If you like reading, you will LOVE reading without limits!
Add this book to bookshelf
Grey
Write a new comment Default profile 50px
Grey
Read online the first chapters of this book!
All characters reduced
Pesme - cover

Pesme

Momčilo Nastasijević

Publisher: Književna radionica Rašić

  • 0
  • 3
  • 0

Summary

U svom kratkom veku Nastasijević je napisao jednu zbirku pesama i uspeo da stvori sopstvenu, neponovljivu "rodnu" melodiju, ne oslanjajući se direktno ni na našu srednjovekovnu književnost niti na usmeno pesničko predanje. Na nov način vratio je Nastasijević pesmu u jezik, na način suprotan od svojih prethodnika, jezičkih slobodara; sažeo je i sapeo sve, iščistio i oplevio, a da je u pesmi sve ostalo, i događaj i boja, i sočna reč i retorski obrt. Tu najveću istančanost pesme malo je čitalaca prepoznalo kao svoju; taj stepen povlačenja u sebe, u sopstveni jezički i duhovni zaplet, bio je kod nas nepoznat. Ipak to je poezija koja nudi toplinu, bliskost u reči i gestu, i zove nekud, a da to nije ni unazad, ni unapred.

Other books that might interest you

  • Knjiga druga - cover

    Knjiga druga

    Branislav Nušić

    • 0
    • 0
    • 0
    „Među dramskim delima što ih je Nušić napisao u Sarajevu posebno mesto zauzima Knjiga druga, komad u tri čina, prikazan prvi put u sarajevskom Narodnom pozorištu, 26.10.1927; potom, delo je postavljano na scenu samo još jednom, posle piščeve smrti, 1942, u okupiranom Beogradu. Delo nije doživelo veliki scenski uspeh, iako se pre najavljivanja prvog izvođenja u Sarajevu, ukazivalo da sadrži značajne tematske i dramaturške novine. Šta je to novo uneo Nušić komadom Knjiga druga u našu dramaturgiju dvadesetih godina prošloga stoleća? Da li je samo u pitanju originalnost forme, ili pak ambijent u kojem se zbiva radnja? Ili je možda posredi sama tema drame, koja bi se mogla definisati kao prikaz fatalne nemogućnosti opiranja vlastitoj sudbini, koja je glavnom junaku predodređena u vidu slučajno formirane fiks ideje? Nema sumnje, novosti ima u svemu što smo naveli. Iako je u srpskoj dramaturgiji i pre pojave Nušićeve Knjige druge bilo dela koja su obrađivala teme iz života „iza scene“, nijedno od njih nije tako široko prikazalo glumce i njihove preokupacije, kao i njihovo međusobno ponašanje u sferama privatnog života. Poput Ežena Skriba i njegove čuvene Adrijane Lekuvrer, upustio se Nušić u slikanje života iza kulisa, ali bez romantičarskih sentimentalnosti. Reklo bi se čak – želeo je da bude moderan u tretmanu jedne dramski zahvalne teme. Jer, očigledno je da se u ovoj drami Nušić donekle inspirisao pirandelovskim teatrom, što nije čudno budući da je Pirandelo upravo krajem dvadesetih godina „osvajao“ naše pozornice, izazivajući različite reakcije kako gledalaca, tako i samih izvođača. Zato se sa razlogom može pretpostaviti da je upravo ta okolnost što je Pirandelo tada bio sve više u središtu pažnje našeg pozorišnog sveta mogla dati Nušiću odrešene impulse da napiše Knjigu drugu. (...)“
    Raško V. Jovanović
    Show book
  • Gorski vijenac - cover

    Gorski vijenac

    Petar II Petrović Njegoš

    • 0
    • 1
    • 0
    Gorski vijenac je narodno-herojski ep koji u svojoj osnovi ima istorijski događaj. Djelo izuzetne vrijednosti u kojem je Njegoš, kroz jedan istorijski događaj, opjevao život Crnogoraca – njihovu istoriju i tradiciju, njihove običaje, vjerovanja i shvatanja. Njegoš je u Gorskom vijencu opjevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka 18. vijeka, naslikao svakodnevni crnogorski život i prikazao susjedne narode, Turke i Mlečane.
    Show book
  • Knez Ivo od Semberije - cover

    Knez Ivo od Semberije

    Branislav Nušić

    • 0
    • 0
    • 0
    „Knez Ivo od Semberije“, istorijski fragment u jednom činu, premijerno je izveden 24. februara 1900. na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
    Jednočinka dramski lapidarno transformiše našu narodnu i umetničku epsku poeziju, posebno deluje gradacijama bola i žrtvi koje podnosi knez Ivo i drugi Srbi.
    Show book
  • Tebi u lice - Zbornik slem poezije - cover

    Tebi u lice - Zbornik slem poezije

    Milan Mijatović

    • 0
    • 0
    • 0
    U ovom zborniku zastupljeni su pesnici i pesnikinje koji unazad godinama nastupaju na Poezin sceni kao slem performeri. Neki od njih već deset godina doprinose slem pokretu svojim zanimljivim nastupima. Večina pesama koje su zastupljene u ovom zborniku su zabeležene i kamerom u živom izvođenju na Poezin Party događajima i nalaze se na našem Youtube kanalu:http://www.slamstudio.org/video-audio-arhiva/
    Show book
  • Boja škole - cover

    Boja škole

    Slobodan Stanišić

    • 0
    • 1
    • 0
    „...Prvaci, prvaci, prvaci,
    kljucaju znanje ko vrapci,
    prvaci, prvaci, prvaci,
    škole su najlepši znaci...“
    Show book
  • Nema i neka ne bude - cover

    Nema i neka ne bude

    Edina Svoren

    • 0
    • 0
    • 0
    EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST
     
    Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih. „Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
    Show book