Altri libri che potrebbero interessarti

• 

  Kraljica Margo

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Kraljica Margo je delimično istinita priča o kraljici Margariti od Valoa. Istorijski roman koji govori o verskim ratovima u Francuskoj tokom vladavine Karla IX. Radnja se dešava 1572. u Vartolomejskoj noći kada dolazi do pokolja velikog broja hugenota. A Margarita od Valoa je bila u ljubavnoj vezi s dvojicom hugenota, Anrijem IV i La Molom, što njena majka Katarina Mediči nije podržavala.

  Mostra libro

• 

  Crna lala

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit.
  Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave.
  Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.

  Mostra libro

• 

  Rat žena

  Aleksandar Dima

  • 0
  • 0
  • 0

  Baron de Kanol je čovek rastrzan građanskim ratom koji dominira Francuskom sredinom XVII veka. Iako naivni gaskonjski vojnik malo mari za politiku u pozadini bitaka, rastrzan je dubokom strašću prema dvema moćnim ženama na suprotnim stranama rata: prema Nanon Lartig, koja zdušno podržava kraljicu regentkinju Anu Austrijsku, i prema vikontesi Kamb, koja podržava pobunjeničke snage princeze Konde. Smešten u okolinu Bordoa tokom prvih turbulentnih godina vladavine Luja XIV, roman Rat žena u središtu pažnje ima ulogu tih dveju žena u bici za celu Francusku. Duhovit, dramatičan i romantičan, roman nudi ubedljivu sliku političkih intriga, snagu ljubavi i uzaludnost rata.

  Mostra libro

• 

  Oslobođenje

  Imodžen Kili

  • 0
  • 0
  • 0

  Nadahnuto neverovatnom istinitom pričom iz Drugog svetskog rata o pripadnici oružanih snaga s najviše odlikovanja
  
  Nensi Vejk je bila devojka iz Australije, koja je sa šesnaest godina pobegla od majke jer ju je zlostavljala, na drugi kraj sveta.
  
  Nensi Vejk je bila supruga koja se, kada joj je Gestapo uhapsio muža, izborila da dobije obuku u britanskoj Upravi za posebne zadatke i vrati se u Francusku da se osveti.
  
  Nensi Vejk je bila vojnik, predvodila je bataljon od 7.000 boraca Pokreta otpora, koji su je zvali feldmaršalom. Žena čija je glava bila ucenjena na pet miliona franaka. Žena koja je ubila nacistu golim rukama. Žena koja je do nogu potukla 22.000 Nemaca, izgubivši svega stotinu ljudi. Žena koja je prodala svoja odlikovanja jer će „verovatno završiti u paklu, pa bi se ona tamo ionako istopila“.
  Otkrijte korene legende o njoj u trileru o neverovatnom pohodu jedne žene da preokrene tok rata, da spase muškarca kojeg voli i osveti se onima koji su se ogrešili o nju.
  
  „Smela, uzbudljiva priča izuzetne žene u nesvakidašnjem dobu, iz pera vrhunskog pripovedača. Živahna, stravična, zadivljujuća, ali iznad svega strašno zanimljiva. Retka poslastica.“
  ​Robin Jang

  Mostra libro

• 

  Zavera

  Alfred de Vinji

  • 0
  • 0
  • 0

  „Današnja književnost mora da se bavi proučavanjem opšte sudbine društvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska naročito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu čovečanstva, a druga slika posebni udes čoveka. U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da pređu granice života i vremena i da se uzdignu čak do večnosti.
  U poslednje vreme, a to je možda posledica naših političkih pokreta, umetnost je prožeta istorijom više nego ikad. Svi smo uprli pogled u naše hronike i letopise, kao da hoćemo sada, kad smo u svom stremljenju ka višim ciljevima dostigli mušku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na našu mladost i njene pogreške. Da bi se povećala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega uspomene iz prošlosti.
  Kako je Francuska otišla dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim događajima, i kako sam ja izabrao da pišem o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tuđinske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije ličnosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu.
  Ja sam naše istorijske ličnosti postavio na prednji deo pozornice i načinio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste častoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spoljašnjem i unutrašnjem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tuđinskom vojskom, o pravosuđu u rukama sudskih veća ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i mađijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni čitao. Ali, roman će čitati...“

  Mostra libro

• 

  Sve moje sestre

  Laura Barna

  • 0
  • 0
  • 0

  Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko...
  U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom...
  Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

  Mostra libro