeze Konde. Smešten u okolinu Bordoa tokom prvih turbulentnih godina vladavine Luja XIV, roman Rat žena u središtu pažnje ima ulogu tih dveju žena u bici za celu Francusku. Duhovit, dramatičan i romantičan, roman nudi ubedljivu sliku političkih intriga, snagu ljubavi i uzaludnost rata.

Voir livre