Verlag: Memoria Liber Publishing
Roman Otmica muškarca odlikuje mnoštvo likova i uporednih ljubavnih priča. Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su žalost i razočaranja, ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja, a sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života.
Jedna od najboljih knjiga naše najčitanije autorke međuratne književnosti. Knjiga je satkana od nežnosti i osećanja koje može da pretvori u reči samo ženska ruka, uzbudljivog zapleta, neizvesne priče, neočekivanih obrta i, naravno, sa srećnim završetkom. Glavna junakinja ovog dela, Anđelka, tražeći ljubav i svoje mesto u društvu neminovno dolazi u sukob s konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu kojim vladaju muškarci, Anđelka će svojom dobrotom i plemenitošću savladati sve prepreke i pronaći svoju sreću.Zum Buch
Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam. Pored ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku između dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama.Zum Buch
Roman Mutna i krvava prati tragičnu sudbinu Emilije Paprat, proslavljene glumice beogradskog pozorišta. Nakon saobraćajne nesreće Emilija će zavisiti od sluškinja ‒ najraznovrsnijih ženskih likova sa društvene margine kroz koje je istaknut i problem socijalne nejednakosti i nepravde. Drugi narativni tok romana prati dramatičnu priču porodice Kostić koju Emiliji pripovedaju njene bliske prijateljice. Sve likove povezuje duboka nesreća i tragičnost ljudske sudbine, „mutna, krvava reka“ – večni rat „između smrti i života, zla i dobra, svirepe borbe za blagostanje i raskoš i očajne borbe za hleb i pokrivač“.Zum Buch
[...] čini se kao da se filozofija bavi samo istinom, ali nam možda daruje samo fantazije, dok se za književnost, naprotiv, čini da se bavi samo fantazijama, ali nam možda daruje istinu. Leto 1938. Nad Lisabonom koji klone pod represivnim Salazarovim režimom, nadvija se senka Španije u kojoj je pri kraju građanski rat, dok u Evropi započinje Drugi svetski. Pereira je vremešni urednik kulturne rubrike drugorazrednih novina. Apatičan i bez ideala, vodi tih i monoton život, potpuno nezainteresovan za političku stvarnost oko sebe. Susret sa mladim levičarem Monteirom Rosijem donosi dramatičan preokret u Pereirinoj svakodnevici i uslovljava njegovo intenzivno unutrašnje sazrevanje, koje rezultira političkim buđenjem i činom pobune. Ovo remek-delo oda je ličnom doprinosu u borbi protiv nesloboda, moralnoj odgovornosti intelektualaca pred zlom, istini koja nalazi put uprkos tiraniji i cenzuri, a sadrži gotovo sve najvažnije karakteristike Tabukijeve poetike: preispitivanje odnosa između književnosti i istorije, intertekstualnost, posvećenost Portugalu.Tabuki se bavi pasivnim posmatračima, onima koji svoje živote žive neometano „širom zatvorenih očiju“, tako omogućavajući zlu da se lakše širi. Čim je objavljen 1994. godine, Pereira tvrdi da... postao je klasik italijanske književnosti, iste godine imao je čak 13 izdanja u Italiji i osvojio prestižne nagrade nagrade: Kampijelo, Vijaređo i Skano. Po knjizi je naredne godine snimljen istoimeni film u režiji Roberta Faence, sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi. Prevod sa italijanskog: Ana Srbinović i Elizabet Vasiljević *** „Briljantno ... o likovima ćete razmišljati nedeljama.“ ― Guardian „Delo u visoko estetskom maniru, istorijski roman izliven u delikatno evokativnoj prozi i ispunjen duhovitim referencama na velikane moderne evropske književnosti. U ovoj knjizi, Italijani mogu da ispituju svoju političku savest kroz sliku prošlosti druge zemlje. Zadovoljstva koja se mogu doživeti u Pereiri bogata su i raznovrsna, ali što je najbolje od svega je što je u pitanju štivo u kom se izuzetno uživa.“ ― The New York Times „Misteriozno, preteće, očaravajuće i zadivljujuće ... remek-delo sažetosti.“ Mohsin Hamid „Suptilno, vešto i jasno. Toliko je jasno, u stvari, da možete videti veoma dug put dole, u srce jednog manjkavog, ali hrabrog ljudskog bića, u bolest nacije, u dubine političkog zla. To je najupečatljiviji roman koji sam pročitao poslednjih godina, i jedan od retkih koji se čini zaista neophodnim.“ Filip PulmanZum Buch
Časna reč muškarca je zbirka priča Mir-Jam, u kojima ona, dosledno svojoj potrebi da piše o ljubavi, i ovom prilikom portretiše junake koje spaja potreba za njom i zajedničkim životom, oslikavajući pritom sve muke, radosti, brige i zanesenosti koje ih u tome prate. Mir-Jam opisuje lagodan život više građanske klase, ljubavne jade gospođica i mlade gospode, oficira, avijatičara, život u kome su glavni problemi ljubavna sreća, strast, prevara, provod. Njene su pripovetke kao romani u malom, u kojima se progovara i o stvarima poput bračne nevere, ali pre svega se pripoveda o ljubavi kao igri između muškaraca i žena, igri u kojoj je, kao i u ratu, sve dozvoljeno. Iako naizgled lagano i površno govori o odnosima između dva pola, Mir-Jam često zapravo i savetuje kako se sačuvati od lošeg izbora bračnog partnera, upozorava, naročito mlade devojke, na zamke koje im sprema jači pol, a dotiče se i mladih intelektualki, koje, budući školovane, zaposlene i uspešne, mogu imati poteškoća u pronalaženju životnog saputnika. Ova zbirka priča vedro, uzbudljivo, dinamično i nepretenciozno prikazuje životne prilike, navike i probleme ljudi našeg društva prve polovine dvadesetog veka, uvlačeći nas svojom živopisnošću u uzbudljive dogodovštine junaka.Zum Buch
Nedavno veoma zamašan broj plemića uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se dočepa Engleske. O njihovom spasenju hođahu čudne glasine; i ta bekstva učestavahu i začudno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio čitavoj porodici plemića da umakne kroz Severnu kapiju, takoreći ispred njegovog nosa. Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza čija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne tiče, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospođi Giljotini. Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše čudni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vođstvom čoveka čija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. Čudne priče pričahu se kako on i oni plemići što bi ih on spasao odjednom, čim bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim načinom. Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se tiče njihovog vođe o njemu se nikad ne govoraše drugačije već s mističnom jezom. Građanin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog mističnog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce.Zum Buch
