Balzak

Štefan Cvajg

Sinossi

Balzak je rođen 1799. u Tureni, bogatoj provinciji, u Rableovoj vedroj otadžbini. U junu 1799, datum je vredan da se ponovi. Te se godine Napoleon – koga je svet, iako već tada uznemiren njegovim delima, još zvao Bonapartom – vratio iz Egipta, pola kao pobednik, pola kao begunac. Tamo, pod tuđim zvezdanim nebom, ispred piramida, tih kamenih svedoka, vodio je bitke, pa se zatim, suviše umoran da ovo grandiozno započeto delo uporno dovede do kraja, provukao na majušnom brodu između vrebajućih Nelsonovih korveta i već nekoliko dana po svom povratku skupio šaku svojih privrženika, očistio Konvent i prigrabio jednim zamahom svu vlast nad Francuskom u svoje ruke.

Disponibile da: 07/04/2023.

Altri libri che potrebbero interessarti

Autobiografija

Branislav Nušić

Duhovita, satirična i neponovljivo šarmantna, "Autobiografija" Branislava Nušića jedno je od najzabavnijih dela srpske književnosti. U ovoj knjizi, veliki srpski komediograf na svoj prepoznatljiv način ismeva ustaljene norme biografskog pisanja, iznoseći događaje iz svog detinjstva i mladosti kroz prizmu ironije i preterivanja. 
Kroz niz anegdota, Nušić se osvrće na svoje prve nestašluke, školske dane, ljubavne avanture i porodične situacije, vešto prikazujući univerzalne ljudske osobine i mane kroz humor i satiru. Njegova "Autobiografija" nije klasična ispovest, već duhovita kritika društva i njegovih apsurdnosti, kroz prizmu sopstvenog života. 
Ovo delo ostaje jedno od omiljenih među čitaocima svih generacija, jer na zabavan i duhovit način osvetljava odrastanje i ljudsku prirodu, ostavljajući iza sebe bezvremenske pouke i osmeh na licu svakog ko je pročita.

Mostra libro

Izdanci Šumadije

Milica Jakovljević MIR-JAM

U vreme kada moderna književnost doživljava svoj procvat, između dva svetska rata, Milica Jakovljević Mir-Jam pisala je svoje romane u tradicionalističkom maniru... Ovi romani i danas plene pažnju široke čitalačke publike. Njena sabrana dela štampana su mnogo puta, ali da bi bila kompletna nedostajala im je knjiga Izdanci Šumadije, koja dosad nije štampana. Spisateljica nije stigla da u svoju autobiografsku prozu unese sve što je nameravala, nije stigla da je stilski dotera, ali to ne umanjuje vrednost ovog teksta, koji nam pored iscrpne autorkine biografije, nudi i brojne podatke o palanačkom životu, o životu pod austrougarskom okupacijom, o starom Beogradu.

Mostra libro

Sveti đavo Raspućin i žene

Rene Filep-Miler

Sveti đavo bio je naslov jednog protiv Raspućina upravljenog pogrdnog zapisa iz pera strahovitog kaluđera Iliodora. Optužbe i tvrđenja tog pamfleta znatno su doprineli stvaranju one lažne i karikirane slike koja Raspućina prikazuje kao prepredenog šarlatana, upravo kao glavnog krivca za propast Rusije.Ta slika, stvorena mržnjom tog neprijatelja, postala je otada šablon za Raspućinov portret i tako pružena javnosti. Meteži revolucije dugo vremena su onemogućavali objektivnu korekturu te slike, jer revolucionarnoj frazi koja beše na dnevnom redu nije bila potrebna istinitost; za nju je u toj političkoj borbi bio od važnosti samo efekat. U tom pogledu pak, mučno da bi se mogao poželeti podesniji istorijski portret nego što beše taj koji je bio u stanju da bolje i očiglednije nego bilo koji drugi prikaže svekoliku nedostojnost ranijeg vladavinskog sistema i njegovih predstavnika.Za revolucionarnu Rusiju, u njenoj borbi protiv jednog odista u mnogim pogledima preterano neispravnog te prema tome izopačenog sistema, kao što je bio carizam, moglo je to karikiranje ličnosti i situacija izgledati ako ne opravdano a ono bar kao nešto što može da se izvini. Međutim, bez ikakvog dokazanog razloga, Raspućinovu figuru zahvatilo je i uživanje publike u skandalima i senzacijama, i ono je doprinelo svoje da se stvori koliko lažna toliko i, u svojoj šarenoj tehnici, prosta slika jednog banalnog „đavola u čovečjem obliku“.

Mostra libro

Sanjarije usamljenog šetača

Žan-Žak Ruso

Svoje delo Sanjarije usamljenog šetača, objavljeno posthumno 1782, francuski filozof Žan-Žak Ruso pisao je, s prekidima, u Ermenonvilu pored Pariza, pred smrt, između 1776. i 1778. godine. Da li su Sanjarije nastavak Ispovesti, dnevnik, eseji, zbirka refleksija?
Ovaj zapis o slavljenju prirode i izolacije, koji obiluje piščevim anegdotama, kao i razmišljanjima o obrazovanju i političkoj filozofiji, zanimljiv je i zbog svoje žanrovske neodređenosti. Knjiga se sastoji od deset „šetnji“: prvih sedam uredio je sam autor, osma i deveta su završene, ali ih Ruso nije revidirao, dok je deseta ostala nepotpuna u trenutku Rusoove smrti.
Ruso je smatrao da se čovek rađa dobar, te da naknadno biva iskvaren društvenim prilikama. Insistirao je na povratku na precivilizacijsku prirodnost i čistotu. Budući da je ovaj ideal neostvariv, iznevereni mislilac povlači se u izolaciju. Priroda je za ovog filozofa-šetača ne samo mesto za sanjarenje i osamu već i motivacija za razmišljanje o sebi, pa stoga beleženje sanjarija nastalih u ovim prilikama rezultuje boljom samospoznajom.
Sanjarije usamljenog šetača su knjiga koja, uz poemu Noćne misli Edvarda Janga i Geteove Jade mladog Vertera, najavljuje rađanje evropskog romantizma.
 
Prevod s francuskog: Mira Vuković

Mostra libro

Lukrecija Bordžija

Marija Belonči

Renesansna lepotica nesvakidašnjih talenata, odana kći manipulativnog pape Aleksandra VI, sestra koja je nadživela četvoricu braće, žena koja je udajom stekla titule grofice od Pezara, vojvotkinje od Bišeljea i vojvotkinje od Ferare, u istoriji je, a još više u književnosti, ostala upamćena kao beskrupulozna trovačica, dželat neopreznih koji bi joj se našli na putu.
Ovo delo prikazuje nam jednu sasvim drugačiju Lukreciju Bordžiju – strastvenu ženu koja se nesigurno kreće kroz političke spletke i nezajažljive ambicije svog oca i brata. Dočarava nam Lukrecijinu prividnu moć; dok je nakratko odlučivala o pitanjima papske ili ferarske države, nije imala vlast nad sopstvenim životom. Posle kratkotrajne sreće bračne ljubavi, bila je primorana da sahrani muža i napusti decu. Nad njom su kao nad robinjom licitirali, potcenjivali je i klevetali, no ona je u svemu tome sačuvala plemenitost duha, koja ju je učinila muzom nekih od najvećih pesnika renesanse.
Ako je teza o nepristrasnosti istorije mit, kao što tvrdi autorka, onda je ova knjiga zaista uspeo pokušaj razbijanja tog mita, ujedno i mita o jednoj od najoklevetanijih žena u istoriji čovečanstva.
Dobitnik italijanskih književnih nagrada Viareggio i Galante, nakon prvog objavljivanja 1953. godine, ova slavna biografija je, prema rečima autorke, „večna priča žene, koja se koleba između pristanka i pobune“.
 
 
Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić

Mostra libro

Живот или само постојање

Eduard Wagner

No AI, No AI translated by Eduard Wagner
Можете га видети како год желите. Да ли је ово испуњен живот или не, то остављам вама као читаоцу. Наравно да сам направио много грешака, али не могу да кривим друге људе за њих, могу само себе да кривим углавном.

Mostra libro