Svinja

Branislav Nušić

Maison d'édition: Klasika

Synopsis

Draga gospođo,
U više ste mi mahova ispovedili želju da se pred jednim užim krugom prijatelja i porodice okušate u glumi. U dugim razgovorima mi smo zajednički preturali u sećanju repertoar, ne bismo li našli koja bi rola odgovarala Vašem temperamentu, Vašim manirima i Vašim sklonostima, i kada nismo uspeli, Vi mi rekoste: „Kad biste Vi hteli da što napišete!“
U poznatoj svojoj slabosti prema damama a precenjujući svoju snagu, ja sam Vam to lakomisleno obećao, zaboravljajući na svoj reumatizam, bronhijal, enfizemu i srčani zamor. Međutim, desilo se da je baš sve to što mi je otežavalo omogućilo da Vam je napišem.
Mene su lekari naterali da ovoga leta pođem na odmor i naročito mi naglasili da bi to imao biti i fizički i duševni odmor. Propisana mi je toga radi naročita dijeta: nezamorno šetanje po čistom zraku, laka hrana i što manje uzbuđenja i naprezanja. Preporučeno mi je još da izbegavam svaki rad, ili, ako bih baš hteo što da pišem to bi moralo biti samo nešto lako, vedro, nešto što ne zamara, nešto bez emocija i sa što manje kalorija. Eto ti propisi, kojih sam se vrlo strogo pridržavao, omogućili su mi da napišem ovaj dijetalni komad za Vas, ovde pod hladom borove šume, razgaljen maestralom koji dopire sa morske pučine.
Znam već unapred da će se Vaše utančano estetsko osećanje buniti zbog ovako neestetskoga naslova komada, ali ga, nažalost, nisam mogao izbeći. Taj i takav naslov ima nesumnjivo mnoge rđave, ali ima i jednu dobru stranu. Jedna od rđavih strana mu je, na primer, to što mi onemogućava da komad, koji sam za Vas napisao, Vama i posvetim, a dobra mu je strana ta: što će se među diletantima, koji će zbog jednostavnosti tehnike i malog broja lica komad rado prihvatiti, moći lako i bez neminovnih potresa da podeli. Vi znate da kod diletanata obično bukti ambicija da igraju naslovnu rolu, i da ta ambicija izaziva često rivalstvo i zlu volju. Ovde je to isključeno, kod ovoga komada niko se ne neće pograbiti da igra naslovnu rolu.
Predajući Vam, draga gospođo, ovaj rukopis, koristim se da ponovim izjave simpatija koje su moj nepromenljivi osećaj prema Vama.

B. Đ. Nušić
juna 1935. godine
Biograd na moru

Disponible depuis: 23/01/2018.

Poésie et Théâtre

D'autres livres qui pourraient vous intéresser

Pesme za decu

Jovan ović Zmaj

Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Pesme su pogodne za divne poslepodnevne trenutke ili kao priče za laku noć. Za decu svih uzrasta. Pesme: "Vetar, Srda, Materina maza, Mali konjanik, Dete i leptir, Ala je lep ovaj svet, Pačija škola, Mali div, Zima, zima, e pa šta je, Zeka iz jendeka, Patak i žabe, Nećeš Lijo što si htela, Ćuran i vrabac, Mačak ide mišu u svatove, Šta ja vidim, Kucina kuća, Čudni su to pilići, 4 male mačke, Prljave ruke, Hvala, Da sam ja kralj, Majka čita knjižicu, Mali Jova, Mati, Koje je bolje, Pesma o pesmi, Lepa reč, Posadi drvo, Dobar drug, Istina, Poštenje, Laž, Ptica u kavezu, Deda i unukKaži mi kaži, Žaba čita novine, Ala su to grdne muke, Bela šteta, Đacima na početku školske godine, Deda i unuka, Golema repa". Čita Radmila Šinke.The chosen poems by Jovan Jovanović Zmaj. The poems are suitable for wonderful moments in the afternoon or as bedtime stories. For children of all ages. Read by Radmila Schinke.Die ausgewählten Gedichte von Jovan Jovanović Zmaj. Die Gedichte eignen sich für wunderbare Momente am Nachmittag oder als Gute-Nacht-Geschichten. Für Kinder jeden Alters. Gelesen von Radmila Schinke.

Voir livre

Tviter pesme - Tviter i bot poezija

Vladan Kuzmanović

Knjiga tviter poezije na srpskom jeziku. Podžanr digitalne poezije. U razvoju od letrizma to skrambla, od algoritma do bota, od kod poezije do gliča i tvita.

Voir livre

Kraljevski rasadnik i druge...

Rastislav Durman

Kada je ANĐELKO, alhemičar iz srednjevekovne Srbije, našao način kako da prenese dušu u delo svog potomka iz XXI veka, nije ni slutio da će se naći u sred izborne trke u istoj stranci sa sponzorušom, rezervnim potpukovnikom, ekološkom aktivistkinjom, predratnim disidentom i Perom pisarem iz administrativnog odeljenja. MILAN se budi iz kome u koju je pao dok ga je vojna policija jurila da se odazove na poziv za mobilizaciju i pošalje u rat u Sloveniji, beži iz bolnice i odlazi kod bivše verenice i nastavi život tamo gde je pre više od četvrt veka stao.LORD trguje prestolonaslednicima zbačenih dinastija i bogati se sve dok jednog dana njegovi štićenici ne počnu da umiru kao muve ugrožavajući tako ne samo jedan uspešan biznis model, nego i živote onih koji taj posao vode.

Voir livre

Životinje u begu

Kristina Uzunidis

Životinje u begu drama je švedske rediteljke i dramske spisateljice Kristine Uzunidis. Kao i mnoge njene drame i ova je u izvesnoj meri igra glasova. Radnja se odvija u nekoj vrsti graničnog područja, u vanvremenskom, ali stvarnom stanju čekanja, u prostoru gde se priroda — drveće, korenje, insekti i divlja zemlja— ogledaju u impotentnom čovečanstvu. Priroda je ponekad pretnja, a ponekad izvor utehe i neverovatne snage, sa sopstvenim namerama i voljom, i može se uporediti sa grčkim bogovima.

Voir livre

Naše male smrti

Aleksandra Jovičić

Ima nečeg istinski zastrašujućeg u poeziji Aleksandre Jovičić. Još strašniji mora biti napor pesnikinje da istovremeno piše o smrti i detinjstvu, o detinjstvu prožetom smrću i o smrti detinjstva. Taj koloplet je, primetiće pažljivi čitalac, gotovo kišovski. Iako autorka smrt pominje tek dvaput – i to u stihovima: „smrt ne dolazi onda kada je priželjkujemo“ i „Kažu, nakon smrti još uvek rastu nokti / ne kažu čemu služe“ – centralni motiv zbirke jeste smrt, koja ne predstavlja udaljenu alegoriju života, već samu bit života. Zbog toga se ove pesme ne tiču isključivo intime, osećanja, opažanja i doživljaja lirskog subjekta, već svih nas: naših malih života i naših malih smrti. U poeziji Aleksandre Jovičić su zlo, smrt i detinjstvo neraskidivo povezani. O bliskosti tih kontrastnih pojmova najilustrativnije svedoče uznemirujući stihovi: „zlo vešto skriveno / na najočiglednijem mogućem mestu: / u duši svakog od nas“ ili „mi smo se skrivali u podrumu / i čekali da se zlo umori.“ Pretpostavljeno nevino detinjstvo u zbirci Naše male smrti ima zlokoban prizvuk. Samo neko ko je, kao dete, na vlastitoj koži osetio užas rata može da napiše ovakve stihove: „Zapravo se umorilo detinjstvo / i poput zlatne prašine / otresli smo ga sa dlanova“ ili „O, upropašćene detinje radosti / rasejane po getima, rezervatima. / Nekadašnji divovi našeg detinjstva uveli su / od tuge za zavičajem, / a u tebi cveta pupoljak zla, / množe se razarajuće ćelije / i nagrizaju ti kosti.“

Čak i sećanja na detinjstvo i zavičaj zvuče strahotno. Nema povratka: „Rodna gruda ne uzvraća moju ljubav. / Ona je ravnodušna prema stopama koje je gaze.“ Najstrašniji stihovi u zbirci Naše male smrti glase: „Život delim na etape pre i posle / i ne znam šta / je gore / pre / ili posle.“

Zbirka pesama Naše male smrti je, u neku ruku, naša Enciklopedija mrtvih, ali pročitana u negativu, takva da u njoj stvarnost smrti konačno nadrasta svaki metafizički govor o smrti.

<p style=

Voir livre

U talasima tela

Željana Vukanac

Željana Vukanac već u naslovu U talasima tela – čak i nominalno – ukazuje na dva najčešće pominjana pojma u zbirci: telo se pominje čak dvadeset pet puta, a talas četrnaest puta! Ovi brojevi ipak ne mogu biti puki statistički slučajevi („brojevi koji ne znače nikome“), jer čulnost, seksipilnost, propadljivost, krhkost, nestalnost, materijalnost, fluidnost, fizička zakonitost... jasno i razgovetno prate asocijativnu liniju koja proizilazi iz ovog naslova. Stih: „tvoje telo su talasi“ jeste kvintesenca cele zbirke, koja se suštinski tiče intimnih, traumatičnih i prelomnih životnih trenutaka, odnosno, ljubavnih, porodičnih i istorijskih okolnosti u kojima se, najčešće nevoljno, zadesio lirski subjekt. Zbirka je izričito koherentna, pesme su grupisane motivski i podeljene u četiri tematske celine: na pesme koje na upečatljiv način govore o porodičnim odnosima i drami izbeglištva („u tuđoj kući u tuđoj zemlji“ ili „naša nevina postojanja / davala su snagu našim majkama / da se ne bace niz hladne velebitske vode“), na ljubavne pesme koje na ogoljen način govore o empatiji, seksualnosti, telesnosti i čulnosti („praviš talas čuđenja oko sebe“ ili „je li to ljubav / što blješti osmehom / u maglovitim mesecima tišine“) i na pesme o samopotrazi za identitetom („sve što smo mi, samo nečiji klinovi za ovaj svet“), na koje se nadovezuju pesme koje su motivski involvirane sa atributima mora, vode i talasa, koji, svakako, imaju i dublji simbolički značaj u ovoj zbirci („tu, u tišini pod talasima“ ili „volim te more / popiću te ako me ne primiš zauvek“).
 
Pesme u zbirci U talasima tela slede čvrst, unutrašnji, logični raspored, te je čitaocu lako da prati razvoj i razradu pesničkih ideja. „O nepoznatom“, uz signifikantne pesme „Ravnica“ i „Pravila kontracepcije“, čini okosnicu cele zbirke: u njoj je sadržana klica svih budućih pesama. Ono nedokučivo, unutrašnje, pesničko ja – kao nosilac suptilnih doživljaja, osećanja i raspoloženja – nalazi se između Scila i Haribdi: detinjstva i prekonoćnog sazrevanja („ćilibarski grad u kojem spavam javio se nedavno u pesmi / čudovišta iz detinjstva obojio u pank“), rodne grude i nomadstva („ubeđivala sam te da nema ništa lepše / od hodanja tuđom zemljom“), usamljenosti ili nemogućnosti života u dvoje ili u zajednici („ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu“ ili „moja su osećanja zaključana ispod betonskih vrata“). Poseban korpus pesama čine one o izbegličkoj izolovanosti i odbačenosti. Željana Vukanac potresno svedoči o tome u opominjućim stihovima: „večnost je teška / i treba znati umirati / bog je daleko i nema uši / a pravda slepa i opasno vitla mačem“. Ipak, optimizam i nada se u svakoj od ovih pesama mogu nasluti. U talasima tela Željane Vukanac je nepatvoreni amalgam egzistencijalnih nemira, emocija i iskrenosti.

Voir livre