Other books that might interest you

• 

  Nema i neka ne bude

  Edina Svoren

  • 0
  • 0
  • 0

  EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
   
  Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”

  Show book

• 

  Robovanje i veličina vojničkog...

  Alfred de Vinji

  • 0
  • 0
  • 0

  De Vinji je bio vojni oficir od 1814-1827. Ovo su pripovetke zasnovane na njegovom vojnom iskustvu i doživljaju vojničkog života.

  Show book

• 

  Strasti i sudbine

  Artur Šnicler

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirka novela: „Mudračeva žena“, „Pastireva frula“, „Slepi Žeronimo i njegov brat“, „Sudbina plemića Lajzenboga“, „Ubica“, „Počasni dan“, „Cveće“ i „Neženjina smrt“.

  Show book

• 

  Vreme iskušenja

  Jorgos Filipu Pjeridis

  • 0
  • 0
  • 0

  Vreme iskušenja Jorgos Filipu Pjerdis
   
  S novogrčkog preveo Saša Đorđević
   
  Godina izdanja: 2018.
   
  Jorgos Felipu Pjeridis jedan je od najistaknutijih grčkih autora s Kipra. Svojim višestruko nagrađivanim proznim delima, u kojima je jednostavno i iskreno slikao život lokalnog stanovništva Kipra i Egipta, upisao se u red nezaobilaznih ,,kiparskih klasika” XX veka.
   
  Zbirka kratke proze ,,Vreme iskušenja” objavljena je svega četiri godine nakon turske invazije na Kipar.  Nastala je iz želje autora da ovekoveči borbu i patnje svoje zemlje i njenih ljudi u ključnom događaju iz novije istorije Kipra, da ispriča njihovu priču i tako im podari pamćenje, iskupljenje i mir.
   
  Dva osnovna načela koja Pjerdis smatra ključnim u svojoj prozi: prvo je pozitivno – da što jednostavnije i jasnije predstaviš ono što imaš da kažeš. Drugo je negativno – da ne govoriš laži, pre svega samom sebi.
   
  Kirjakos Haralambidis
   
  Poetsko raspoloženje je sveprisutno i postaje još intenzivnije u celini pod nazivom ,,Minijature”. Ovde poetski element dominira – većina ovih tekstova više liči na pesme u prozi nego na pripovesti.
   
  Mihalis Pjeri

  Show book

• 

  Priroda i deca

  Milica Janković

  • 0
  • 0
  • 0

  U zbirci priča za decu Priroda i deca Milica Janković kroz priče o biljkama, životinjama, prirodi oko nas podučava decu važne životne lekcije o istrajnosti, trudu, hrabrosti, slozi, očuvanju prirode. Iz „istinitih priča o čudima kojih ima mnogo u ogromnoj i divnoj prirodi“ deca na zabavan način uče tajne prirode i načine na koje nas leči i hrani, kako se uzgajaju svilene bube, kako se pobeđuje strah... Milica je ispričala dirljive priče malih junaka, često siromašne dece, koji uče kako da brinu o prirodi i jedni o drugima.

  Show book

• 

  Српски белег

  Borislav Radosavljević

  • 0
  • 2
  • 0

  Ova knjiga donosi petnaest priča koje su nastale u dugom vremenskom periodu, od čak 35 godina, i na neki način predstavlja „pripovedačku retrospektivu” ovog autora, čije ime nije nepoznato i široj književnoj javnosti.
   
  Priče predstavljaju metaforu vremena neslobode, tiranije i sputanosti otvorenog govora. Reč je o nedobu kada je bilo nemoguće izraziti misao i one su slike tog stanja teskobe, koja je bila prisutna u celom tom periodu kad su priče i stvarane. Tek u nekoliko poslednjih vidi se da su oslobođene potrebe da budu metaforične i da predstavljaju parabole straha – objašnjava Radosavljević tematiku nove knjige.
   
  Srpski beleg predstavlja nam autora kao rasnog pripovedača, uz to i eruditu i vrsnog poznavaoca psihologije i mentaliteta Pomoravaca, što ovim pričama daje poseban imidž. Književno vrlo artikulisano, a opet aupečatljivo i pitoreskno, Radosavljević nam govori o vremenima jednoumlja, često kroz groteskne i apsurdne situacije u kojima dobri poznavaoci pomoravskog javnog života mogu prepoznati mnoge ličnosti eksponirane u tom periodu.
   
  Inače, pre ove kenjige Borislav Radosavljević objavio je tri romana kao i nekoliko „knjiga bez korica” u brojnim jugoslovenskim listovima i časopisima. Dobitnik je nagrada „Dušan Srezojević” i „Svetozar Marković” kao i više priznanja sa književnih konkursa.

  Show book