D'autres livres qui pourraient vous intéresser

• 

  Prsti U Psećem Krznu

  Aleksandra Jovanović

  • 0
  • 0
  • 0

  Čitanje pesničke zbirke Aleksandre Jovanović Prsti u psećem krznu moguće je uporediti sa sklapanjem mozaika ako svaki delić, svaku pojedinačnu pesmu, zamislimo kao cinični ugriz. Svaka od pesama predstavlja jedan trag na koži, ili kamen besno bačen na tlo, s namerom da se naznači tajna intimne ukletosti prenete na kosmogonijsku ravan. Ogoljeni subjekti kreću se kroz taman i tajanstven krajolik šume, sve dok varljiv zaklon ne nađu u tvrđavi, zamku ili kolibi. Međutim, služenje kultu predaka paradoksalno rezultira obeskorenjenošću: u kuću se ulazi kao u čeljust. Vešto se služeći simbolikom životinjskih motiva i kreirajući svojevrsni poetički „zverinjak”, lirski subjekat oblikuje iskonske situacije i arhetipove. U zbirci Prsti u psećem krznu primordijalno se kroz opore pesničke slike uliva u transfuziju ukletosti.
   
  Dijaboličnost i destruktivnost ploti transponovane su motivima vezanim za ishranu, kao i preplitanjem nasilja i seksualnosti. Oštra i lucidna poetska imaginacija proizvodi antijunake poetske pseudobajke: Baš-čelika, ratnike, zemljodelnike, lovce… Nasuprot njima su prsti. Prsti su u psećem krznu, a žene su u prstima, žene bolesne / histerične, tužne / neporecivo daleke / od uranjanja u sebe („Krotke”), žene koje trpe nasilje, koje se povlače, sklanjaju, žrtvuju, bivaju odbačene i skrajnute. Lirski subjekat poziva junakinje da se uzdignu i da rastu u svojoj ranjivosti, da linjanjem odbace podređenost i pokažu zube. Kroz taj pesnički povik čitanje ove zbirke izjednačava se s navlačenjem spolja meke rukavice. Rukavice od krzna, a kad je budete stavili, u svaki vaš prst biće zabijen po jedan oštar zub.
   
  Jelena Marinkov

  Voir livre

• 

  Glad

  Haralambos Janu

  • 0
  • 0
  • 0

  Glad je knjiga koja sadrži dve drame višestruko nagrađivanog kiparskog pisca Haralambosa Janua. Obe drame različitim sredstvima problematizuju nedostatak komunikacije u porodici, kao i posledice međusobnog nerazumevanja njenih članova. Drama Glad, izrazito obojena crnim humorom, u fokus postavlja usplahirene roditelje i njhovog skoro odraslog sina. Nerazumevanje među članovima ove porodice i neprepoznavanje njihovih najosnovnijih potreba vodi do potpuno neočekivanih, apsurdnih sitacija i urnebesno smešnih, ali ujedno tragičnih ishoda. Kroz dramu Dom Janu takođe promatra dinamiku porodičnih odnosa, samo ovaj put u znatno realističnijem maniru. Nakon višegodišnjeg odsustva, stariji sin se vraća u porodični dom gde je naizgled sve po starom i sve je skoro pa normalno. Ali ono što ostaje izvan reči mnogo je moćnije od izrečenog. Ono što ostaje da visi u vazduhu može gotovo i da ubije. Neprestano smo zapitani, imamo potrebu da razumemo, dok Janu vešto gradi tenziju od tišine. A katarza? Ona nikada neće doći.

  Voir livre

• 

  Životinje u begu

  Kristina Uzunidis

  • 0
  • 0
  • 0

  Životinje u begu drama je švedske rediteljke i dramske spisateljice Kristine Uzunidis. Kao i mnoge njene drame i ova je u izvesnoj meri igra glasova. Radnja se odvija u nekoj vrsti graničnog područja, u vanvremenskom, ali stvarnom stanju čekanja, u prostoru gde se priroda — drveće, korenje, insekti i divlja zemlja — ogledaju u impotentnom čovečanstvu. Priroda je ponekad pretnja, a ponekad izvor utehe i neverovatne snage, sa sopstvenim namerama i voljom, i može se uporediti sa grčkim bogovima.

  Voir livre

• 

  Dan na Tisi

  Milan Glavaški

  • 0
  • 0
  • 0

  Milan Glavaški (osnivač, autor pesama, gitarista i pevač sastava Eva Braun, Popcycle i Rebel Star) je kantautor (singer-songwriter) koji briše granicu između pevanih pesama (songs) i poezije (poems). To konačno postaje sasvim očigledno objavljivanjem ove knjige, koja nikako nije tek suvenir namenjen dugogodišnjim ljubiteljima njegove muzike koji sve te pesme (songs) već znaju napamet: ovim izdanjem čitaoca pozivamo da liriku Milana Glavaškog doživi prevashodno u poetskom kontekstu i da tako obogati razumevanje njegovih songova, da bi potom potpunije i intenzivnije uživao u njima. A oni koji žive izvan galaksije rokenrola (ako ih uopšte ima) neka slobodno zanemare sve to – njima naprosto nudimo izvanrednu pesničku zbirku.

  Voir livre

• 

  Knjiga druga

  Branislav Nušić

  • 0
  • 0
  • 0

  „Među dramskim delima što ih je Nušić napisao u Sarajevu posebno mesto zauzima Knjiga druga, komad u tri čina, prikazan prvi put u sarajevskom Narodnom pozorištu, 26.10.1927; potom, delo je postavljano na scenu samo još jednom, posle piščeve smrti, 1942, u okupiranom Beogradu. Delo nije doživelo veliki scenski uspeh, iako se pre najavljivanja prvog izvođenja u Sarajevu, ukazivalo da sadrži značajne tematske i dramaturške novine. Šta je to novo uneo Nušić komadom Knjiga druga u našu dramaturgiju dvadesetih godina prošloga stoleća? Da li je samo u pitanju originalnost forme, ili pak ambijent u kojem se zbiva radnja? Ili je možda posredi sama tema drame, koja bi se mogla definisati kao prikaz fatalne nemogućnosti opiranja vlastitoj sudbini, koja je glavnom junaku predodređena u vidu slučajno formirane fiks ideje? Nema sumnje, novosti ima u svemu što smo naveli. Iako je u srpskoj dramaturgiji i pre pojave Nušićeve Knjige druge bilo dela koja su obrađivala teme iz života „iza scene“, nijedno od njih nije tako široko prikazalo glumce i njihove preokupacije, kao i njihovo međusobno ponašanje u sferama privatnog života. Poput Ežena Skriba i njegove čuvene Adrijane Lekuvrer, upustio se Nušić u slikanje života iza kulisa, ali bez romantičarskih sentimentalnosti. Reklo bi se čak – želeo je da bude moderan u tretmanu jedne dramski zahvalne teme. Jer, očigledno je da se u ovoj drami Nušić donekle inspirisao pirandelovskim teatrom, što nije čudno budući da je Pirandelo upravo krajem dvadesetih godina „osvajao“ naše pozornice, izazivajući različite reakcije kako gledalaca, tako i samih izvođača. Zato se sa razlogom može pretpostaviti da je upravo ta okolnost što je Pirandelo tada bio sve više u središtu pažnje našeg pozorišnog sveta mogla dati Nušiću odrešene impulse da napiše Knjigu drugu. (...)“Raško V. Jovanović

  Voir livre

• 

  Gost niotkuda

  Jovan Nikolić

  • 0
  • 0
  • 0

  Jovan Nikolić umjetnik je trostruke marginalne pozicije. Za jednu je krivo nasljedstvo, ono što je preuzeo od predaka, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio svoje prve knjige. Za drugu su krive političke neprilike, ono što mu je nametnula okolina, a što ga je, htio - ne htio, odredilo, i čemu je posvetio velik dio svog egzilantskog pisanja proteklih godina. Za treću je kriv on sam, ono što je sam sebi odredio kao poziciju dalje od svih i svega, i čemu je posvetio knjigu koju imate pred sobom. Ta je marginalna pozicija najvrjednija, upravo zbog tog čina slobode, vlastite odluke. S te pozicije Nikolić promatra svijet ne mireći se s njegovom prazninom. Njegove su pjesme potraga za magijom iza pojavnog. Ona nekada otvara vrata prema ljubavi, nekada prema misticizmu, nekada prema vrtlozima propadanja. I sve je to bolje od praznine. I sve na kraju mora stati u jednu jednostavnu čistu sliku. Tako i, za Nikolića, nikako drugačije. Mutne slike znakovi su vrludanja kroz meandre snoviđenja i zaumnih vizija. Jednostavne slike ljepote znak su umjetnikove jasne spoznaje; on jednostavno zna što ljepota jest. On je u pjesmama ne traži, nego je pjesmama saopćava, pa je, prema tome, njegova zbirka pjesama vrsta objave. A objava, s druge strane, traži otvoreno srce koje nositelju objave vjeruje. Ja Jovanu, da završim, vjerujem.
   
  Nebojša Lujanović

  Voir livre