Kina

Nada Marinković

Summary

„...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja.

Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja.

Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima.
Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“

Available since: 07/25/2018.

Other books that might interest you

Trotamundos - De nómada digital...

Ian Boudreault

"En la era anterior al COVID-19, ser un trotamundos digital y llegar a todos los países del mundo parecía ser lo que estaba de moda, por lo que Ian ciertamente estaba marcando una tendencia" - Tony Wheeler, co-fundador de Lonely Planet

Trotamundos - Una verdadera y asombrosa historia de dedicación, perseverancia e innovación de espíritu empresarial y vida alternativa. Un testimonio de cómo impulsar los límites de la curiosidad humana hacia nuevas fronteras.

¿Qué podrías aprender de más de veinte años dando vueltas alrededor del mundo, diecisiete de ellos sin parar como emprendedor digital saliendo adelante con su propio esfuerzo? ¿Cuánto podría cambiar tu vida al explorar todos los países del mundo, un total de 230 países, incluidos los 195 reconocidos por las Naciones Unidas? ¡Este es el relato de un viaje increíble con giros, vueltas y aventuras perpetuas! Diecisiete años viviendo y trabajando desde una mochila, teniendo solo lo esencial para vivir cómodamente, junto con una oficina en casa para financiar los viajes a través de la maravilla de los ingresos pasivos. La historia de cómo un hombre destinado a una prometedora carrera de ingeniería se vio preocupado por la posibilidad de vivir una carrera de ratas a través de la rutina de nueve a cinco, desencadenando sus instintos nómadas para elegir una vida donde dedicara todos los días de su existencia a vivir, respirar y experimentar la libertad, la aventura y el asombro.

Un testimonio inspirador de formas alternativas de vivir la vida fuera del camino marcado que siempre hemos conocido. Una reflexión sobre el nivel de libertad que uno puede disfrutar cuando nos concedemos el derecho de hacerlo. Una sed de conocimiento guiada por el deseo de encontrarse con conciudadanos del mundo, desde tribus hasta la realeza, desde Afganistán hasta Zimbabue, por tierra, mar y aire. Un viaje motivado por un solo deseo: descubrir lo desconocido y vivir cada día como si fuera el último.

Renunciar a la seguridad y la comodidad de la civilización occidental no es precisamente lo más intuitivo. Esta es la historia de un soñador con pasión por los viajes que decide tirar su diploma de ingeniería recién ganado para arriesgar un camino extraordinario por la vida. El concepto de emprendimiento en línea aún era desconocido en ese momento, cuando este soñador decidió ser el pionero de un nuevo estilo de vida e ir “con todo” con una configuración nómada digital para financiar su amor por los viajes. Un viaje que lo guiaría de forma lenta pero segura a todos los países del mundo.

Un largo viaje que invariablemente traería consigo un catálogo de anécdotas jugosas e inesperadas. Su hábito de probar siempre el territorio y socializar en las situaciones más diversas lo llevó a infiltrarse en tribus en África, Oriente Medio y las Islas del Pacífico, unirse a las filas de las comunidades de surf en los mares más remotos e incluso compartir comidas con nómadas mongoles así como ministros afganos. Su estilo poco ortodoxo de viajar lo llevó a navegar por los siete mares desde buques de carga hasta yates, cruzando las fronteras internacionales a través de las selvas en motocicleta e incluso abordando trenes intercontinentales a través de decenas de miles de kilómetros, muchas veces enfrentándolo cara a cara con la realidad del mundo como a los horrores de la guerra en Siria, Yemen e Irak, mientras escapó de las manos del terrorismo en varias ocasiones.

Esta es la historia de un aventurero inquieto con entusiasmo por la vida.

Show book

Staza pored puta

Jovan Ducic

Pored toga što je bio vrhunski pesnik i putopisac, Jovan Dučić je, kao vrstan tumač književnih i istorijskih prilika, dao veliki doprinos razvoju eseja kod Srba. Kako je bio opsednut istorijom, tako su u ovoj knjizi eseja i članaka svoje mesto našle neke bitne istorijske ličnosti – poput kralja Petra Karađorđevića, prema čijoj duhovnoj svestranosti autor izražava velike simpatije, ili radikal Nikola Pašić, ćutljiv ali dostojanstven... U eseju „Suton jedne slave“ dotiče se i istorije habzburških vladara, a tekst „S Dragišom u Anadoliji“ opisuje Carigrad 1939. godine, te se širi i prostorni i vremenski kontekst.
Važno mesto među esejima zauzima tekst o Mostaru, kroz koji nas, nostalgičnim tonom, Dučić vodi u grad svoje mladosti koji je u njegovom sećanju ostao poprište najnevinijih dečačkih igrarija sa životom i svetom.
U knjizi Staza pored puta Dučić sagledava kulturnu baštinu kroz dijalog istorije i tradicije s modernim vremenom, međutim, ako izuzmemo taj društvenoistorijski kontekst, autor je kroz svoje eseje prošao i stazom samootkrivanja...

Show book

Rat za Afriku

Dušan Miklja

Povod i uzrok stranom prisustvu u Africi je njeno bogatstvo: četvrtina svetskih rezervi urana, polovina rezervi mangana, gotovo celokupne rezerve hroma i platine, dve trećine zlata, najviše dijamanata, najveće rezerve kobalta, vanadijuma, germanijuma, nafte i drugih strateških sirovina.

Show book

Stanice u vremenu

Nada Marinković

Nada Marinković danas slovi kao jedan od najboljih jugoslovenskih putopisaca. Ako ijedna, onda će baš ova njena knjiga taj renome neporecivo dokazati i potvrditi.
Stanice u vremenu, zapravo tri opsežna zapisa, o Sovjetskom Savezu, Gvineji, i Kambodži, nisu beleške dokona putnika isključivo željna atrakcija što ih neka zemlja pruža, nego je reč o delu koje čitaoca upućuje u tajne sveukupnog života tih zemalja, u njihovu sadašnjost i prošlost, u njihove krajolike i gradove, u njihovu civilizaciju i njihovu kulturu. Sve te komponente, nužne da bi se život jednoga naroda sagledao u svoj njegovoj kompaktnosti, Nada Marinković ponajčešće iskazuje kroz osobe koje na svojim putovanjima susreće i s kojima razgovara.
Polazeći od činjenice da je čovek istorijsko biće i da je u njemu sadržano sve ono što ga okružuje i u čemu stvaralački učestvuje, autorka uspeva da, portretišući najrazličitije ličnosti, opisujući pejzaže i spomenike, tragajući za prošlim u onom što je danas, ovu istinu sintetizuje u dokumentovan i ujedno umetnički izražaj.
Prostranstva Sovjetskog Saveza, žarku Gvineju, daleku Kambodžu, zemlje koje prosečan Evropljanin poznaje slabo ili nikako, Nada Marinković, zahvaljujući svojoj zamašnoj kulturi, opažačkim sposobnostima i snazi pravog pisca umetnika, otkriva i tumači do te mere jasno i plastično da nam se učini kako smo te krajeve i mi sami zajedno s njom proputovali i videli. Pričajući na primer o Kambodži, o geografskim i klimatskim specifičnostima te zemlje, o njenoj drevnoj i nadasve bogatoj kulturi, o njenoj religiji i umetnosti, o minulom i sadašnjem vremenu, autorka naprosto uspeva da portretiše čitav jedan narod, učiniti ga čitaocu bliskim i jasnim sa svim onim što u njemu kao njegova odlika počiva, uspeva da iskaže ono čime je uslovljeno njegovo narodno biće. A susreti sa znamenitim ljudima dotičnih zemalja, s velikim umetnicima, naučnicima i državnicima daju ovoj knjizi još i vrednost nesvakidašnjeg dokumenta.
Nada Marinković ume da odabere: kazuje o onome što je najzanimljivije i najznačajnije; zna ova spisateljica, uz to, da zauzme i vlastiti stav prema činjenicama koje saopštava, pa su Stanice u vremenu ne samo knjiga koja se rado čita zbog sadržaja nego je to ujedno i delo koje svedoči o stvaralačkoj snazi svoga tvorca.

Show book

S Kosova na sinje more

Branislav Nušić

„... Kad nastanu jesenji dani, na Kosovu svako jutro legne magla koja se postepeno razređuje što se sunce više penje, pa kad se ona sasvim razbije, nastane najlepši dan. Tih dana, izjutra je studeno te se čovek mrzne a na podne je žega nesnošljiva.
Jednoga od tih dana početkom meseca avgusta, krenem se u četiri sata izjutra iz Prištine na put s Kosova na Sinje more, kako sam ga i u naslovu ovih mojih beležaka označio.
U Prištini još sve spava. Kapci na dućanima su spušteni i debelim katancima zakopčani za ćepenke. Pogde i gde samo kafedžija već otvorio kapak na svome malom dućančetu okićenom džezvicama razne veličine, izneo na sokak mangal pun uglja pa ga, još sanjiv, raspaljuje mašući metlom. Tamo dalje, pred hanom, uspremaju se putnička kola; kočijaš vezuje kanapom nešto na dizginama što se sinoć prekinulo, a prljavo hansko momče donosi pune kofe i pljuska točkove na kolima da spere blato, što su ga kola juče ponela s puta. Psi, one gomile sokačkih pasa sa orijenta koji kad nastanu hladne noći spavaju pribijeni jedno uz drugo na kaldrmi, već su počeli da se razmotavaju iz tih svojih klupčadi i da se protežu očekujući, sa opravdanom nestrpljivošću, da se otvore kasapnice. Na onoj česmi na ćošku, umiva se jedan hodža i pere noge brižljivo kao i lice da se zatim popne na visoko minare i jasnim, zvonkim glasom, oglasi prvi jutarnji pozdrav Bogu...“

Show book

Jasna Poljana

Nada Marinković

„Ponekad mislim da sam opsednuta životom i ljudima. Svet nije lep zbog onoga što je u njemu večno lepo i što nepromenljivo stoji nasuprot naših raspoloženja; lepotu sveta čine ljudi, oni uspeli i oni izuzetni. To sam najpre otkrila slučajno, u času zbunjenosti i usamljenosti, kada sam umesto bekstva izabrala traženje. Posle je došla svesna želja da takve ljude sretnem, neki su mi sami dolazili na put.

Saznala sam i to da postoji jedna klasa ljudi, čvrsto povezana istim težnjama i shvatanjima, iako podeljena nacionalnostima, čak i rasama. Oni prolaze mimo nas i žive među nama, i, često, tek kada iščeznu, po svetlom tragu koji je ostao iza njih mi shvatamo koliko su jači od svoje smrti. Tada je kasno da ih darujemo i da ih žalimo, ostaje samo da prihvatimo bogatstvo koje su nam ostavili.
U vremenu u kome živimo ovakve reči čine se, možda, preteranim. Međutim, takvi izuzetni ljudi postoje i ja sam ih sretala. Oni su kao oaze svetlosti, kao čiste i jasne poljane na kojima svako može naći onu neophodnu meru spokojstva nužnu da se življenje ne pretvori u lutanje. Posmatrati svet, čitati knjige, naslove s prvih stranica novina, i misliti šta ovaj ili onaj čovek koga poštujemo, čiju misao volimo, o tome kaže. Ne biti sam u nespokojstvu i brizi, u razočaranju, u svim tim protivurečnostima koje se oko nas stežu kao ledeni obruč. Ništa se ne može graditi bez poverenja: ni ljubav ni prijateljstvo, niti bilo kakvo delo zajednice; poverenje je ona gvozdena konstrukcija koja telu građevine omogućava stamenost i život. To poverenje ne živi ni u pticama ni u bilju, čovek je njegov bujni ili usahli izvor. Eto, jedino zato idem stopama čoveka, vreme mi je pokazalo da put nije pogrešan. Htela bih jednom da ih sve saberem i opišem, one viđene i značajne, i one, po merilu sveta, sasvim beznačajne; tako bi se moglo dokazati da svet u kome smo živeli nije bio lišen bogatstva i zračenja, ako su se ona želela i htela otkriti.“

Show book