Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Izgubljena dama

  Vila Kader

  • 0
  • 0
  • 0

  Marijan Forester je žena koja ostavlja utisak na sve ljude oko sebe. Pravi je cvet starog američkog Zapada s kraja 19. veka, nosilac svih onih vrlina koje bi idealna žena trebalo da ima. Ona nikog ne ostavlja ravnodušnim i oko sebe uvek širi auru opčinjavajuće raskoši i bleštavila. Sa svojim starijim suprugom živi u Svit Voteru, mestu gde se sreću važni poslovni ljudi i inženjeri koji grade kičmu buduće američke imperije – beskrajne kilometre železničke pruge, ali i trgovci, radnici sa svih strana sveta. Mladi narator ove pripovesti Nil Herbert takođe je opčinjen gđom Forester, sve do trenutka kad počne da otkriva nesavršenosti njenog karaktera, naprsline u naizgled savršenoj arhitekturi njenih moralnih načela. Razočarani mladić na teži način shvata da na svetu ne postoji idealna žena.
  Američki klasik Vila Kader nam u Izgubljenoj dami, jednom od svojih najuspelijih dela, daje kompleksan portret ne samo svoje junakinje Marijan Forester nego i univerzalne žene epohe, koja polako izlazi iz do grla zakopčane haljine licemernih patrijarhalnih svetonazora i navlači možda više ne tako raskošni ogrtač moderne, samosvesne žene, koja se hrabro suočava sa svojim žudnjama, ali i potrebom za većim pravima i jednakošću svog pola. Gđa Forester možda nije savršena žena, ali priznavanjem te činjenice autorka među prvima u svetu započinje veliku borbu koja će obeležiti čitav jedan vek pred njom, borbu za jednakost i prava žena.

  Zum Buch

• 

  Spartak

  Rafaelo Đovanjoli

  • 0
  • 0
  • 0

  Epska saga o čoveku koji je više od svega želeo da bude slobodan.
  U ovom napetom i uzbudljivom istorijskom romanu Rafaelo Đovanjoli nas vodi u teška, opasna i uzbudljiva vremena previranja u Rimskoj republici i upoznaje nas s najpoznatijim gladijatorom na svetu, čovekom koji je u robovlasničkoj republici podigao najmasovniji ustanak robova u istoriji i uzdrmao same temelje Rima, pred čijom je drskošću, hrabrošću, veličanstvenim vojnim uspesima, i strateškom genijalnošću čitava republika drhtala – Tračaninom Spartakom, ali i s mnogim drugim znamenitim istorijskim ličnostima tog vremena – surovim diktatorom Sulom, lukavim Krasom, moćnim Pompejem, hrabrim Julijem Cezarom, principijelnim Katonom, mudrim Ciceronom i mnogim drugim, manje ili više poznatim ljudima koji su obeležili to burno vreme.

  Zum Buch

• 

  Sabrana dela 3

  Radoje Domanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Zdravo, zdravo“, „Božićna priča“, „Srpska inicijativa“, „Šta bi bilo?“, „Gospodin poslužitelj“, „Naš ženski svet“, „Ugledno dobro!“, „Patriotizam po naredbi“, „Još jedan prilog uglednoj ekonomiji“, „Admiral flote“, „Naš socijalista“, „Kandidujte“, „Novo zanimanje“, „Čitaocima“, „Musini đemovi“, „Jedno te jedno“, „Sve prema prilikama“, „Okreni, bože, nabolje“ i druge.

  Zum Buch

• 

  Zapisi dveju mladih žena

  Onore de Balzak

  • 0
  • 0
  • 0

  Rene i Lujza, tek izašle iz samostana, slede dve različite sudbine. Da li u braku treba biti strasti? Ili u njemu tražimo razumnu sreću? Iza ovog „spora“ koji se vodi razmenom pisama, tuča gluvih se suprotstavlja dvema ambicijama: mudra Rene ne zahteva od života ništa manje nego luda Lujza. Debata o braku, Zapisi dveju mladih žena, takođe je priča o rivalstvu. A ako mudrost na kraju trijumfuje nad „romantičarima“ možda se ne treba previše oslanjati na ishod. „Radije bih da me ubije Lujza nego da dugo živim sa Rene“, rekao je Balzak.
  Lujza i Rene napuštaju samostan u kome su uspostavile neraskidivo prijateljstvo. Bačene u vihor života kreću različitim putevima: izveštačenost pariskog života i pustoši smrtonosne strasti za jednu, i usamljenost u provincijskoj samoći i samopožrtvovanost na oltaru braka za drugu.

  Zum Buch

• 

  Lotijeva ženidba

  Pjer Loti

  • 0
  • 0
  • 0

  Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.
  Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike ponoć.
  U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kraljičinim, bila je tišina, grozničava čežnja letnje noći.
  Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, među mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.
  To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljičine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog veličanstva.
  Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime.
  Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.
  Ove tri Tahićanke imale su na glavi vence od prirodnog cveća, a bile su obučene u haljine od ružičastog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, čije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odlučiše da ih zamene rečima Remuna i Loti, što su imena cveća.
  Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta, ni njegovog prijatelja Plumketa.
  Sem toga bi ugovoreno, da prve reči urođeničke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju noću u blizini dvora, znače: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dođu na njihov poziv, ili bar da im nečujno otvore baštenska vrata...“

  Zum Buch

• 

  Godine

  Ani Erno

  • 0
  • 0
  • 0

  Godine su mi bile u fokusu jer su njen magnum opus, objavljene su u poznim autorkinim godinama, nakon značajnih romana kao što su Mesto pod suncem, Događaj, Jedna žena… i sva ta prethodna ali i naknadna ostvarenja kulminiraju u Godinama i, s druge strane, istovremeno iz njih izviru, i tematski, i stilski i vrednosno. U Godinama, kao uostalom i u svim drugim njenim romanima, sebe i svet piše žena. Međutim, za razliku od drugih dela, ovim romanom obuhvaćen je znatan period, od kraja Drugog svetskog rata, tačnije od početka pedesetih, do početka dvehiljaditih, kroz koji je autorka pokazala kako se menjaju društveni položaj žene, porodica i porodični odnosi, brak, razilaze i kohabitiraju ideologije, pojačava ili slabi interakcija društva i pojedinca, kako nas menjaju nove tehnologije. Pisala je o tome kako smo od slobodarskih revolucija (u Godinama simbolički izraženih kroz ’68) stigli do brutalnog konzumerizma, o odnosu prema imigrantima, problemu s kojim se Francuska već dugo suočava a odnedavno i čitav svet. Pisala je o svom društvenom poreklu, radničkoj klasi, kako pobeći od nje i nastaviti borbu za nju. Roman je prepun zapisa o političkim događajima u Francuskoj i svetu, gde su feministički, socijalni i egzistencijalistički modeli, obrađeni u širem društvenom i dužem vremenskom kontekstu, dobili produbljena značenja.
   
  Između prve i poslednje rečenice: Sve će slike nestati i Sačuvati nešto od vremena u kom nikad nećemo biti, odvija se čitav jedan život, čitava istorija jedne zemlje, čitavo umetničko delo. I odvija se vreme. Ove dve rečenice su razlog pisanja romana, sve će slike nestati… Godine su takođe i roman o vremenu, o načinu da se vrate osećaji koji behu, a koji su nas sastavili takve kakvi jesmo. Osim što su otvorile mogućnost uzbudljivog komparativnog čitanja dva velika romana o vremenu (i Francuskoj), od jednog muškarca, genijalnog Marsela Prusta, i jedne žene, nobelovke Ani Erno, Godine su svakako značajan doprinos književnoj zapitanosti i uznemirenosti zbog te ravnodušne i, možda, jedine stvarne pojave – vremena.
   
  Zbog svega ovoga, za mene su Godine bile jedna od onih knjiga koje fale.
   
  Ljubica Pupezin, iz pogovora

  Zum Buch