D'autres livres qui pourraient vous intéresser

• 

  Nahod

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  Tešiš me roditeljskom ljubavlju. Oh, kad bih je imao! Jer, reci, može li mi ponuditi ljubav majka koja me ne sme glasno sinom nazvati; može li otac, kojega ne smem glasno ocem nazvati? Žedan sam uvek bio te ljubavi, ali u trenutku kad sam suve usne prineo njenom izvoru da je se nasrčem – izvor je usahnuo; u trenutku kad sam tu ljubav poznao, ja sam je izgubio, a ti me tešiš njom! Rastao sam prazne duše koja je od detinjstva žeđu gorela, lutajući kroz suve pustinje ne bi li se na izvor namerila. A kad sam našao izvor taj, svež i opojan, izvor koji bi mi žeđ zagasio i praznu dušu mi ispunio, i kad sam suve usne prineo tome izvoru, sudbina stade preda me i reče mi: „Ne, taj je izvor otrovan: ne, ta je ljubav greh!“

  Voir livre

• 

  Gost niotkuda

  Jovan Nikolić

  • 0
  • 0
  • 0

  Jovan Nikolić umjetnik je trostruke marginalne pozicije. Za jednu je krivo nasljedstvo, ono što je preuzeo od predaka, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio svoje prve knjige. Za drugu su krive političke neprilike, ono što mu je nametnula okolina, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio velik dio svog egzilantskog pisanja proteklih godina. Za treću je kriv on sam, ono što je sam sebi odredio kao poziciju dalje od svih i svega, i čemu je posvetio knjigu koju imate pred sobom. Ta je marginalna pozicija najvrjednija, upravo zbog tog čina slobode, vlastite odluke. S te pozicije Nikolić promatra svijet ne mireći se s njegovom prazninom. Njegove su pjesme potraga za magijom iza pojavnog. Ona nekada otvara vrata prema ljubavi, nekada prema misticizmu, nekada prema vrtlozima propadanja. I sve je to bolje od praznine. I sve na kraju mora stati u jednu jednostavnu čistu sliku. Tako i, za Nikolića, nikako drugačije. Mutne slike znakovi su vrludanja kroz meandre snoviđenja i zaumnih vizija. Jednostavne slike ljepote znak su umjetnikove jasne spoznaje; on jednostavno zna što ljepota jest. On je u pjesmama ne traži, nego je pjesmama saopćava, pa je, prema tome, njegova zbirka pjesama vrsta objave. A objava, s druge strane, traži otvoreno srce koje nositelju objave vjeruje. Ja Jovanu, da završim, vjerujem.
   
  Nebojša Lujanović

  Voir livre

• 

  Rambuko i Seni

  Jun Fose

  • 0
  • 0
  • 0

  Rambuko i Seni dve su drame norveškog nobelovca Juna Fosea. One su logičan sled posle drama koje su izašle u knjizi San i druge drame i otvorile biblioteku Papirna pozornica.
   
  Rambuko. Dvoje ljudi. Čekanje. Ona govori. On pokušava da razume. Ali šta je Rambuko? Ili ko je Rambuko?
   
  Drama Seni odvija se u apstraktnom pejzažu koji ponekad iznenadno poprima nove oblike. Vreme je neuhvatljivo. Narativ je skoro odsutan, a odnosi među likovima otkrivaju se postepeno. Emotivna sećanja izbijaju na površinu kao fizički vidljiva iskustva…

  Voir livre

• 

  Knjiga nespokoja

  Fernando Pessoa

  • 0
  • 0
  • 0

  Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada.
  Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio ostavljajući svojim brojnim tumačima da joj pronađu početak i kraj, da je sa svakim novim izdanjem preuređuju kao nedokučivu slagalicu života, bez mogućnosti da dobiju tačnu i konačnu verziju. Pesoino vanvremensko delo upravo je to, neuhvatljiva istina stvari koja kao da nikada nije ni bila predodređena da se izgovori.
   
  Prevod s portugalskog: Vesna Stamenković

  Voir livre

• 

  Kaplar Miloje

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  „Prečasni oče. Čuvajte ovaj paket što možete bolje, u njemu je budućnost i sreća jednoga meni najmilijega stvora, moga deteta. Vašoj dobroti poveravam i predajem ova dokumenta i molim vas da ih nikom, nikom ne dajete osim meni – meni samom, kad vam ih zatražim. U slučaju da ja poginem, onda predajte ova dokumenta samo onom licu, koje vam bude reklo da sam ga ja poslao, i koje vam izgovori reči...“

  Voir livre

• 

  Žigosani

  Mila Gavrilović

  • 0
  • 0
  • 0

  U čemu je bio prestup ubijenih i prognanih ukrajinskih književnika s početka 20. veka? U zvaničnim izveštajima sa fabrikovanih suđenja oni su pretežno optuživani za pripreme terorističkih akcija protiv režima. Pod ovom optužbom pale su prve glave pesnika − Koste Burevija, Olekse Vliska, Hrihorija Kosinke i Dmitra Faljkivskog, 1934. godine (ukoliko izuzeti Hrihorija Čuprinku, koji je streljan 1921. godine). Takve su bile zvanične optužbe krvavog režima. U stvarnosti su ovi „teroristi”, naoružani perom, branili svoje pravo na originalni estetski pristup stvaralaštvu, drukčije rečeno, nisu se uklapali u predstavu o „novoj sovjetskoj umetnosti”.

  Voir livre