Sve one vole ljubav

Milica Jakovljević Mir-Jam

Beschreibung

Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovetki Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čeznja za samostalnošću, čime je u svoje priče unela i socijalnu problematiku.

Verfügbar seit: 11.09.2015.

Kurzgeschichten

Weitere Bücher, die Sie mögen werden

Kina

Nada Marinković

„...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja.

Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja.

Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima.
Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“

Zum Buch

Zasluženi odmor

Vladan Desnica

Kratke novele iz zaostavštine velikoga Vladana Desnice, objavljene u ovoj knjizi nakon punih pet i po decenija od piščeve smrti, predstavljaju ne samo literarni već i kulturološki događaj... Desnica nije bio pisac kratkog daha, naprotiv, njegove vizije zahvatale su daleko ispred njega i vremena u kome je stvarao. Na prvi pogled u Desničinoj pripovedačkoj prozi živi nekoliko primorskih lokaliteta i sličnih dramskih sudbina. U globalnom prikazu sve bi moglo da se svede na širi pojas zadarske sredine i na nekoliko ličnosti koje su, uglavnom, promašile u životu i povukle se u svoju samoću gde se sapliću i lome, propadaju u osećanju progonstva i samoprogonstva, doživljavaju apsurdne situacije prepune nepravdi, laži, hipokrizije... Rekonstrukcijom tragičnog ovaj vrsni pisac silazio je u samo dno čoveka i tako stvarao široke slike (istorijskih, društvenih I moralnih odnosa) i emotivne kontrapunkte u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života. Činjenica je da Desničino pripovedačko delo spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka nego uopšte, pa je shodno tome sasvim jasno zbog čega su mu i vreme i čitaoci ostali naklonjeni... 
Priredio i pogovor napisao Vladan Bajčeta ; predgovor Tonko Maroević

Zum Buch

Dvadeset stepenika i druge priče

Elija Koreja

Zbirka Dvadeset stepenika donosi jedanaest pripovedaka koje su sve napisane zbog nečije želje. Uhvaćena je, recimo, „drugi pogled“ na Ugledanje na ružu čuvene brazilske spisateljice Klaris Lispektor, dok je Noć u Ladendenu omaž Emili Bronte, a Jedinstvena dama lična posveta autorke samoj književnosti.
 
U svim pričama glavne su junakinje, smeštene u grotesknom univerzumu gde se dobro i zlo jedva razlikuju. „U pitanju je čudovišna, htonska ženstvenost, u nevidljivom vremenu. Začarane, osakaćene, žene obeležene fatalnom sudbinom, daleko od snova i uhvaćene u svoje priče, uz muškarce koji su tu gotovo uvek da potcrtaju tragičnu ženstvenost.“ (iz pogovora Ane Kuzmanović Jovanović)
 
Elija Koreja je značajna, upečatljiva, originalna i višestruko nagrađivana portugalska autorka koja prvi put pred srpskom čitalačkom publikom rasprostire svoj autentični književni univerzum.

Zum Buch

Daleko od Menhetna

Vukašin Štreker

Daleko od pozorista na Brodveju, galerija u Čelsiju, butika na Petoj Aveniji i kafea u Grinič Vilidžu, daleko od onoga što obično podrazumevamo pod Njujorkom, na obodima Bruklina, Kvinsa, Bronksa, Steten Ajlenda i Nju Džerzija odigravaju se male ljudske drame, u čijem sredistu je uvek Vuk, Štrekerov literarni alter-ego, klintistvudovski anti-heroj, usamljeni gradski desperados, lišen ideala, ali sa istančanim osećajem za pravdu koji mu ne dozvoljava da ostane po strani, i zahvaljujući kojem, na kraju, stvara svoj svet i svet plejade neobičnih likova sa kojima se susreće i čini ga udobnijim mestom za život.

Zum Buch