Casa editrice: Memoria Liber Publishing
Smešten u 1660-te i bavi se ranom vladavinom Luja XIV, roman je nazvan pričom o „poreklu“ kralja, „pričom o obrazovanju mladog čoveka koji je vladao preko 70 godina i postao jedan od najomiljenijih francuskih monarha“. Naravno, u romanu o Diminim musketarima, likovi igraju važnu ulogu u Lujevom obrazovanju.
Marokanska pisma Hosea Kadalsa, napisana u epistolarnom žanru, veoma popularnom posle Monteskjeovih Persijskih pisama, predstavljaju nadasve originalno viđenje problema Španije, čija se istorija, društvo i institucije dovode u pitanje iz jedne neuobičajene perspektive. Osim nepresahle aktuelnosti, živog, duhovitog i britkog stila, literarno stvaralaštvo Hosea Kadalsa, po opštem mišljenju književne kritike, primer je najbolje španske proze XVIII veka.Mostra libro
U zbirci priča za decu Priroda i deca Milica Janković kroz priče o biljkama, životinjama, prirodi oko nas podučava decu važne životne lekcije o istrajnosti, trudu, hrabrosti, slozi, očuvanju prirode. Iz „istinitih priča o čudima kojih ima mnogo u ogromnoj i divnoj prirodi“ deca na zabavan način uče tajne prirode i načine na koje nas leči i hrani, kako se uzgajaju svilene bube, kako se pobeđuje strah... Milica je ispričala dirljive priče malih junaka, često siromašne dece, koji uče kako da brinu o prirodi i jedni o drugima.Mostra libro
U gradu San Agustin de Tango nikada ne znate šta će se dogoditi, ili koga ćete sresti, teško je razlikovati banalno od realnog, a opasnost, delirijum ili istina vrebaju iza ugla. Tokom čitavog dana – jučerašnjeg – obuhvaćenog ovim romanom, glavni junak i njegova voljena supruga prisustvuju neobičnim dešavanjima: muškarca giljotiniraju zbog propovedanja intelektualnih zadovoljstava seksa, u zoološkom vrtu noj proždire lavicu, a možda i ne, jer u Emarovom nadrealnom svetu do izvesnosti je teško doći. Emar, savremenik Pabla Nerude i Visentea Uidobra, pisao je pretežno tokom međuratnih godina. Iako je uticaj evropske avangarde na njega očigledan, teško je ne proglasiti ga postmodernističkim piscem, koji je skoro pola veka ispred svog vremena. Pinčon, Vonegat, Gadis i mnogi drugi, idu, nehotice, njegovim stopama, a gotovo sigurno ga nisu čitali. Nije teško razumeti zašto su Emarovi savremenici bili zbunjeni ovim romanom. Filozofske peregrinacije nikada nikuda ne vode; primetno je odsustvo političkih i ideoloških skela, čini se da je Emar više zainteresovan za postavljanje pitanja nego za odgovaranje na njih. Međutim, ono što je svojevremeno izgledalo kao nedostatak, sada to više nije. Odavno smo shvatili značaj same aktivnosti a ne cilja, kao i to da je potraga za krajnjim značenjem naivna namera. Juče je, dakle, jedna krivulja iz prošlog veka, koja izgleda nekako savršeno usklađena sa našim današnjim, a verovatno i sutrašnjim (ne)prilikama. Prevod sa španskog: Branko Anđić Predgovor: Alehandro SambraMostra libro
Ljubav i politika, sukobi s pohlepnim malograđanskim duhom oličena su u glavnim junacima: operskoj pevačici Leonori, ženi izuzetnog dara i lepote, i Rafaelu, budućem slavnom političaru. Među narandžama, pripovest je koju su zavoleli čitaoci širom sveta, priča o Španiji s početka prošlog veka, u kojoj su carovali trulež, korupcija i despotizam lokalnih glavešina, a svaki buntovni i slobodoumni poriv bio je prigušivan gvozdenom disciplinom Katoličke crkve.Mostra libro
„Kotarica je i sad stajala onde. Dete je sedelo u kotarici, guska trčkarala po dvorištu, a kiša je pljuštala, pljuštala i pod strehom, i tu je voda tekla potocima, ali dete je ostalo suvo, nepovređeno, jer je iznad kotarice bio razapet ogroman kišobran od izbledele crvene tkanine. Po kišobranu zakrpa na zakrpi, jedva je mogla da se pozna pruga od sitnih cvetića po ivici, svud unaokolo, po starinskoj modi. Mladi popa je blagodarnim očima pogledao na nebo, dograbio dete iz kotarice, obasuo ga poljupcima i pod kišobranom ga uneo u svoj oskudni stan.“Mostra libro
Mrtve duše su nedovršeni roman Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, remek-delo ruske književnosti. Objavljen je 1842. godine, a uz pomoć njega je Gogolj postavio temelje u književnosti ruskog realizma. Mrtve duše su poema sastavljena od tri dela, s tim da je u drugom delu ostalo samo 5 odlomaka, a o trećem nema nikakvog zapisa. Prvi deo romana Nikolaj je pisao skoro sedam godina u Parizu, Rimu i Švajcarskoj. Zbog psihički sve nestabilnijeg stanja, spalio je drugi deo romana i nakon toga ubrzo umro. Mrtve duše predstavljaju društveni roman kroz koji je Gogolj hteo da prikaže stanje tadašnje birokratske i feudalne Rusije. Glavni lik je nekadašnji carinski službenik Pavel Ivanovič Čičikov, koji je zbog toga što je sarađivao sa švercerima, morao da napusti posao koji je radio. Roman se ubraja u realističnu književnost zbog opisa tadašnjeg modernog društva, a gde je Nikolaj bio najviše kritičan prema vlastelinima i njihovom načinu života i navikama i manama, a koje su sve zastupljene u anti-junaku Pavelu Ivanoviču Čičikovu.Mostra libro
