Join us on a literary world trip!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Subscribe to read the full book or read the first pages for free!
All characters reduced
U talasima tela - cover

U talasima tela

Željana Vukanac

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 0
  • 0

Summary

Željana Vukanac već u naslovu U talasima tela – čak i nominalno – ukazuje na dva najčešće pominjana pojma u zbirci: telo se pominje čak dvadeset pet puta, a talas četrnaest puta! Ovi brojevi ipak ne mogu biti puki statistički slučajevi („brojevi koji ne znače nikome“), jer čulnost, seksipilnost, propadljivost, krhkost, nestalnost, materijalnost, fluidnost, fizička zakonitost... jasno i razgovetno prate asocijativnu liniju koja proizilazi iz ovog naslova. Stih: „tvoje telo su talasi“ jeste kvintesenca cele zbirke, koja se suštinski tiče intimnih, traumatičnih i prelomnih životnih trenutaka, odnosno, ljubavnih, porodičnih i istorijskih okolnosti u kojima se, najčešće nevoljno, zadesio lirski subjekt. Zbirka je izričito koherentna, pesme su grupisane motivski i podeljene u četiri tematske celine: na pesme koje na upečatljiv način govore o porodičnim odnosima i drami izbeglištva („u tuđoj kući u tuđoj zemlji“ ili „naša nevina postojanja / davala su snagu našim majkama / da se ne bace niz hladne velebitske vode“), na ljubavne pesme koje na ogoljen način govore o empatiji, seksualnosti, telesnosti i čulnosti („praviš talas čuđenja oko sebe“ ili „je li to ljubav / što blješti osmehom / u maglovitim mesecima tišine“) i na pesme o samopotrazi za identitetom („sve što smo mi, samo nečiji klinovi za ovaj svet“), na koje se nadovezuju pesme koje su motivski involvirane sa atributima mora, vode i talasa, koji, svakako, imaju i dublji simbolički značaj u ovoj zbirci („tu, u tišini pod talasima“ ili „volim te more / popiću te ako me ne primiš zauvek“).
 
Pesme u zbirci U talasima tela slede čvrst, unutrašnji, logični raspored, te je čitaocu lako da prati razvoj i razradu pesničkih ideja. „O nepoznatom“, uz signifikantne pesme „Ravnica“ i „Pravila kontracepcije“, čini okosnicu cele zbirke: u njoj je sadržana klica svih budućih pesama. Ono nedokučivo, unutrašnje, pesničko ja – kao nosilac suptilnih doživljaja, osećanja i raspoloženja – nalazi se između Scila i Haribdi: detinjstva i prekonoćnog sazrevanja („ćilibarski grad u kojem spavam javio se nedavno u pesmi / čudovišta iz detinjstva obojio u pank“), rodne grude i nomadstva („ubeđivala sam te da nema ništa lepše / od hodanja tuđom zemljom“), usamljenosti ili nemogućnosti života u dvoje ili u zajednici („ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu“ ili „moja su osećanja zaključana ispod betonskih vrata“). Poseban korpus pesama čine one o izbegličkoj izolovanosti i odbačenosti. Željana Vukanac potresno svedoči o tome u opominjućim stihovima: „večnost je teška / i treba znati umirati / bog je daleko i nema uši / a pravda slepa i opasno vitla mačem“. Ipak, optimizam i nada se u svakoj od ovih pesama mogu nasluti. U talasima tela Željane Vukanac je nepatvoreni amalgam egzistencijalnih nemira, emocija i iskrenosti.
Available since: 05/20/2020.

Other books that might interest you

  • Pesme za decu - cover

    Pesme za decu

    Jovan ović Zmaj

    • 0
    • 0
    • 0
    Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Pesme su pogodne za divne poslepodnevne trenutke ili kao priče za laku noć. Za decu svih uzrasta. Pesme: "Vetar, Srda, Materina maza, Mali konjanik, Dete i leptir, Ala je lep ovaj svet, Pačija škola, Mali div, Zima, zima, e pa šta je, Zeka iz jendeka, Patak i žabe, Nećeš Lijo što si htela, Ćuran i vrabac, Mačak ide mišu u svatove, Šta ja vidim, Kucina kuća, Čudni su to pilići, 4 male mačke, Prljave ruke, Hvala, Da sam ja kralj, Majka čita knjižicu, Mali Jova, Mati, Koje je bolje, Pesma o pesmi, Lepa reč, Posadi drvo, Dobar drug, Istina, Poštenje, Laž, Ptica u kavezu, Deda i unukKaži mi kaži, Žaba čita novine, Ala su to grdne muke, Bela šteta, Đacima na početku školske godine, Deda i unuka, Golema repa". Čita Radmila Šinke.The chosen poems by Jovan Jovanović Zmaj. The poems are suitable for wonderful moments in the afternoon or as bedtime stories. For children of all ages. Read by Radmila Schinke.Die ausgewählten Gedichte von Jovan Jovanović Zmaj. Die Gedichte eignen sich für wunderbare Momente am Nachmittag oder als Gute-Nacht-Geschichten. Für Kinder jeden Alters. Gelesen von Radmila Schinke.
    Show book
  • Semantička poezija - cover

    Semantička poezija

    Vladan Kuzmanović

    • 0
    • 0
    • 0
    Semantička poezija S/SL jezika u konceptualnom pisanju
    Show book
  • Izdah odrubljene glave - cover

    Izdah odrubljene glave

    Vukašin Štreker

    • 0
    • 0
    • 0
    Sitnice će nas razdvojitimale neuviđavnostikao kad ti donesem doručak u kreveta ti odgurneš tanjir s ostacimapa spavaš pored tog truleža danima…
     
    Banalnosti će nas učiniti neprijateljimajedva primetni sebičlucikao kad okupiraš kupatiloiako znaš da žurim na posaosamo da bi stigla na kafu s drugaricama
    Show book
  • Naše male smrti - cover

    Naše male smrti

    Aleksandra Jovičić

    • 0
    • 0
    • 0
    Ima nečeg istinski zastrašujućeg u poeziji Aleksandre Jovičić. Još strašniji mora biti napor pesnikinje da istovremeno piše o smrti i detinjstvu, o detinjstvu prožetom smrću i o smrti detinjstva. Taj koloplet je, primetiće pažljivi čitalac, gotovo kišovski. Iako autorka smrt pominje tek dvaput – i to u stihovima: „smrt ne dolazi onda kada je priželjkujemo“ i „Kažu, nakon smrti još uvek rastu nokti / ne kažu čemu služe“ – centralni motiv zbirke jeste smrt, koja ne predstavlja udaljenu alegoriju života, već samu bit života. Zbog toga se ove pesme ne tiču isključivo intime, osećanja, opažanja i doživljaja lirskog subjekta, već svih nas: naših malih života i naših malih smrti. U poeziji Aleksandre Jovičić su zlo, smrt i detinjstvo neraskidivo povezani. O bliskosti tih kontrastnih pojmova najilustrativnije svedoče uznemirujući stihovi: „zlo vešto skriveno / na najočiglednijem mogućem mestu: / u duši svakog od nas“ ili „mi smo se skrivali u podrumu / i čekali da se zlo umori.“ Pretpostavljeno nevino detinjstvo u zbirci Naše male smrti ima zlokoban prizvuk. Samo neko ko je, kao dete, na vlastitoj koži osetio užas rata može da napiše ovakve stihove: „Zapravo se umorilo detinjstvo / i poput zlatne prašine / otresli smo ga sa dlanova“ ili „O, upropašćene detinje radosti / rasejane po getima, rezervatima. / Nekadašnji divovi našeg detinjstva uveli su / od tuge za zavičajem, / a u tebi cveta pupoljak zla, / množe se razarajuće ćelije / i nagrizaju ti kosti.“
     
    Čak i sećanja na detinjstvo i zavičaj zvuče strahotno. Nema povratka: „Rodna gruda ne uzvraća moju ljubav. / Ona je ravnodušna prema stopama koje je gaze.“ Najstrašniji stihovi u zbirci Naše male smrti glase: „Život delim na etape pre i posle / i ne znam šta / je gore / pre / ili posle.“
     
    Zbirka pesama Naše male smrti je, u neku ruku, naša Enciklopedija mrtvih, ali pročitana u negativu, takva da u njoj stvarnost smrti konačno nadrasta svaki metafizički govor o smrti.
     
    <p style=
    Show book
  • Karantin u paklu - cover

    Karantin u paklu

    Jelena Marinkov

    • 0
    • 0
    • 0
    Dozivajući sve svoje lirske glasove iz različitih usidrenosti u vertikalu socijalnog tkiva, Jelena Marinkov, kroz svoju prvu pesničku knjigu, u savremenu srpsku poeziju otpušta ostrva s kojih se drugačijim prodiranjima sabira i oglašava univerzalna melanholija surovosti. Jedinstvenost pesničkog sveta popločana je oštrim lirskim zasecanjima u društvene prikovanosti subjekata, a tananosti presude razlivaju se u meandrima narativizacije. Znakovitom kompozicijom pesnikinja konstituiše autentičnu pozicioniranost iz koje se, drugačijim treperenjima nespokoja i teskobe, prostiru glasovi koji produbljuju neprohodnost svakodnevice, dajući joj poetsku gustinu i oblik.
     
    Tanja Jovanović
    
     
    Zbirku Karantin u paklu Jelene Marinkov uvezuju u koherentnu celinu brižljivo sortirani katalozi promašenih života, promašenih ljubavi, promašenih ciljeva, promašenih vremena i mesta, promašenih puteva koji ne vode ka hepiendu, pa otuda i toliko upečatljivih pesama koje su – daleko od svake banalnosti i patetitke – sirove i surove u svojim iskazima. Ravnodušnost prema sopstvenim i tuđim životima jeste nešto što objedinjuje sve fikcionalizovane lirske subjekte: muške, ženske ili animalne. Pesničko ja – iz koje god perspektive da ga posmatramo – svedoči o „svom“ sjebanom životu, srodnicima, prijateljima i ljubavnicima bez kalkulisanja, jer ne želi nekakvim umetničkim trivijalnostima i hokus-pokusima da utiče na ono što mora biti napisano tako ili nikako drugačije. Napisati nešto što očarava, ali još više intrigira, uznemirava i zgražava, nešto jedinstveno i ubedljivo, a začinjeno ravnodušnošću i bez samosažaljevanja, mogu samo oni koji su sigurni u to da će njihov pesnički jezik izdržati svu sematničku brutalnost. Ovakvu poeziju mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta, ali i stvarnosti doživljene isključivo kao proizvod nepravdi i besmislenosti. Pesme iz Karantina u paklu su prostori nekadašnje sreće koji su nadživeli svaku nesrećnu misao o njima.
     
    Srđan V. Tešin
    Show book
  • Poezija - cover

    Poezija

    Milan Rakić

    • 0
    • 0
    • 0
    Zbirka pesama pisanih od 1902. do 1938. Sabrana poezija Milana Rakića.
    
    „Kô ogromna sablast Večna Varoš spava,
    Dok sipaju na nju sunca zraci vreli
    I dok julsko podne tromo otkucava
    Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.
    
    Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
    Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
    Obelisci i stubovi, carske vile,
    Tužni kiparisi i palaci stari,
    
    I forumi pusti gde narod ne veća...
    Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
    To nad Večnim Gradom, kao mora, pada
    Teška tradicija bezbrojnih stoleća...“
    Show book