Weitere Bücher, die Sie mögen werden

• 

  Oslobođenje

  Imodžen Kili

  • 0
  • 0
  • 0

  Nadahnuto neverovatnom istinitom pričom iz Drugog svetskog rata o pripadnici oružanih snaga s najviše odlikovanja
  
  Nensi Vejk je bila devojka iz Australije, koja je sa šesnaest godina pobegla od majke jer ju je zlostavljala, na drugi kraj sveta.
  
  Nensi Vejk je bila supruga koja se, kada joj je Gestapo uhapsio muža, izborila da dobije obuku u britanskoj Upravi za posebne zadatke i vrati se u Francusku da se osveti.
  
  Nensi Vejk je bila vojnik, predvodila je bataljon od 7.000 boraca Pokreta otpora, koji su je zvali feldmaršalom. Žena čija je glava bila ucenjena na pet miliona franaka. Žena koja je ubila nacistu golim rukama. Žena koja je do nogu potukla 22.000 Nemaca, izgubivši svega stotinu ljudi. Žena koja je prodala svoja odlikovanja jer će „verovatno završiti u paklu, pa bi se ona tamo ionako istopila“.
  Otkrijte korene legende o njoj u trileru o neverovatnom pohodu jedne žene da preokrene tok rata, da spase muškarca kojeg voli i osveti se onima koji su se ogrešili o nju.
  
  „Smela, uzbudljiva priča izuzetne žene u nesvakidašnjem dobu, iz pera vrhunskog pripovedača. Živahna, stravična, zadivljujuća, ali iznad svega strašno zanimljiva. Retka poslastica.“
  ​Robin Jang

  Zum Buch

• 

  Kraljica Margo

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Kraljica Margo je delimično istinita priča o kraljici Margariti od Valoa. Istorijski roman koji govori o verskim ratovima u Francuskoj tokom vladavine Karla IX. Radnja se dešava 1572. u Vartolomejskoj noći kada dolazi do pokolja velikog broja hugenota. A Margarita od Valoa je bila u ljubavnoj vezi s dvojicom hugenota, Anrijem IV i La Molom, što njena majka Katarina Mediči nije podržavala.

  Zum Buch

• 

  Ostaci sveta

  Igor Marojević

  • 0
  • 0
  • 0

  Nagrada „Tronoški rodoslov“
  Solarisov roman godine
  Nagrada „Meša Selimović“ za 2020.
  
  
  Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
  Zoran Bognar
  
  Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
  Dr Igor Perišić

  Zum Buch

• 

  Rat žena

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Baron de Kanol je čovek rastrzan građanskim ratom koji dominira Francuskom sredinom XVII veka. Iako naivni gaskonjski vojnik malo mari za politiku u pozadini bitaka, rastrzan je dubokom strašću prema dvema moćnim ženama na suprotnim stranama rata: prema Nanon Lartig, koja zdušno podržava kraljicu regentkinju Anu Austrijsku, i prema vikontesi Kamb, koja podržava pobunjeničke snage princeze Konde. Smešten u okolinu Bordoa tokom prvih turbulentnih godina vladavine Luja XIV, roman Rat žena u središtu pažnje ima ulogu tih dveju žena u bici za celu Francusku. Duhovit, dramatičan i romantičan, roman nudi ubedljivu sliku političkih intriga, snagu ljubavi i uzaludnost rata.

  Zum Buch

• 

  Lukrecija Bordžija

  Johan Burhard

  • 0
  • 0
  • 0

  „Je li moguće da ne čezneš za Lukrecijom koju nazivaju najlepšom ženom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, čije draži slikari prikazuju u jarkim bojama?“
  „Sav se naježim kad čujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvraćao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da očarava poput Kleopatre, da je poželjna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti! Zar je potrebno da te podsetim na sve što se o njoj priča? To je žena neosetljivog srca, koja muškarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaže svom ocu u njegovim političkim ciljevima, u njegove zamke mami ptičice koje će on očerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima diže protiv Bordžije, naziva je sramotom hrišćanske kneževine. A najstrašnije priče potajno kruže o Lukreciji. Ne, moja usta nikad neće izgovoriti nešto tako bedno. Ima zločina koji su tako strašni da se u njihovu mogućnost ne bi smelo verovati, ako još želimo da sačuvamo nadu, veru i ljubav.“
   

  Zum Buch

• 

  Zavera

  Alfred de Vinji

  • 0
  • 0
  • 0

  „Današnja književnost mora da se bavi proučavanjem opšte sudbine društvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska naročito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu čovečanstva, a druga slika posebni udes čoveka. U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da pređu granice života i vremena i da se uzdignu čak do večnosti.
  U poslednje vreme, a to je možda posledica naših političkih pokreta, umetnost je prožeta istorijom više nego ikad. Svi smo uprli pogled u naše hronike i letopise, kao da hoćemo sada, kad smo u svom stremljenju ka višim ciljevima dostigli mušku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na našu mladost i njene pogreške. Da bi se povećala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega uspomene iz prošlosti.
  Kako je Francuska otišla dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim događajima, i kako sam ja izabrao da pišem o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tuđinske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije ličnosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu.
  Ja sam naše istorijske ličnosti postavio na prednji deo pozornice i načinio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste častoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spoljašnjem i unutrašnjem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tuđinskom vojskom, o pravosuđu u rukama sudskih veća ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i mađijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni čitao. Ali, roman će čitati...“

  Zum Buch