Crna lala

Aleksandar Dima

Beschreibung

Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

Verfügbar seit: 16.04.2018.

Weitere Bücher, die Sie mögen werden

Pripovetke

Onore de Balzak

Zbirka priča: „Gobsek“, „Gospođa Firmijani“, „Poruka“, „Bezbožnikova misa“, „Pjer Grasu“, „Slavni Godisar“, „Fačino Kane“, „Jedan kralj boema“, „Godisar II“ i „El Verdugo“.

Zum Buch

Lotijeva ženidba

Pjer Loti

Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.
Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike ponoć.
U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kraljičinim, bila je tišina, grozničava čežnja letnje noći.
Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, među mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.
To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljičine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog veličanstva.
Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime.
Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.
Ove tri Tahićanke imale su na glavi vence od prirodnog cveća, a bile su obučene u haljine od ružičastog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, čije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odlučiše da ih zamene rečima Remuna i Loti, što su imena cveća.
Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta, ni njegovog prijatelja Plumketa.
Sem toga bi ugovoreno, da prve reči urođeničke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju noću u blizini dvora, znače: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dođu na njihov poziv, ili bar da im nečujno otvore baštenska vrata...“

Zum Buch

Put oko sveta

Branislav Nušić

Na svome putu oko sveta, Jovanča Micić, trgovac iz Jagodine, doživljava mnoge avanture i učestvuje u događajima u zemljama u kojima boravi. U Pešti se fiktivno ženi, na Divljem zapadu je žrtva napada na poštanska kola i postaje šerif. Zatim postaje zarobljenik gusara, biva među kupcima devojaka na dvoru u Kini, u haremu u Persiji... i najzad se trijumfalno vraća u Jagodinu.

Zum Buch

Napoleon

Aleksandar Dima

Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoči da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroničara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim mačem povili glavu.
Već u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru počeo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzevši Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojničkom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vraća u Pariz, gde je izvršio državni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time postiže neograničenu političku vlast. Pet godina kasnije je sâm sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajući kontinentalnom Evropom nizom pobeda – od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda – i uspostavljanjem saveza, imenujući bliske saradnike i članove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.
Sve što bi čitalac prosečnog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da poželi, Dima Otac mu pruža, ne zaboravljajući ni jedan detalj o kapetanu Topu, malom Kaplaru, njegovim čuvenim proklamacijama, hirovitom ponašanju, vojničkoj časti i neverovatnoj strateškoj sposobnosti. Čitamo o usamljeniku predodređenom da bude poput najvećih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povučena duša, koja tri puta iščitava sve knjige iz obližnje knjižare, izrasta u vojskovođu najvećeg formata, očvrsnulog životom, upornošću i znanjem.
Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom životu već i u životu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu čitaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne čudi što se istom brzinom i žarom pisac obraća publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno.

Zum Buch

Priča Jevrejina Lutalice

Žan d'Ormeson

Ako postoji duša sveta, njen je pokretač ljubav.
 
U Veneciji, preko puta Duždeve palate i Crkve San Đorđo Mađore, misteriozni stranac zaljubljenom paru priča o hrišćanstvu, istoriji Rima, značajnim srednjovekovnim i renesansnim događajima, Vikinzima, Stendalu, Gogu i Magogu, Svetom Franji Asiškom, Kublaj-kanu, Kolumbu... otkrivajući im svoju verziju istorije sveta. Ovaj tajanstveni pripovedač zapravo je mitski Ahasfer, Jevrejin koji je odbio da udeli vodu Hristu na putu ka Golgoti i koji je stoga proklet na večni život i lutanje. Priča Jevrejina Lutalice razvija ovaj apokrif u pripovest o ljudskoj istoriji, smislenoj i besmislenoj, prokletoj od samih početaka, a opet ponekad punoj radosti i ljubavi. Učestvujući u brojnim istorijskim događajima ili im svedočeći, Jevrejin Lutalica postaje simbol njihove nespoznatljivosti, a njegova priča ostavlja čitaoca zapitanim nad poznatom istorijom, mitološkim obrascima i civilizacijskim matricama.
Sažimajući celokupno iskustvo sveta u dijalozima između različitih epoha, autor romana podriva smisao i tajnu tema koje opsedaju čoveka. Objavljena 1990. godine, Priča Jevrejina Lutalice oživljava mit univerzalan poput mitova o Don Žuanu, Šajloku, Prometeju, Faustu, večnim slikama svetske književnosti.
 
Prevela s francuskog Melita Logo-Milutinović

Zum Buch

Ivkova slava

Stevan Sremac

Duhovita, topla komedija smeštena u romantičnu Srbiju 19. veka... Ova priča Stevana Sremca dešava se u Nišu krajem 19. veka kada ugledni domaćin jorgandžija Ivko i njegova žena Paraskeva slave Đurđevdan. Kako to već biva na srpskim slavama, uz pesmu, jelo i piće slavski dan se odužio do duboko u noć, kada i najizdržljiviji gosti posustaju i razilaze se. Ali, ove godine, ovog Đurđevdana, Ivkovi verni prijatelji nadmašiće sebe: nadaleko čuveni maštar i lažov Kalča, ispičutura Smuk i veliki ješnik Kurjak kojima se pridružio i nepoznati mladić Svetislav, rešili su da sprovedu u delo stari običaj da se krsna slava slavi tri dana – jedu, piju, pucaju, tamane kokoške i pevaju serenade udvarajući se Marioli i njenoj majci udovici Sike.

Zum Buch