Verlag: Agencija TEA BOOKS
Autopoetički tekstovi i esejizirane studije o piscima, književnim junacima i opsesivnim temama predstavljaju integralni dio piščevog života i puta kroz umjetničku kreaciju i životna iskušenja. Djelo se iskazuje kao životni proces složenih značenja i podsticaja sa kojima pisac polemiše kroz dah lične drame i iskustvene misli.
Reč autora: Roman se rodio u Holandiji, prilikom jedne moje velike bitke. Bitke sa samim sobom. Da mi je neko sedam dana pre početka te bitke, negde tamo u februaru 2013. godine rekao da ću danas pisati uvodnu reč svog romana, možda bi mu se nasmejao u lice. To dokazuje da se roman, kao i moje pisanje, odjednom neplanirano dogodilo. Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli na ovom putu. Načini njihove pomoći se razlikuju, ali srca su ista. Rečenica koju upravo čitate sadrži njihova, na ovom papiru nevidljiva imena, ali ona su vidljiva samo onome kome je vazno da budu vidljiva. Meni. I od srca im hvala za sve . Hvala i onima koji mi nisu pomogli, a trebalo je. Zapravo, njima najviše hvala. "Vreme koje ste na bilo koji način proveli izolovani, a pametno ga iskoristili, bez obzira što drugi pretpostavljaju da ste ga izgubili, jeste najbolje moguće vreme." (A.T. 15.06.2013. Amsterdam)Zum Buch
"Samo plivati! Isplivati iz hladne vode i okrenuti ledja svemu,i mastanjima o onom sto je bilo, i cega nema, i sto bi trebalo da bude, i ovoj obali, i ovom zivotu. Plivati i isplivati."1 Vidi sebe na obali mora, zasto bi se uopste pitao sta je zivot i ima li nesto vise od takvog uzivanja. Zapitanost moze da bude samo pocetak duhovnog puta i promena na bolje. Ako se ne promeni na bolje, promenice se na gore. Promena je neizbezna. Zato on donosi odluku da ucestvuje. Skulptura, onaj gipki pokret, a grcevit, arhitektura tela koja prazni coveka i ostavlja mesto za nameru. Pokret. Plivac. Secanje na ono što smo apsolutno znali. Prirodna sredina. Porodjaj u vodi. Isplivace. Krstenje. Jordan prima na sebe svu tezinu sveta. Iz tog postupka izlazi univerzalni karakter. Izranja. Plivac. Ziv. Takmicar. Posvecenik.Otvoren, na svoj se zadatak trosi ceo. Nakon toga istinski miruje. Ne porobljavaju ga nezdravi nemiri. Ne slabe ga za vazne napore u zivotu. Upoznaje sebe. Pitanje je jedno kod onih sa ljupkom dusom, hoce li ih grubost potopiti kad ispliva? Nema istrajnijeg, u nacinu obostranog pripadanja. On koji pliva i plivanje kao nacin njegovog izrazavanja. Precizan i jasan. Koncentrisan i udubljen. Pribran. Platonove vode teku nagore. Idu ka centru i od njega. Namera plivaca je da ide daleko, u dubinu, ali ne i u duboko. Raduje se, ipak. Zivot tece. Tok misli. Plivamo. Stiks je na kraju. Ne voli reke. Vuce ga pucina. Ciljevi i izazovi, 1 Ivo Andric, Na obali, Sabrana dela Ive Andrica, knjiga deveta, Prosveta, Beograd, 1991. godineZum Buch
Sveti đavo bio je naslov jednog protiv Raspućina upravljenog pogrdnog zapisa iz pera strahovitog kaluđera Iliodora. Optužbe i tvrđenja tog pamfleta znatno su doprineli stvaranju one lažne i karikirane slike koja Raspućina prikazuje kao prepredenog šarlatana, upravo kao glavnog krivca za propast Rusije. Ta slika, stvorena mržnjom tog neprijatelja, postala je otada šablon za Raspućinov portret i tako pružena javnosti. Meteži revolucije dugo vremena su onemogućavali objektivnu korekturu te slike, jer revolucionarnoj frazi koja beše na dnevnom redu nije bila potrebna istinitost; za nju je u toj političkoj borbi bio od važnosti samo efekat. U tom pogledu pak, mučno da bi se mogao poželeti podesniji istorijski portret nego što beše taj koji je bio u stanju da bolje i očiglednije nego bilo koji drugi prikaže svekoliku nedostojnost ranijeg vladavinskog sistema i njegovih predstavnika. Za revolucionarnu Rusiju, u njenoj borbi protiv jednog odista u mnogim pogledima preterano neispravnog te prema tome izopačenog sistema, kao što je bio carizam, moglo je to karikiranje ličnosti i situacija izgledati ako ne opravdano a ono bar kao nešto što može da se izvini. Međutim, bez ikakvog dokazanog razloga, Raspućinovu figuru zahvatilo je i uživanje publike u skandalima i senzacijama, i ono je doprinelo svoje da se stvori koliko lažna toliko i, u svojoj šarenoj tehnici, prosta slika jednog banalnog „đavola u čovečjem obliku“.Zum Buch
Adis Abeba. Sredina sedamdesetih godina. Stotine hiljada ljudi umiru u velikoj gladi u provinciji Volo. Stotine hiljada isto tako iznemoglih izbeglica vojska bodljikavom žicom sprečava da uđu u prestonicu. Dok mladi oficiri pripremaju „puzeći državni udar“, koji će na kraju srušiti hiljadugodišnje carstvo i doći glave caru, u palati Džubili u prestonici još uvek se priređuju raskošne gozbe. U gradu vlada haos. Stranci, stručnjaci, naročito lekari, beže iz zemlje. Ova monumentalna istorijska freska u pozadini je ljudske drame u kojoj se mlada žena iz Beograda bori za život prerano rođenog deteta. Pošto se porodila u prljavoj vojnoj bolnici u kojoj je ostao samo jedan lekar, dete je u drugoj gradskoj bolnici više prepušteno praznovericama afričkog lekara i čak maloj dozi osvetoljubivog rasizma, nego savremenoj medicinskoj pomoći. U preplitanju ove dve osnovne niti pojavljuju se drugi takođe živopisni likovi: ambasadori, ministri, mladi oficiri kao pučisti, šofer Njegove ekselencije Abraham (s likom Fon Štrohajma), dr Tofik i dr Molčikov, ekscentrični psihijatar, najveći afrički lovac Matanović, carski velikodostojnici, pustolovi, lekari, abisinske porodilje, geodeti, pijanci, prosjaci, jurodivi i u Hristu samozvanci. U metežu u kome se ruši carstvo a život pojedinca ne vredi ni koliko žica kojom je zadavljen, mlada žena se natčovečanski bori da sačuva dete, potom ljubav i na kraju razum, u svetu u kome se slučajno zadesila, kojem ni po čemu ne pripada, ali u kome mora opstati zbog drugo dvoje dece i svog čoveka. Priča o požrtvovanju i sebičnosti, velikodušnosti i gramzivosti, kukavičluku i hrabrosti, čiji su akteri vlastodršci i pučisti, monarhisti i pobunjeni vojnici, lekari i vračevi, diplomate i poslužitelji. Drama mlade žene i drama carevine u istom istorijskom vrtlogu koji svedoči da se i u najvećim društvenim potresima tragičnost ispoljava isključivo kroz pojedinačne sudbine. Dušan Miklja je živeo više godina u Africi. Putovao je takođe i na sve druge kontinente. Pratio je na licu mesta rušenje carstva. Stigao je još da se popne na Kilimandžaro, da bude na izvoru Belog i Plavog Nila, da protutnji džipom od Asmare do Adis Abebe kada su putevima vladale šifte i odmetnici, da bude svedok oslobađanja pola tuceta afričkih država i postane prijatelj pesnika i predsednika Angole Agostina Neta, ali i da se sretne i zbliži s mnogim drugim znamenitim ličnostima.Zum Buch
U vreme kada moderna književnost doživljava svoj procvat, između dva svetska rata, Milica Jakovljević Mir-Jam pisala je svoje romane u tradicionalističkom maniru... Ovi romani i danas plene pažnju široke čitalačke publike. Njena sabrana dela štampana su mnogo puta, ali da bi bila kompletna nedostajala im je knjiga Izdanci Šumadije, koja dosad nije štampana. Spisateljica nije stigla da u svoju autobiografsku prozu unese sve što je nameravala, nije stigla da je stilski dotera, ali to ne umanjuje vrednost ovog teksta, koji nam pored iscrpne autorkine biografije, nudi i brojne podatke o palanačkom životu, o životu pod austrougarskom okupacijom, o starom Beogradu.Zum Buch
