Publisher: Memoria Liber Publishing
Islandski ribar je roman francuskog autora Pjera Lotija o romantičnom ali neosporno tužnom životu bretonskih ribara, koji svakog leta plove u ribolov u hladne islandske vode...
Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoči da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroničara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim mačem povili glavu. Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu čitaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratništva bili lav i orao, ne čudi što se istom brzinom i žarom pisac obraća publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno.Show book
Kraljica Margo je delimično istinita priča o kraljici Margariti od Valoa. Istorijski roman koji govori o verskim ratovima u Francuskoj tokom vladavine Karla IX. Radnja se dešava 1572. u Vartolomejskoj noći kada dolazi do pokolja velikog broja hugenota. A Margarita od Valoa je bila u ljubavnoj vezi s dvojicom hugenota, Anrijem IV i La Molom, što njena majka Katarina Mediči nije podržavala.Show book
„Danas, drugog novembra 1881, odlučio sam da ispišem tajnu, koja je život, bogatstvo i snaga moje duše. Ni moji rođaci, ni moji prijatelji, koliko ja znam, nemaju pojma o tome. Jednoj jedinoj osobi, koja je još u životu, u Italiji, pričao sam ponešto; ali, ona je takva da zacelo nije ni reči prozborila o tome. Govorim o osobi koja će od mojih naslednika primiti ovaj rukopis; govorim o vama, mila i verna prijateljice. Ako se, čitajući ovo, setite jedne lombardijske crkvice usred zelenih rudina, ako se setite tihog žubora vode u onoj osami, setićete se i onoga što vam poverih, jecajući bez suza, uz uzbuđenje, koje nije bilo samo bol. Sada ostavljam vama da govorite ili ćutite. Ako svet i dalje ne bude znao za moju tajnu, govorite o njoj, prijateljice moja, samo Bogu, kada mu se molite; ako bi kakav književnik, na putu po inostranstvu, doznao štogod neodređeno, pa se usudio da za dva solda u nekoj Fanfuli ili kakvom Pungulo dela Domenika prikaže moje srce, vređajući samo istorijsku tačnost, ispričajte tu moju tajnu u poverenju samo onima koji me još vole. Ali, ako o nama budu pisali lažno, ono što bi čoveka moglo da rastuži i uznemiri, onda, molim vas, sklopljenih ruku, srcem prepunim tuge, da objavite moju priču. Bejah napisao srcem prepunim tuge i gneva; ali, prebrisah gnev, jer se to, kao ružno, ne bi svidelo milom stvorenju. Za mene i za nju ima na ovome svetu još jedno jedino od čega prezamo; molimo Boga, da otkloni od nas još jedan jedini bol: klevetu. Nadamo se, da će on našu molitvu uslišiti; ali, ako bi bila božja volja da bude drugačije, onda uradite, prijateljice moja, sve ono što bismo uradili mi, da smo još u životu. Ako se ne bi verovalo mojim rečima, osnažite ih dokazima i pismenima. Kad god ih potražite, daće vam ih moj prijatelj, doktor Paul Štele, iz Rideshajma na Rajni, u Pruskoj. Danas su zadušnice. Magla se koluta oko prozora usamljenog letnjikovca, gde sam gost svojih sinovaca. Neko se na donjem spratu, ispod mene, vežba u nekoj jednolikoj muzici. Iz pobočne sobe koraci domaćih slugu. Niko ne zna šta ja radim, šta osećam. Ruka mi drhće, grudi mi se nadimaju, suze me guše. I ipak kasnije će se meni samom činiti da mi je priča hladna! Rad bih bio da govorim; ali, rečju što umire, da govorim iz tame nepoznatog sveta, živim glasom što prodire iz atoma u atom, što nikada ne prestaje i što se čuje možda na onom svetu, ako tamo ima duhova što sve osećaju. Bio bih rad da govorim, ali ne gomili, nego samo plemenitim dušama, koje je kleveta rastužila, a i izopačenim srcima, koja su u tome uživala. Da li, dakle, da spustim pero i da se oslonim na Boga? Pomišljam na nju, na moju zvezdu, i čujem njen mili glas, najmiliji glas što je ikada zazvonio sa čovečjih usana, kako mi nežno veli: write, love; piši, dragane!“Show book
Zbirka priča: Mis Harijet, Gospođica Biserka, Gospođa Paris i IvetaShow book
Ovaj Dimin avanturistički roman sastoji se od šest delova: Kod neustrašivog mača, Sudbonosni trenuci, Pobeđeni pobednik, Crveno i belo pero, Tajanstveno pismo i Velika zavera.Show book
Ova knjiga sadrži sledeće pripovetke: „Zdravo, zdravo“, „Božićna priča“, „Srpska inicijativa“, „Šta bi bilo?“, „Gospodin poslužitelj“, „Naš ženski svet“, „Ugledno dobro!“, „Patriotizam po naredbi“, „Još jedan prilog uglednoj ekonomiji“, „Admiral flote“, „Naš socijalista“, „Kandidujte“, „Novo zanimanje“, „Čitaocima“, „Musini đemovi“, „Jedno te jedno“, „Sve prema prilikama“, „Okreni, bože, nabolje“ i druge.Show book
