Other books that might interest you

• 

  Kosmopolitske i druge priče

  Dušan Miklja

  • 0
  • 0
  • 0

  U Kosmopolitskim pričama se kao književni junaci, ili samo kao svici koji promiču prostorom i vremenom, javljaju flamanski slikari Rubens i Van Dajk, Sultan od Zanzibara i emir od Katara, britanska kraljica, admiral Pakistanske mornarice, pijani škotski kapetan, čak nekoliko papa, kardinal Lime, egipatski Kediv, kralj Faruk, graditelj Sueckog kanala Ferdinand Leseps, Van God, Tuluz Lotrek, Čehov, Mikalanđelo i Rafael, manekenka Naomi Kembel, predsednik Miteran, ujedinitelj Kelta Vercingetoriks, Cezar, Džems Džojs i Italo Zvevo, bavarski kralj Ludvig, Vagner, Šiler, majka cara Konstantina Jelena, Sveti Jeronim, istoričar Gibon, Euklid, belgijski kralj Leopold i mnogi drugi.
  Plava džamija i Bakingemska palata, peščani satovi i drveni globusi, skupocene i nomadske prostirke, Budin zub, tantristička božanstva, recepti indijanskih vračeva, u afričkom ratu primenjena Euklidova teorema, zbirke retkih leptira, stari jedrenjaci, ukus i miris tropskih začina, lažni i pravi Isusov krst, faraonska notna skala ispisana hijeroglifima, afričke maske, fetiši i enigmatične slike takođe su utkani u već gusto tkanje planetarne prostirke od Zanzibara do svetilišta Inka.
  Sudbine, prošle i sadašnje, sve odreda suočene sa životnim protivrečnostima ali i metafizičkim nedoumicama, daju ovoj zbirci ne samo prostornu širinu već i vanvremensku dubinu.
  „U moru bljutave ’publicistike’ i još bljutavije ’beletristike’, ova zbirka priča, bolje reći školjka (jer školjke valjda govore ehom morskih dubina), učini sve da pobegnemo od košmarne zbilje i otisnemo se ka nekim sprudovima prateći koridore svetskog putnika, pomalo nalik melanholičnom mornaru Kortu Maltežaninu Huga Prata, kome je još u detinjstvu Ciganka rekla da na dlanu nema linije života te da ih mora sam ispisati.“
  „Ovakve priče mogu ostvariti samo pisci kosmopolitske širine duha oslobođeni getoizirane i klaustrofobične ambijentalnosti naše domicilne ’beletristike’.“
  (Zoran Panović: Danas)

  Show book

• 

  Rastrojstva

  Dejan Simonović

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirka priča Rastrojstva Dejana Simonovića donosi ironično iskošen pogled na položaj pojedinca u našoj današnjoj stvarnosti, u čije mreže odnosa moći se hvata s manjim ili većim razumevanjem onoga što mu se događa, često s ljutnjom, a uvek bez moći da se izvuče, osamostali, da nadvlada. Zaglibljenost malog čoveka (u porodici, u sopstvenom krugu društva, u firmi, u suočenju s emanacijama korporativne i državne moći) Simonović sagledava na kritički pronicljiv, humoran, nezlobivo zločest način, utoliko delotvorniji što ne zatvara oči pred kukavičlukom, lenjošću i defetizmom koji čine breme odgovornosti pojedinca, zapravo utirući put njegovoj potlačenosti.

  Show book

• 

  Kina

  Nada Marinković

  • 0
  • 0
  • 0

  „...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrećna mala riba koju će progutati sopstvena želja.
  
  Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispričali sve što ih je tamo iznenadilo svojom posebnošću – tako smo saznali sve bizarnosti na razne načine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim očima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan što ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mučenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pušionice opijuma, u klubove šangajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, ’najkineskije’ strane. Kinezi su prikazivani kao najčišći predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim zašiljenim noktima i očima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to već nije bio ambijent jednog još u Evropi zamišljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, činila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u čast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagoveštavajući mogućnost i drukčijeg stanja.
  
  Dolazili su putnici i odlazili, odnoseći sobom više ili manje, prema potrebama i sklonostima.
  Znam da je, široko uzevši, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono što se hoće, jer nema čoveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se još davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopistički san o idealnom društvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveći se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, ’obdelava svoj vrt’. Monteskje naprotiv, doživljava nešto sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rđavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa što urađaju kukavičluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz poštovanje ili nepoštovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su došli za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavačkih zahteva što su formirani po ukusu tržišta, ređe na onom što se naziva afinitet i lična savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci što su određivali njihove simpatije i antipatije...“
   

  Show book

• 

  Devojka sa zelenim očima

  Milica Jakovljević Mir-Jam

  • 0
  • 1
  • 0

  Naizgled površno i lepršavo štivo, protkano nežnim osećanjima i večitom temom svih pisaca – ljubavlju – nudi presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina ovog veka. Suptilno, nenametljivo i s izraženim osećanjem za lepo, upućivala je hiljade mladih devojaka u tajne ljubavi i bračnog života. Sa stranica Milice Jakovljević u srpsku književnost ulaze žena i grad. Ako su našu raniju prozu obeležili selo i muškarci, Mir-Jam se otvara za čitav jedan malo poznati svet. Za ubrzano bìlo urbane sredine i za suptilne titraje duše žene, koja više nikada neće biti samo seoska domaćica i majka, već osvaja novi životni prostor, traži nove izazove, bori se za nove vidike...

  Show book

• 

  Bilo jednom u Beogradu

  Dušan Miklja

  • 0
  • 0
  • 0

  Zbirka priča Bilo jednom u Beogradu, kako bi to Mihiz rekao, neka je vrsta „autobiografije o drugima“. To „drugo“ je u ovom slučaju Beograd koga više nema, sačuvan jedino u sećanju. Kako i sâm naslov upućuje, pisac o njemu govori sa setom i nostalgijom, dakle pristrasno, s ljubavlju. Mada su „predeli detinjstva“ u zbirci jasno označeni, oni su i deo svima prepoznatljivog univerzuma odrastanja i sazrevanja. To doba se u zbirci ispoljava na pomalo protivrečan način: u oskudici materijalnih dobara, ali zato u bogatstvu i opojnoj gustini života.
  Ko želi da se vrati u „predele detinjstva“, uz to se još kačeći na stari tramvaj, neka obavezno pročita ovu knjigu. Uživaće u njoj ne samo u Beogradu koga više nema već i u vremenu koje se nikada više neće vratiti.
  „Pisane lepim jezikom i stilom, jednostavno i bez patetike, priče iz zbirke Bilo jednom u Beogradu omaž su jednom prohujalom Beogradu.“
  (Rada Saratlić: Politika)

  Show book

• 

  Popis nekih gubitaka

  Judit Šalanski

  • 0
  • 0
  • 0

  ... Šta je strašnije: shvatanje da je smrt svima suđena, ili pomisao da to možda i nije tako...
   
   
  Delo Popis nekih gubitaka zbirka je dvanaest priča o nestalim stvarima. Bilo da su u pitanju ostrvo, Sapfina pesma ili vrsta tigra, koji su nekad postojali, a potom su izgubljeni ili uništeni, autorka ih u ovim stilski i formalno različitim tekstovima oživljava istraživanjem, zamišljanjem i umetanjem u sadašnjost, poigravajući se tako tragom i prisutnošću: nestalo ponovo oživljava u činu sećanja i zamišljanja.
   
  Spajajući istorijsko-dokumentaristički pristup i fikciju, Judit Šalanski vodi začuđenog čitaoca kroz lavirint ljudske svesti kako bi pronašao ono što je filozof Frensis Bejkon nazvao „ostacima istorije koji su slučajno izbegli brodolom vremena“. Rezultat je svojevrsna elegija ‒ čudesno dirljiva i neobično ohrabrujuća, budući da pisanje o nestalim bićima, predmetima, građevinama, artefaktima, ne može da ih vrati, ali može omogućiti da se ponovo dožive.
  Popis nekih gubitaka sentimentalni je podsetnik na neprekidnost promena, svojevrsni kulturološki itinerer po prošlosti, ali nas navodi i na promišljanje ne samo o gubicima, zaboravu i prolaznosti, već i o nastanku i sećanju, budeći osećanje da je razlika između prisustva i odsustva marginalna sve dok postoji pamćenje.
   
  Nagrada Wilhelm Raabe, 2018.
  Nagrada Strega, 2020.
   
   
  Prevod sa nemačkog: Slobodan Damnjanović
   

  Show book