Casa editrice: Memoria Liber Publishing
Ovaj Dimin avanturistički roman sastoji se od šest delova: Kod neustrašivog mača, Sudbonosni trenuci, Pobeđeni pobednik, Crveno i belo pero, Tajanstveno pismo i Velika zavera.
Božićna novela iliti bajka o kućnom ognjištu u tri cvrčanja iz 1845.Mostra libro
Poetski zapisi U osami manastira prvo su Bekerovo delo prevedeno na srpski jezik i, ujedno, prilika da se i naši čitaoci upoznaju s do sada neprevođenom španskom postromantičarskom književnošću listajući njene najblistavije stranice. Delo U osami manastira čini desetak lirskih zapisa u omiljenoj romantičarskoj književnoj formi – pismima, koja je pesnik, tokom boravka u manastiru u Verueli, upućivao svojim madridskim prijateljima i čitaocima u prestonici, budući da su bila objavljivana na stranicama El kontemporanea. Zidine drevnog i ruševnog cistercitskog manastira predstavljaju idealnu pozornicu na kojoj će se odvijati intimna drama što prožima pesnika. Svojim postojanjem one svedoče o prolaznosti života, ali i o nekim drugim vremenima; prizivaju u sećanje dane blistave istorije, slave, silne vere u Boga, u junaštvo, u plemenitost, u lepotu. U tom dekoru gde se prelamaju prolazno i večno Beker otvara svoju dušu, iskren do ogoljenosti i jednostavan do patetičnosti, te otkriva svu dramatičnost dubokog osećanja usamljenosti i bola pred neumitnošću smrti, u sukobu s pritiskajućom žudnjom za podvigom kojim se iskoračuje iz smrti i ulazi u svevremenost.Mostra libro
Zbirka priča Među zidovima je refleksivna proza, u kojoj spisateljica ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa spoljnim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna...Mostra libro
„Mornarska knjižica moga brata Iva slična je svim drugim knjižicama svih drugih mornara. Zavijena je u žuti pergament, a kako je mnogo putovala morem po raznim sanducima na lađama, izgleda sasvim stara. Ta tetoviranja su bila u običaju pre desetinu godina kod svih pravih mornara. Te šare utisnute rukom nekog besposlenog prijatelja na brodu Flora, predstavljale su poniženje za Iva, koji se bezbroj puta mučio u nadi da će ih izbrisati. Pomisao da je žigosan na neizgladljiv način i da će ga svud i uvek poznati po tim malim plavim šarama, bila mu je nesnosna. Kad se okrene strana, nailazi se na niz štampanih listića, koji su kratko i jasno imali da naznače sve pogreške kojima su mornari skloni, a uporedo opis svih kazni kojima se izlažu – počev od manjih ispada što se otkupljuju s nekoliko noći na krmilu, do velikih pobuna kažnjivih smrću. Po nesreći, to svakodnevno štivo nije nikad bilo dovoljno da ulije spasonosni strah kako ostalim mornarima, tako ni mom sirotom Ivu. Zatim dolaze mnoge strane ispisane rukom, sa imenima lađa, s plavim žigovima, brojevima i datumima. Podoficiri, ljudi od ukusa, ukrasili su te odeljke otmenim potpisima. Tu su naznačeni njegovi prihodi i potanko izloženo primanje prihoda. Prve godine kad je zarađivao samo po petnaest franaka mesečno, od kojih je deset čuvao za svoju majku; godine provedene s grudima izloženim vetru, kad je živeo polunag na vrhu visokih katarki sličnim lelujavim stabljikama, i plovio po prostranstvu promenljivog mora, ne brinući se nizašta na svetu; pa onda burnije godine u kojima se rađala ljubav, uobličavala u duši čednoj i uzburkanoj – da se zatim preobrazi u razuzdano pijanstvo ili bezazleno čiste snove, što je zavisilo od slučajnih mesta prema kojima ga je vetar nosio i ženâ koje su mu padale u naručja; strahovito buđenje srca i čula, velike pobune, a zatim vraćanje u isposnički život na pučini, u zatvor plovećeg manastira; sve se to krije iza tih brojki, tih imena i datuma, koji se nagomilavaju iz godine u godinu, u bednoj mornarskoj knjižici. Jedan čitav spev doživljaja i jada sadrži ona među požutelim listićima.“Mostra libro
Priča počinje istorijskim događajem – godine 1672. holandskog predsednika veća Jana De Vita i njegovog brata Kornelijusa linčuje pobesnela rulja njihovih sugrađana, što se smatra jednom od najbolnijih epizoda u holandskoj istoriji. Dima ga opisuje s dramatičnom intenzivnošću i uvodi ga kao početak vlastite pripovesti, koja će uključiti živopisne izmišljene likova i pratiti događaje u narednih osamnaest meseci, otkrivajući polako čitaocu kako je i na koji način ona povezana s ubistvom braće De Vit. Holandski grad Harlem raspisao je nagradu od sto hiljada forinti onome ko uzgaji savršenu crnu lalu. Mladi buržuj i zaneta duša Kornelije fan Barle na putu je da uspe u tom poduhvatu, izuzetno osetljivom i teškom. Jer za Holanđane, lale nisu obično cveće. One od svog uzgajivača traže celo biće: strast, posvećenost i potpunu odanost tom savršenstvu prirode. Stoga je i nadmetanje najboljih državnih baštovana i uzgajivača cveća za novac, čast i slavu prepuno surevnjivosti i strasti. Ponekad tako niskih i razornih da mogu upropastiti onoga ko im se prepusti... Borba između ljubavi prema cvetu i ljubavi prema ženi samo je najteža prepreka od onih koje će Fan Barle imati da savlada na svom putu od gubilišta do slave. Varljivo jednostavne priče i najkraći od svih Diminih poznatih romana, Crna lala upliće istorijske događaje koji okružuju brutalno ubistvo s romantičnom pričom o ljubavi. Ova bezvremena politička alegorija polazi od nasilja i istorijskog zločina da bi se izgradio snažan stav protiv tiranije i stvorila ta obećavajuća tulipa negra – kao simbol pomirljivosti i pravednosti.Mostra libro
Ugledni, bogati kritičar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kćerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saučesnik u zaveri, saučesnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj učestvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj način, Nabokov već u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernističke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upućuje čitaoca da preispita odnos između stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepliće motive umetničke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako oveštalu priču o neverstvu, ljubavnom trouglu i zločinu pretvara u crnu komediju obogaćenu motivima nemačkog ekspresionizma u čijoj se osnovi nalazi uobičajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.Mostra libro
