Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Časna reč muškarca

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 1
  • 0

  Časna reč muškarca je zbirka priča Mir-Jam, u kojima ona, dosledno svojoj potrebi da piše o ljubavi, i ovom prilikom portretiše junake koje spaja potreba za njom i zajedničkim životom, oslikavajući pritom sve muke, radosti, brige i zanesenosti koje ih u tome prate.
  Mir-Jam opisuje lagodan život više građanske klase, ljubavne jade gospođica i mlade gospode, oficira, avijatičara, život u kome su glavni problemi ljubavna sreća, strast, prevara, provod. Njene su pripovetke kao romani u malom, u kojima se progovara i o stvarima poput bračne nevere, ali pre svega se pripoveda o ljubavi kao igri između muškaraca i žena, igri u kojoj je, kao i u ratu, sve dozvoljeno.
  Iako naizgled lagano i površno govori o odnosima između dva pola, Mir-Jam često zapravo i savetuje kako se sačuvati od lošeg izbora bračnog partnera, upozorava, naročito mlade devojke, na zamke koje im sprema jači pol, a dotiče se i mladih intelektualki, koje, budući školovane, zaposlene i uspešne, mogu imati poteškoća u pronalaženju životnog saputnika.
  Ova zbirka priča vedro, uzbudljivo, dinamično i nepretenciozno prikazuje životne prilike, navike i probleme ljudi našeg društva prve polovine dvadesetog veka, uvlačeći nas svojom živopisnošću u uzbudljive dogodovštine junaka.

  Zum Buch

• 

  Prvi sneg

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 5
  • 0

  O ljudskim ljubavima i porodičnim odnosima malo ih je na našem jeziku pisalo s takvom toplinom i dubokim poznavanjem karaktera i društvenih prilika kako je to radila Milica Jakovljević, koju su čitaoci svih generacija i sad već različitih epoha zavoleli pod imenom Mir-Jam.
  Mladi činovnik kome preti „redukcija“; devojka iz siromašne činovničke porodice koja želi u visoko društvo i dobrostojećeg muža; maturantkinje zaljubljene u oficira koji stanuje preko puta škole i ni kriv ni dužan je uzrok svakojekih spletki usplahirene ženskadije; žene koje bi da obrlate muževe da urade što one hoće; neverne žene i ljubavnici koji nečasno napuštaju devojke s kojima su se zabavili... Likovi i sudbine prepoznatljivi u svakom dobu, i stoga uvek bliski, čak i danas, kada više ne znamo šta znači trošak za „kòst i stan“, i ne sećamo se ni šta je „heniranje“ frizure ni ko su ambiturijenti...
  Ove priče će vam dočarati kakav je svet nekada bio, i mada je povremeno okrutan prema svojim savremenicima i junacima – kao što je život vazda – učiniće da vam se on učini boljim, humanijim, s mnogo ukusa, mirisa i boja koje su se s vremenom izgubile...

  Zum Buch

• 

  Mutna i krvava

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  Roman Mutna i krvava prati tragičnu sudbinu Emilije Paprat, proslavljene glumice beogradskog pozorišta. Nakon saobraćajne nesreće Emilija će zavisiti od sluškinja ‒ najraznovrsnijih ženskih likova sa društvene margine kroz koje je istaknut i problem socijalne nejednakosti i nepravde. Drugi narativni tok romana prati dramatičnu priču porodice Kostić koju Emiliji pripovedaju njene bliske prijateljice. Sve likove povezuje duboka nesreća i tragičnost ljudske sudbine, „mutna, krvava reka“ – večni rat „između smrti i života, zla i dobra, svirepe borbe za blagostanje i raskoš i očajne borbe za hleb i pokrivač“.

  Zum Buch

• 

  Crveni cvet

  Baronica Emuška Orci

  • 0
  • 0
  • 0

  Nedavno veoma zamašan broj plemića uspeo je da izmakne iz Francuske, i da se dočepa Engleske. O njihovom spasenju hođahu čudne glasine; i ta bekstva učestavahu i začudno behu smela; narod je bio oko toga veoma uzrujan. Narednik Gropjer poslat je na giljotinu što je dopustio čitavoj porodici plemića da umakne kroz Severnu kapiju, takoreći ispred njegovog nosa.
  Tvrdilo se da su ta bekstva organizovana od jedne bande Engleza čija je smelost izgledala bez premca, i koji su, prosto iz puke želje da se bave onim što ih se ne tiče, provodili sve svoje dokono vreme u tome da iskradu žrtve koje su zakonito bile namenjene gospođi Giljotini.
  Ove glasine uskoro osvojiše maha i dobiše čudni huk. Nije moglo biti više sumnje da je banda mahnitih Engleza postojala; i držalo se da su oni pod vođstvom čoveka čija smelost i domišljatost izgledaše basnoslovna. Čudne priče pričahu se kako on i oni plemići što bi ih on spasao odjednom, čim bi se obreli kraj kapija postajahu nevidljivi i izmicahu kroz kapije nekim neprirodnim načinom.
  Niko nije video te tajanstvene Engleze; a što se tiče njihovog vođe o njemu se nikad ne govoraše drugačije već s mističnom jezom.
  Građanin Fukije-Tenvil dobijaše u toku dana komad hartije iz nekog mističnog izvora: katkad bi ga našao u džepu gornjeg kaputa, drugi put bi mu ga predao neko iz gomile, u prolazu, kada je išao na sednicu Odbora javne bezbednosti. Hartija je uvek sadržavala kratko obaveštenje da je banda svadljivih Engleza za poslom, i potpis je uvek bio isti: mali zvezdasti cvet, crveni poljski cvet, koji se u narodu zove raznim imenima, a najviše smešnim imenom: Crveno crevce.

  Zum Buch

• 

  Mala supruga

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 2
  • 0

  Mir-Jam piše nežno, sentimentalno i uzbudljivo. Njeni romani, koje karakterišu izvanredna fabula i zaplet, mnogo su uticali na čitalačku publiku između dva rata. Svet se promenio, ljubav se vodi na drugačiji način, ali Mir-Jam nas i danas zabavlja kao nekad. U središtu romana Mala supruga jeste naivna i prostodušna mlada žena sa sela, miraždžika neiskvarenog srca. Njeni problemi i zaplet ove povesti počinju kada se uda za lekara iz grada koji u taj brak ulazi iz računa, ne prekidajući vezu s dugogodišnjom ljubavnicom.

  Zum Buch

• 

  Plava gospođa

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  „To nije istina. Vi to ili svesno lažete ili nesvesno zavaravate i sebe i nju. Eto ti vaše ravnopravnosti: ona ostala da umire od ljubavi za tobom, a ti si se bacio u vrtlog pariskoga života, da zaglušiš svoju savest. Žena zavisi od ljubavi – to je njena sudbina, njena tragika, ili njena sreća – od ljubavi prema roditeljima, braći, mužu, deci. Eto ja, na primer, nikad nisam bila slobodna od ljubavi i od bola, prema kući, tebi, Zori i gospodinu. Ti govoriš da žena ima pravo da voli, da se odazove ljubavi, a ti isti koji nikad ne bi ukrao i ubio ubijaš jednom čoveku sreću, jednoj ženi uništavaš život, dovodiš je do ludila i do smrti – zašto? U ime čega? Da se malo provedeš, pozabaviš, da naslikaš sliku, da stvoriš sebi epizodu. I ti si poštovan i pošten pred svetom, niko te ne tuži i niko ti ne sudi. Tȁ, ona je onda nešto tražila valjda od tebe u zamenu za sve ono što ti je žrtvovala. „Odazvala se“ – kažeš ti. A kuda si je zvao? Šta si joj dao pod imenom te ljubavi?“

  Zum Buch